Subotičani u svetu – Mirela Marcikić, Volim da budem svoja

Još na početku studija Mirela je znala da neće ostati u Subotici, a kada joj je pri završetku građevinskog fakulteta tata hteo pokloniti  auto, zamolila ga je da joj dozvoli da sa novcem koji je za to namenio ode  u Ameriku. Prijavila se na program Work and travel i od tada u Suboticu dolazi samo u posetu.
„Bilo je to pre nešto više od dvanaest godina, a još ranije u meni je sazrela odluka da bih da odem odavde. Uvek sam bila željna promena, živosti, napretka.  U Americi sam sve to dobila.  Tokom protekle decenije radila sam mnogo poslova, uglavnom u restoranima, kao hostesa, ali sam bila i prodavačica, šminkerka… I uvek je to bilo bar dva posla istovremeno pored studiranja – priča Mirela. „Prvo sam nameravala da tamo završim započete studije građevine ali se pokazalo da bih  gotovo sve ispite morala polagati ispočetka pa sam upisala web dizajn u trajanju od tri godine. Nakon toga upisala sam fakultet  informatike  i programiranja i od  diplome me deli još jedna godina. To mi već omogućuje da se ozbiljnije zaposlim, od čega sam, iskreno rečeno, do sada možda pomalo i bežala, jer ovako raspolažem  svojim  vremenom, radim što mi se sviđa i dokle mi se sviđa i još pri tom pristojno zarađujem.“

Sa koleginicama

Mirela živi u Vašingtonu i  trenutno pored studija radi u dva lokala. Zadovoljna je tamošnjim životom.
„Najviše mi se sviđa ta sloboda koje ovde nema, sloboda izbora, mogućnost da biram gde ću i koliko da radim i zaradim, da napredujem…sloboda u ponašanju, oblačenju…Tamo je tako normalno biti različit i svoj. Niko te ne gleda, ne procenjuje, ocenjuje, svako vodi svoj život i to je tako rasterećujuće.  Pretpostavljam da je takva atmosfera u našoj zemlji jedino u Beogradu.“
U Suboticu dolazi dva puta godišnje.
„Nedostaje mi porodica i trudim se da i oni dođu kod mene svake godine. Kada sam tu obavezno odem do Palića gde sam provela detinjstvo, a kada je lepo vreme kao sad i mogu na rolerima onda je to pravi  doživljaj. Nedostaje mi Yu fest, još mu nisam našla zamenu…I jako mi je žao što sam zakasnila na koncert Van Goga…  A ono što se ni sa čim ne može nadoknaditi jeste prijateljstvo  od detinstva, moje  drugarice od osnovne škole, spontani susreti i uvek isti dobar osećaj  kao da se nikad i ne rastajemo.

Drugarice iz školske klupe



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Ovo je FENOMEN novog vremena, devojke neće da se udaju, neće da prihvate nikakve teže obaveze i odricanja, neće da imaju dece, neće da vode računa još o nekom drugom osim o sebi samom, neće da kuvaju, neće da peglaju i neće da peru gaće nekom drugom, vole slobodan život bez drugoga.
    Kada ovakve osobe budu u većini, čovečanstvo će polako da izumire i nestaje.
    Imam nekoliko ovakvih primera u široj porodici, tako da znam o čemu pričam.
    Sa napunjenih 35 godina ni na kraj pameti im nije osnivanje porodice i stvaranje potomstva, što je osnova daljeg života i opstanka ljudske vrste.
    Ja bih to nazvao SEBIČNOŠĆU, ali svako ima pravo da izabere način svog života.

  2. O tempora o mores kaže:

    Novo vreme – novi obicaji. Zena vise ne zavisi u ekonomskom pogledu od muza i udaje. Ima svoju profesiju, svoju platu i svoju penziju. Njena egzistencija je osigurana. U starosti ce imati penziju i nije zavisna od svoje evetualne dece da je prehrane. Sto se covecanstva tice ono nece tako brzo izumreti zbog zenske emacipacije. Kada bi se svetska populacija brojcano smanjila barem za jedno 2-3 puta, i planeti i ljudskom rodu bi bilo bolje i lakse. Stvarni problem je u tome sto akademski obrazovane zene po pravilu imaju solidni IQ koji ne prenose dalje na potomstvo. Dok se onaj drugi deo ljudske populacije sa nizim IQ veselo i masovno razmnozava. Krajnji rezultat je da se IQ covecanstva iz generacije u generaciju smanjuje i reducira na svoju rudimentarnu formu manifestovanu u raznim TV programima, stampanim medijima i tsl. Sve je manje akademski obrazovanog stanovnistva a sve vise onog stanovnistva koje zivi cisto po prirodnim instiktima, jesti, piti, i razmnozavati se. Cim se je tim elementarnim istinktima udovoljilo, prelazi se na igru i zabavu. Nesto slicno kao copor primata (Pavijana) u Zoo-vrtu.

