Subotičani u svetu- Branko Tmušić, Vreme je da krenem dalje

Kada mu sve postane isuviše poznato i udobno javi se u njemu potreba za novim izazovima, učenjima, odlascima, dolascima, prilagođavanjima, učenjem…Baš tako je bilo i kada je pre sedam godina Branko Tmušić iz Subotice otišao na studije grafičkog dizajna na Visokoj školi primenjenih umetnosti u Beogradu.

Fakultet mi je pružio osnovno likovno znanje kako bih kanalisao svaki drugi oblik vizuelnog izražavanja, priliku da upoznam važne ljude iz ove branše i da iz prve ruke čujem i vidim kako oni  razmišljaju, što je za mene tada bio najveći podstrek. Beograd je grad koji ume da pruži najrazličitije sadržaje i dovede te do iskustava koja su neophodna za odrastanje koje nam se neprekidno dešava. Imao sam put sličan kao i svaki drugi student koji dolazi iz nekog drugog grada, dom, stanovi, cimeri, menze, neverovatni provodi i susreti i sve ono čega kada se danas setim stvori te divne emocije tako važne za moj rad, ništa bez njih ne bi bilo isto – kaže Branko Tmušić, danas grafički dizajner i multidisciplinarni umetnik.

Beograd mu je pružio i mnoštvo poslovnih izazova, od komercijalnih do onih društveno odgovornih.

„Svaki umetnik voli da je njegov izraz okrenut ka ljudima, nečemu što će biti korisno i primećeno, a neki od poslednjih projekata kojima sam se bavio dali su mi priliku da približim svoj rad ljudima. Tako je zapažena kampanja za obnovu Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“ koja je aktuelna već dve godine, prepoznatljiva je i poziva nas na jedan tip akcije koji je pre svega human – ističe primer idealnog sklopa odgovornosti i umetnosti.

Pozorište otvara brojna pitanja o kojima se inače mnogo i ne govori  pa je to idealan prostor za prikaz suštine simbolima. U saradnji sa nekim od naših najuticajnijih stvaralaca u oblasti teatra, Kokanom Mladenovićem, Minjom Bogavac, Markom Grubićem učestvovao je u procesu koji je za rezultat imao predstave Dogvil, Jami distrikt, Erotizam…koje su imale veliki odjek u javnosti i pokrenule rasprave na teme o kojima se ređe govori.

„Brojne nagrade koje su ove predstave dobile savršena su potvrda da društveno odgovoran rad mora da ima pozitivan učinak. Ma koliko da je to teži i sporiji put, činjenica da su ovo projekti koji su izašli iz okvira  naše zemlje i bili prepoznati u regionu i inostranstvu to potvrđuje.“

I baš kako Branko veruje da se sve dešava s nekim razlogom, tako ga je i rano odrastanje u Subotici opredelilo da nema predrasuda. Zato su njegovi radovi često vezani za osetljive teme i grupacije.

„Jedan od poslednjih i vrlo dragih projekata mi je mural koji sam radio sa decom izbeglicama sa Bliskog istoka u Refugee Aid centru Miksalište. „Zajednički mural“ je imao za cilj stvaranje kolektivnog umetničkog dela zasnovanog na ravnopravnosti svih učesnika i podizanje svesti o „nevidljivim“ društveno osetljivim grupama u našem okruženju. Rad na muralu ujedno je i istraživanje modela za kulturnu razmenu između lokalnog stanovništva, izbeglica i pripadnika drugih osetljivih grupa našeg društva, prevazilaženje postojećih predrasuda o kulturnim i drugim identitetima kroz zajedničko učenje i stvaranje.“

 

Subotica mu je postavila temelje, a Beograd ga oblikovao onakvim kakav je danas…Sada sve opet postaje poznato i tesno, a stalna potreba za novim izazovima i iskustvima teraju ga da ide dalje.  U poslednje vreme i u Beogradu se oseća nekako ušuškano.

„To je zapravo moj cilj, stalno učenje i nova saznanja koja su apsolutno primenjiva i poželjna u poslu kojim se bavim. Vizuelno izražavanje dopušta da svaku emociju, znanje, problem, šta god…fizički vizualizuješ. Zato je to krug iz kog ne želiš da izađeš. Putovati, raditi sa ljudima iz sličnih pa i sasvim drugačijih sfera, na drugom jeziku, u potpuno drugačijoj kulturi jeste ono što bih voleo da budem za godinu, tri pet…Da se stalno izmeštam iz ustaljenog sedišta, iz izlizane fraze „zone konfora“ i na taj način sebe nadopunjujem i brusim, da uvek imam dati nešto novo.“

I baš kao što na svakom kraju čeka neki novi početak, Subotica je njegova polazna stanica, ali i mesto gde se najbolje sabiraju utisci.

„Subotica je zajednički sadržalac za veliki deo ovoga što jesam i čemu težim. Nesvesno sam iz nje poneo jednu vrednu osobinu, veštinu, sposobnost: da ne pravim razliku između imena, prezimena, naglasaka kod sagovornika, saputnika, kolege, cimera…. To te u startu oslobađa predrasuda, izuzetno praznih i nevidljivih formi kojima smo skloni, a koje nas samo mogu navesti na to da ne iskusimo različitost i lepotu drugog viđenja iste stvari, drugačijih navika…Zato joj se uvek vraćam zahvalan što me je tako lepo pripremila za moj put.“

 



KOMENTARI

  1. STeve kaže:

    Ne uklapa se nista u tekst, samo u naslov, i izvinjavam se svima zbog spam-a, ali moram napisati: BRAVO SPALE!

OSTAVITE KOMENTAR