Subotica: Zlatno doba brze hrane

Izgleda da su otišle u penziju generacije koje su na posao nosile tradicionalni doručak a deci za školu pakovale užinu spremljenu kući. Nije da nema još onih koji na pauzi iz bućura izvade slanine i domaće kobasice ili doručkom smatraju paštetu i četvrt hleba u Trgoprometu, ali da se stvari menjaju pokazuje sve veći broj prodavnica i restorana brze hrane u gradu. Ono što ćemo danas izdvojiti, to su zalogajnice sa internacionalnim predznakom.

Da specijaliteti iz drugih zemalja imaju izgleda za konjukturu, bilo je vidljivo golim okom jer razna nekvalitetna „prolećarska“ peciva ne vrede ni pet para iako se i dalje najviše kupuju. Ako ne računamo kao strane pizze i pancerote koji su odavno tu, isto tako i Kineze koji su slabo vidljivi, u centru grada su novi meksički fast food i Doner kebab. Novi je i jedan giros.

Muja hasa Mek a Hasa tvrd

Ko bi rekao da je kralj brze hrane Mc Donalds u Subotici preko 20 godina? Kakav je on u svojoj prapostojbini ? Da li je onakav kao što je na slici ili je i tamo restoran za decu, kao ovde? Zato Mek ne predstavlja konkurenciju sve većem broju sendvičara, pekara, pica-parče, palačinkarnica i sličnih hranilišta.

Da bez dobrog peciva nema dobrog sendviča, šta god da se u njega nareže, to bi trebalo da zna svako. Ipak, svega nekoliko malih zalogajnica drži do toga. Pomenimo Big njam gde sami prave svoje pecivo za sendviče, i malo dalje stacionirana, isto tako mala pekara Pizza plus (između Gimnazije i mlečne pijace). Mora biti da spisak nije tako kratak ali broj ovakvih lokala je toliko porastao da bi sveobuhvatno istraživanje bilo preteško za stomak.



KOMENTARI

  1. croat kaže:

    U prapostojbini mek je najobicnija rupa u kojoj se hrani debela sirotinja. Hrana je vise manje ista ( doduse kolicina bas i nije) ali evropski objekti meka su 10 klasa iznad onih u Americi. Suboticki je mozda najlepsi mek u kojem sam bio ikada.
    Moji omiljena brza hrana je langos pored gradske kuce !

  2. Poslednji Mohikanac kaže:

    Pre nekih 50-60 godina bilo je i kod nas i u Evropi nezamislivo hodati ulicom i pri tom nesto jesti ili piti. Bio je to apsolutni
    No-go, isto kao i videti zenu na ulici sa cigaretom u ruci.

  3. Ime kaže:

    Ušli smo u taj „Kebab“, i taman uhvatimo prodavca kako vraća kusur mušteriji, a potom istom rukom uzima sveze parče pljeskavice da je baci na pečenje. Ništa rukavice, ništa pranje ruku. Okrenuli smo se i izašli.
    Slična situacija bila je u još jednom restoranu brze hrane.
    Srećom, tih prljavaca je sve manje, ali mi nije jasno, zašto se na to gleda kao na sasvim normalnu pojavu? Zar tu ne postoje nekakvi higijenski standardi, pravila, propisi, inspekcije?

  4. Bunjevac kaže:

    Ovo su sve nezdravi trendovi koji dolaze sa Zapada kao dio globalizacije.Nikad neću zaboraviti kad sam bio u New Yorku,išli smo na Otok kipa Slobode i nakon razgledavanja sam nešto ogladnio pa sam ušao u jedini restoran na tom otoku da nešto pojedem.Čim sam ušao ošamario me je neki jaki egzotični miris,meni nepoznat,ali koji mi je odmah ugasio svaki osjećaj gladi pa sam brže bolje izišao van.Amerikancima je,međutim,to sasvim uobičajeni način prehrane.
    Dakle,paradička,luk i slanina su zakon uz jedan mali uvjet – motiku(čitaj fizičku aktivnost).Bez toga imat ćemo sve više debeilih i bolesnih.

  5. ffilozoff kaže:

    Suboticani su nekad imali 29-te novembre…Nikad necu zaboraviti onaj na vikend naselju,gde smo stajali u redu za deset cevapa sa lukom….fini socni cevapi…ILI,29.-ti novembri u cenrtu,sa kuvanim jelima …eee,al se nekad dobro jelo bas….

