Subotica: Stočari u trci za državnu zemlju

U okolini Subotice odjednom je toliko porastao broj stočara i grla koja drže u oborima da se nadležni u lokalnoj samoupravi hvataju za glavu. Brigu im zadaje činjenica da stočarstvo brže „raste” u papirima, nego u stajama. Ova razlika u prikazanom i stvarnom stanju rezultat je jagme za zakup državnog zemljišta.

Svake godine lokalna samouprava po programu čije uslove propisuje i odobrava Ministarstvo poljoprivrede izdaje u zakup svu državnu zemlju sa svoje teritorije. U izdavanju zemlje, prednost imaju stočari, koji za njivu ne moraju da licitiraju, kao ratari, već im se dodeljuju parcele po pravu prečeg zakupa. Veličinu parcele koju će im dodelili posebna lokalna komisija zavisi od veličine stočnog fonda kojim raspolažu, zakonodavac je tu uveo kategoriju uslovnog grla (za koje se računa da ima 500 kilograma) za koje se dobija u zakup hektar zemlje. Ovo se odnosi na umatičena grla, dok se za neumatičena računa manje zemlje.

Izmenama priručnika koje su uvedene prošle godine dozvoljeno je da poljoprivrednici broj svojih grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. Na osnovu ovih faktura prošle godine je prvi put primećen nagli rast broja grla kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre.

„Prethodnih godina po pravu prečeg zakupa imali smo zahteve oko 150 stočara, prošle godine ih je bilo 200, a ove čak 258. Subotica ima oko 12.000 hektara državnog zemljišta, i prošle godine stočarima smo dali rekordnih 8.500 hektara, a ostalo je išlo na licitaciju”, kaže za „Politiku” Šimon Ostrogonac član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu. Ove godine ne samo što je porastao broj stočara, već i broj grla koja uzgajaju i ukoliko bi se poštovao odnos broja i težine grla i zemljišta, Subotici bi trebalo 16.000 hektara da podeli stočarima, odnosno bar 4.000 više nego što raspolaže. Na osnovu prijavljenih grla izgleda kao da se u oborima oko Subotice odgaja bar 150.000 svinja, a prema podacima Regionalne privredne komore taj broj je gotovo za četvrtinu manji.

„Mi prošle godine nismo imali zakonski osnov da odbacimo fakture jer se u priručniku navodi da se priznaju sva grla koja su bila na farmi od 1. oktobra do 1. oktobra naredne godine. Poljoprivrednici i stočari se među sobom poznaju, manje više zna se ko koliko ima stoke i zemlje, i nama su počeli da se javljaju poljoprivrednici sa tvrdnjama da su pojedini stočari dobili više zemlje nego što im pripada. Kako se ove godine pojavio ovaj broj stočara, moraćemo da angažujemo i veterinarsku inspekciju kako bi proverili stvarno stanje na terenu”, objašnjava Ostrogonac.

Zbog ovog problema program izdavanja državnog zemljišta u Subotici iako je trebao da bude usvojen u aprilu, još nije donesen jer se čeka da se utvrdi stvarno stanje u oborima, ili da se uradi linearno smanjivanje površina koje se dodeljuju kako bi bilo za sve. Međutim, pravi interes za državnu zemlju koju dobijaju stočari je u njenoj ceni. Država im daje zemlju u zakup u iznosu od 200 evra po hektaru, dok u privatnom zakupu ili na licitaciji ta cena ide i do 400 evra, i još je ekonomski isplativa za zakupca. Stočar koji ostvari pravo na više zemlje nego što mu je  potrebno daje je u podzakup, iako to nije dozvoljeno, i razlika u ceni je njegova čista zarada.

Među poljoprivrednicima koji su prošle godine među prvima dobili veću količinu zemlje je i Danijel Kovačević iz naselja Mala Bosna. U razgovoru za „Politiku” tvrdi da je u njegovom slučaju sve legalno, te da je 400 hektara državne zemlje u zakupu rezultat činjenice da ima 5.000 svinja u tovu. „Problem je što su mnogi koji su imali kapital videli da je to isplativo i zakupili stočne farme, i na osnovu toga traže zemlju. To je i način da se ’opere novac’ jer niko vam na proverava da li su ulaganja i prijavljeni rod u srazmeri. Poznajem poljoprivrednike koji su u zakup dobili 300 hektara, odmah ih izdali za 400 evra i u džep stavili razliku od 60.000 evra” tvrdi Kovačević.

Šimon Ostrogonac takođe potvrđuje da je izdavanje u podzakup po ceni koja je i do dva puta veća od zakupa koji se plaća gradu i državi jedan od razloga zašto stočari prijavljuju više grla kako bi dobili više zemlje. Jedan poznati poljoprivredni kombinat koji poseduje nekoliko hektara zemlje, formirao je ćerku firmu na koju je preneo samo stočarstvo i po tom osnovu sada od grada traže 2.000 hektara. Postoji nekoliko stočara koji su na jednom imanju formirali nekoliko gazdinstava, na ime roditelja, dece, supružnika, i jedni drugima „preprodaju” svinje koje niti su napustile obor, niti su se umnožile, ali po tom osnovu svako gazdinstvo želi da ostvari svoje pravo na preči zakup državnog zemljišta.

„Od 258 stočara, njih 29 potražuje zemlju u površini većoj od 6.000 hektara. Mi moramo pažljivo da utvrdimo činjenice kako ne bismo oštetili ni one koji pošteno rade. Ukoliko i utvrdimo neslaganje između dostavljenih podataka i stanja u oborima, još ostaje pitanje šta sa priloženim fakturama?”, u dilemi je Šimon Ostrogonac.

 

Politika

 

 



KOMENTARI

  1. Vladimir kaže:

    Ovaj Kovačević ili možda ispravno Kovačić ako radi onih 150 jutara državne zemlje na Mikićevu koje mislim da radi baš ima šta da nas nauči. Prošle godine kuruzi mu izrasli ceo meter, a ove godine cuncokret po metera.. Kako li samo plaća arendu gradu i is čega finansira proizvodnju..

  2. Megille kaže:

    Kako država može imati državno zemljište ? Po zakonu o restituciji sve nekretnine država treba da vrati pravim vlasnicima kojima su te nekretnine oduzeli nakon drugog svetskog rata…

  3. bac Vranje kaže:

    @ megille
    pa sta mislis koliko je procentualno vraceno zemlje restitucijom i zasto se oteze vec 15 godina sa vracanjem zemlje???

  4. Pajo kaže:

    Ajde bolje objaviti kome su neke njive rezervisane jer je podigao spomenik!

OSTAVITE KOMENTAR