Subotica kao sudbina (Italijan, Poljak i Rus)

Već vekovima je Subotica grad u koji se dolazi ili odlazi, svojom voljom ili tuđom, privučen odavde ili izgnan odande. Sve se to na kraju sabere u neke brojeve, statistiku, procente sa kojima se barata. Pojedinačne ljudske sudbine malo ko hoće da sluša, iako su često neobične.

 

Evo tri priče iz šezdesetih godina, na koje su uticali svetski ratovi.

Subotica 1967. godine

 

Karmelino Amare – Lino

Tadašnji popularni jugoslovenski magazini „Ilustrovana Politika“, „Vjesnik u srijedu“ i „Feljton“, preneli su iz italijanske štampe priču o Sebastianu Amareu sa Sicilije. Amare je osramotio svoje selo jer je zaradio znatnu sumu novca putujući po velikim  gradovima Italije i prosjačeći kao lažni bogalj. A on je hteo da namakne još koju paru, pišući memoare o svojoj avanturi.

 

Lažni prosjak

 

Ova neobična priča dobila je svoj nastavak u Subotici. Svi podaci koji su izašli na videlo, jednom čoveku, radniku subotičke fabrike Mladost, govorili su da je  Sebastian Amare njegov rođeni sin. Bio je to Subotičanin Karmelino Amare – Lino.

 

 

Rođeni Sicilijanac Lino, ka svom trajnom odredištu Subotici, krenuo je 1942. godine kao Musolinijev vojnik. Najpre u Grčku gde ga je zatekla kapitulacija Italije. Nemci su ga zarobili i ukrcali u transport za Nemačku. Kada se transport zaustavio u Žagubici, Karmelino i još desetak Italijana, uspelo je da pobegne i pridruži se partizanima. Njegova brigada se početkom 1945. godine zaustavila u Subotici, gde je naš junak upućen u podoficirsku školu. Nakon demobilizacije se zaposlio na željezničkoj stanici kao fizički radnik, pa potom prešao u fabriku čipke Mladost i – ostao. Čuo je da ga je žena sa malim detetom napustila i o njima ništa nije znao narednih četvrt veka, sve dok nije otvorio Ilustrovanu Politiku.

 

LAV RUČIMSKI

Posle prvog svetskog rata, u Jugoslaviju i Suboticu, došla je ruska emigracija. Uglavnom visoko obrazovani, neki i aristokratskog porekla, teško su podnosili svoju situaciju i do kraja svoje izbeglištvo smatrali privremenim. Dali su svom novom prebivalištu ogroman doprinos svojim stručnim znanjima.

Vidi : Subotički koreni Viktora Troickog

 

Dr Ručimski

 

1968. godine u Subotici je, u svojoj 86. godini, preminuo Dr. Lav Ručimski – lekar. Kada je u Petrogradu završio vojnomedicinsku akademiju, nije ni slutio kuda će ga odvesti životni put. Do prvog svetskog rata je radio kao vojni lekar u Sibiru, a za vreme rata kao dobrovoljac, ranjavan je dva puta i nekoliko puta odlikovan za hrabrost. Požrtvovano je lečio i ruske i neprijateljske vojnike, bez obzira na veru i narodnost. Ipak, nevoljen od nove boljševičke vlasti, 1920. godine dolazi u Suboticu gde radi kao lekar do 1962. odnosno svoje 82. godine.

 

Konstantin Mirović

Prvi svetski rat oduvao je iz Varšave u Suboticu, Poljaka Konstantina Mirovića. Kao zarobljenik austrougarske vojske, tu je dočekao kraj velikog rata. Mladi Poljak, u našem gradu je našao sebi bračnog druga i zauvek ostao. Godine 1919.  je otvorio obućarsku radnju i radio narednih pola veka.

Konstantin ispred svoje radnje u Ive Lole Ribara 3, šezdesetih



KOMENTARI

  1. JULIJA SALATA AMARA kaže:

    nije sve tako bilo !
     

  2. Lansky kaže:

    Ako nešto nije tačno, sada je prilika da se kaže istina.

  3. JULIJA SALATA AMARA kaže:

    Italijan Lino je moj pokojni deda!
    o njegovoj sudbini ja znam istinu!
    a nije ga tu zadržalo nista sem moje bake! koja je te slavne 1954 godine rodila cerku a nakon toga i mog tatu!

    na zeleznici nije radio bio je berber!

  4. JULIJA AMARA kaže:

    ali smo mi izgubili sve kontakte sa italijanima oni su dolazili kod nas u suboticu i moj tata Andjelo Amara bi jako voleo kada bi ponovo mogli da dodjemo u kontakt sa njima imamo adresu staru! njihovu ali se na tu adresu niko nejavlja! ovim putem bi, volela da sada ponovo pokusamo da ih pronadjemo! prica se opet nastavlja dalje! ali svaki put bezuspesno! godinama pokusavamo da ih pronadjemo!

OSTAVITE KOMENTAR