Stari plan za odvod otpadnih voda

Godine 1963. započeta je gradnja pumpne stanice u Aleksandrovu. Izgrađena je zgrada, elektromašinska oprema i potisni vod u dužini od 2300 metara. Namena ove pumpne stanice je bila da otpadne vode grada, ispumpava u rečicu Čiker, koja se uliva u Tisu. Kada su radovi završeni, pumpa nije proradila jer su prilikom probnog rada vodovodne cevi popucale. „Anhovo“ – proizvođač tih cevi iz Slovenije, preuzeo je odgovornost na sebe i postavio nove cevi. Kada je sve bilo spremno, pumpe je zaustavio, tada novi Zakon o vodama, koji nije dozvoljavao ovakvo rešenje.

 

 

Prečistač se u gradskim planovima pominje još tridesetih godina. Posle rata, izgrađena su dva bazena iza Vet zavoda, koja su služila za taloženje otpada, a i trska je služila kao prirodni filter. Do šezdesetih godina, 22 preduzeća su puštala otpadne vode u pravcu Palića. Zorkine otpadne vode, zasićene hemikalijama, uništavale su većinu biljnog i životinjskog sveta  koji bi se našao na putu. Nagrizale su čak i betonske cevi kanalizacije. Blizu je bila fabrika kože „Panonija“, 29. Novembar je ispuštao jak mlaz vode prezasićen mastima a posebno otrovan je bio otpad Aurometala. Zastrašujuće onečišćenje je u nekoj meri neutralisano delovanjem izvesnih algi i bakterija. Taj biološki prirodni bedem ipak nije mogao da izdrži ubrzani razvoj industrije. Nade su se polagale u novi zakon koji je obavezivao preduzeća da postave filtere, tako da iz njihovih kanala mora isticati čista voda, do poslednjeg momenta je vladao optimizam, kovani su planovi sve do kraja maja 1971. godine, kada je došlo do potpunog odumiranja flore i faune u jezeru Palić.

 

O tome vidi na temi : Smrt jezera Palić i njegov nestanak sa lica zemlje

 

Na mestu današnje Prozivke



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Ta opcija sa Cikerom i dalje postoji, treba spojiti prečistač sa rečicom, ali pitanje je kako bi reagovali u Višnjevcu, Čantaviru i Dušanovu. Na toj rečici su koliko sam upoznat izgradili neke ribnjake pre par godina.

  2. mevetovic kaže:

    djomla:
    Ta opcija sa Cikerom i dalje postoji, treba spojiti prečistač sa rečicom, ali pitanje je kako bi reagovali u Višnjevcu, Čantaviru i Dušanovu. Na toj rečici su koliko sam upoznat izgradili neke ribnjake pre par godina.

    ni jedna opcaja ne bi trebala opostoji koja naše nepričešćene otpadne vode gura preko nečijeg naselja. kako bi reagovali stanovnici spomenutih naselja bolje da neznate.pitajte stanovnike recimo Dušanova i Čantavira šta o tome misle. Pa  na Čikeru imaju svoje izletište na Bisernom ostrvu.. Rade zajedno mnogo na očuvanju prirode i ekologije.
    Republička Skupština usvojila je novi Zakon o vodama koji je 2 februara predstavljen i ovde od strane nadležnog ministarstva. Zakon explicitno propisuje kakvoga kvaliteta mora biti voda koja se upušta u kanalski sistem.To znači da je prečišćavanje obaveza a ne dobra volja a primena propisa poverena nadl.insp.organima.osim toga ni jedan pravni subjekat ne može dobiti građevinsku dozvolu ako elaboratom nije predviđen i način prečišćavanja otp.voda. Jedino pitanje je ima li ozbiljne namere u primeni i jesmo li opet pisali Z akon da bi smo zadovoljili formu. Sve počiva na ovome… I jezero Palić može preživeti ovaj 3 infarkt od zagađenja otpadnim vodama grada ako se sistemski reši problem..spominjete 1963 i 1971 kao neke prekretnice.zar nije strašna ta naša neučinkovitost.pa sada je 2011 skoro 12 ta …..i opet smo kod priče o dobroj volji i elaboratima .. dok kanalski sistem grada -kolektori ne budu izgrađeni problemi ostaju nerešivi…itd