  6. Poslednji Mohikanac kaže:

    Nisam prisustvovao otvaranju prvog Mc Donaldsa u Beogradu, ali sam gledao fotografije i citao izvestaje. Bila je to neopisiva guzva i krkljanac. To je Americko bre! Prosetati Knez Mihajlovom sa papirnom casom Cole u jednoj ruci i hamburgerom u drugoj je bio trend i uzviseni osecaj kosmopolitizma. Meni je najsmesnije bilo kada su za posao u Americkoj firmi (Bato moj) konkurisali ljudi sa zavrsenim filoloskim fakultetom jer u jednoj takvoj global player firmi su najvazniji strani jezici. Otreznjenje je doslo prilicno brzo. Izvestan snobizam je uvek bio prisutan na nasim prostorima. Ist tako i plasticne kese sa logotipom strane firme su bile vazni i obavezni aksesoar za vecernje setnje po korzu. Sa druge strane kada se male porodicne mesare prezentiraju na graskom trgu, sa svojim regionalnim specijalitetima, to se jednostavno prezire i podmesmeva se kao seljastvo i primizivizam.

  7. Kao ja kaže:

    Bunjevac

    Sa tim „otokom “ i „uvjetom“ pre bi prosao kao Afrikanac nego kao Bunjevac.Ne znam samo od kog blizeg mora si preuzeo „otok“ da bi bio bunjevac.Logicnije bi imalo smisla da si napisao Sziget nego otok.Ti prijatelju nisi ni B od Bunjevca.

  8. ne prodajem veru za veceru!!! kaže:

    @ Kao ja
    Svaki malo pismeni gradjanin ovog grada koji ima vise od velikog odmora osnovne skole znam da su Bunjevci dosli u ove kraje u 16 veku sa podrucja Dalmacije gde se govorilo i jos uvek govori „otok“ i nikada se u postojbini Bunjevaca nije govorilo sziget. Isto kao sto se govotilo kruv ,a ne hleb,kao sto se pisalo latinicom,a ne kao sto Bajic natura cirilicu, kao sto se govorilo vrana,a ne gavran i jos 1000 takvih primera

  9. Bunjevac kaže:

    Da,svakako,kruv je bliži kruhu nego hlebu.

  10. ludak kaže:

    Ne bi usao u ovaj kebab ni da mi plate. Kada vidim face orangutana koji tamo rade, povraca mi se

  11. Arks Voter kaže:

    Kruh/kruv je Praslovenska / Staroslovenska rec. Poznata je kod svih Slovena. Rec hleb je nemackog porekla dolazi od (der) Leib = telo.

  12. ne prodajem veru za veceru!!! kaže:

    @Arks Voter
    da isto kao i imena meseca sijecan,veljaca,broj tisucu(koja se cak i upotrebljava u Dusanovom zakoniku)… pa lepo idi dole malo juznije i trazi da ti u lipnju daju tisucu kila kruva pa ces videti koliko je poznata . Sve su to staroslovenske reci . Ali nije to tema,i izvinjavam se

  13. Anonimni kaže:

    Negde pre 30-tih godina na slican nacin hranili su se u gradu. Ne mislim na sirotinju
    ljude koji su zurili ili bili zanatlije – STO BRZE, I NA POSAO. Lokacija i danas postoji
    na pocetku Halskog puta, sada Karadjordjev put. Bila je tu klanica KORHECA, dugi
    ulaz sa ulice koji i danas postoji ali su to stanovi. Izmedju TIP-NETA i sa druge stra-
    ne FONTANE – ostao je ulaz pored obucara, ne samo klanica vec i mala prodavnica
    tih godina za nekoliko dinara, NA BRZAKE, nesta MESANO, mozda SENDVICE –
    NEKOLIKO ZALOGAJA i trk na posao. Ovo se prepricalo u mojoj familije, otac mi
    je bio zanatlija na pocetku ove ulice. Mislim da su bili srecni, tako se zivelo- DGY

  14. Pravdoljub kaže:

    Bajićov baćo najbolje da je prispavo noć kad je smislijo pravit taku derančinu koja će izdat na kraju i viru i rod i divan i sve za šaku zobi.

  15. chapric kaže:

    A Pravdoljubov “Batyo“… je izgleda napravio mamlaza jedne noci!!Mora da se nana zdravo naradila!!

  16. Hrana kaže:

    Hocemo stari dobri HAMBY NA KORZO-U STARI DOBRI HAMBY

  17. fruštuk kaže:

    Pomislih da niko neće spomenuti dobri stari Hamby,najbolja klopa u Szabadki ikadar

OSTAVITE KOMENTAR