  3. djomla kaže:

    Potpuno ste u pravu, nisam ni mislio da nepreciscenu vodu gurnem u Ciker vec sam pomenuo i precistac kao nesto sto treba da obavlja svoju funkciju…

  4. mevetovic kaže:

    djomla:
    Potpuno ste u pravu, nisam ni mislio da nepreciscenu vodu gurnem u Ciker vec sam pomenuo i precistac kao nesto sto treba da obavlja svoju funkciju…

    sva naselja koja zbog tehničkih razoga neće biti priključena na gr.prečistač gradiće svoj separatni sistem kao Bajmok ili dva žednika….oprema i tehnologije koje se na svetskom i europskom tržištu nude za ove potrebe su impozantne.naselja moraju graditi sisteme,no prvo moraju imati plansku za naselje  i teh.dokumentaciju za opremu..ili će lokalna samouprava dati novac za ove planove mesnim zajednicamaili će ih ona uraditi.u proteklom vremenu od 30 godina lok.samouprava uradila je jako malo na realizaciji ovih projekata..život i ekologija prostora ove peščara potpunoje dovedena na ivicu kolapsa ukoliko se resursi pitke vode ne sačuvaju i ne zaštite a otpadne ne prerade do nivoa tehničke vode.projekti samo naizgled izgledaju skupi ali nije tako…iskustva razvijenih zemalja govore upravo suprotno..rešenje je svakako u tome da se pokuša i sa privatnim partnerstvom ali sa tehnologijama koje su u svetu prošle najrigoroznije testove .učimo od zemalja koje resurse vode cene kao i zlato,a na tehnologijama prečišćavanja jesu postigle najviše i rade najkvalitetniju i finansijski najprihv.opremu.  za sada tapkanje u mestu i opet prođe 4 godine.ako grešim molim da me ispravite.

  5. Posmatrač kaže:

    Ono što je sigurno jest da ovde jeftinih rešenja nema,nego samo izuzetno skupih,a svako jeftinije rešenje pokazaće se još skuplje.Tako da treba ići na sve ili ništa!Priroda se gadno sveti ako je ne poštujemo!
    Predlažem nadležnima da obavezno kontaktiraju gradsku upravu u Ženevi radi saveta kako očuvati čisto jezero praktički u centru grada.

  6. alberto kaže:

    Pa imate jedinstvenu priliku, ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića, pa neka zavuče rukava i reši problem otpadnih voda u Subotici. Neka malo smanji hakerisanje i gradnju.

  7. Beli kaže:

    Davno sam davao sugestije za neka rešenja koja sam video po svetu ali, očito,domet mojih informacija nije baš velik ili nije dovoljno atraktivan. Nudim  sve neka jednostavna i jeftina rešenja. To verovatno ne odgovara nadležnima  jer nema novaca za odlivanje, prelivanje, balansiranje, rebalansiranje i izvođenje još ponekih radnji osmišljenih i „prepoznatih“ u vremena kada se fotelje love kao na slabo organizovanim safarijima.
    Elem, jedan od mojih predloga je bio da se izgrade mali prečistači po kvartovima tako sa već polučista voda odvodi u glavni prečistač ( primer Istra-Hrvatska ).
    Drugi predlog je bio da se odvoji fekalna od atmosferske kanalizacije. Tako bi omogućilo jezeru Palić da dobija čistu vodu prilikom svih padavina. Pošto otprilike znamo ( ili ne ) koliko proizvodima g… po glavi stanovnika, higijenišemo itd… nije teško projektovati male prečistače (već su projektovani) koji bi vršili već napred pomenutu funkciju u sistemu otpadnih voda. Naravno svaka proizvodna ustanova bi bila dužna da prečišćenu vodu šalje dalje u kanalizacioni sistem. Nekoliko glavnih ulica bi se raskopalo dva tri meseca i priča bi bila zauvek zatvorena.
    Možda sve ovo znaju naše vođe pa polako stišću proizvodnju g… poskupljujući hranu i smanjivajući plate, da bi u jednom optimalnom momentu sve ovo odradili . Znaju da se na rekama zahvati prave kada su vodostaji najniži.
     

OSTAVITE KOMENTAR