  3. Ema kaže:

    Svako ima pravo da izabere kako ce da zivi, za nekog je ovaj opisani nacin zivota sloboda, za drugog je „sebicnost“. Meni apsolutno ne smeta, vazno je da je covek sretan i ostvaren, kao takav bice dobar i za svoju siru okolinu.
    Ono sto je malkice sporno i sto me je navelo da napisem komentar je neverica sta se promovise kao „suboticani u svetu“. Ja cak nisam ni rodjena suboticanka, dakle nemam poznanike ovde iz detinjstva, iz ulice, osnovne ili srednje skole jer sam dosla sa 18 na fakultet, ali mogu navesti u sekundi bar desetak vrednih i pametnih suboticana koji su otisli u taj svet i zaista ostvarili ili ostvaruju snove vredne pomena. Programeri, softver inzenjeri koji rade svoj posao u struci za najjace i najpoznatije kompanije, gradjevinski, masinski i elektroinzenjeri zaposleni na vodecim pozicijama u velikim svetskim kompanijama, naucni radnici na fakultetima sirom sveta, svi oni od Amerike preko Kanade, EU i Skandinavije… ali ne, ovde imamo pricu o ostvarenom „americkom snu“ zene od skoro 40 godina koja je „pred kraj studija gradjevine“ otisla u Ameriku da radi najslabije placene poslove u ugostiteljstvu i radi ih i danas nakon 10-15 godina. Njoj je lepo, srecna je i ja to postujem, samo je zalosno ako mladi ljudi koji ovo citaju pomisle da je to neki „top“ i ideal i maksimum koji mogu ostvariti u tom belom svetu. Uz adekvatno obrazovanje i veliki trud, ako zelite mozete mnogo vise! Primera je puno oko nas, samo sto se ne cuju i ne promovisu.

  4. Lajčo kaže:

    Vidiš, mene baš interesuju razne priče, ne samo one „preko trnja do zvezda“. Dobra je ideja da se naši SUbotičani (rođeni ili nerođeni, važno da se tako osećaju), jave i ispričaju šta rade u dalekom svetu. Šta im nedostaje a šta je tamo bolje.
    I sam sam bio u pečalbi 90-ih, konobarisao i stekao nezaboravna iskustva. Mogao bih roman da napišem.

  5. Dana kaže:

    Interesantno kako niste zapazili cinjenicu da devojka studira informatiku i to uspesno jer je deli jos jedna godina od diplome. Do tada radi te, kako ste naveli, najslabije placene poslove jer iz necega mora da se izdrzava. Dakle, „ne smrdi joj raditi“. Drugo, naziv rubrike je: „Suboticani u svetu“. Predstavlja ljude razlicitih nivoa obrazovanja, razlicitih afiniteta… Nije svakome uspeh dobro placen posao vec ispunjen zivot, sreca i sloboda u svakom pogledu. Niko ne kaze da se sve ovo moze dostici bas u Americi, ali zbog ovakvih stavova je upravo i otisla. I dobro je i radila.

  6. bac Vranje kaže:

    @ Dana
    Pa da ima tetku u Kanadi ili da je nosila gajbice onda bi bila milioner sa vilom na Topcideru ili Senjaku, ovako mora studirati 😀

  7. Amerika vise ne smeta kaže:

    Zanimljivo da Amerika vise ne smeta sada, nego sve bivse velike Srbende beze u tu istu Ameriku. Kako se vremena u Srbiji menjaju, brze nego donji ves.

  8. Đuro kaže:

    ….Što se tiče „sloboda“koje tako strasno doživljava samo da kažem da u Americi još malo pa ni sopstveno dete nećeš smeti da vaspitavaš onako kako ti misliš da je ispravno nego kako ti društvo diktira.Odvratna,devijantna,licemerna i izveštačena zemlja prepuna glupih,površnih i plitkih ljudi…uživaj u rodnom gradu gde su ljudi prirodni i plata mala.

  9. Joja kaže:

    @Djuro

    „uživaj u rodnom gradu gde su ljudi prirodni i plata mala“

    Kako da uziva kad nema leba da jede, da uziva sa malom platom kod svojih roditelja i da radi JEDAN posao koji joj dodje 30$, ko nije otisao ne zna sta je Amerika i kad si konobar imas platu kao direktor u Subotici, kakvo uzivanje bez para, da zivi od cega???

  10. Mujo kaže:

    @Joja
    Ne zavrsiti fakultet pred sam kraj i to tako ostaviti je krajnje neozbiljan pristup zivotu.
    Olako shvatanje zivota, zabava, igranke, sve je to zivot samo bez veze.
    Nije ona bila siromasna ako joj je tata hteo kupiti auto za zavrsetak studija.
    Najveca greska roditelja sto su to uopste dopustili.
    Prvo zavrsi fakultet da imas diplomu u rukama pa posle radi sta hoces.
    Ona zapravo luta u zivotu, nema nikalvu viziju, samo prolaze dani, radi i zabavlja se, roditelji njeni najverovatnije unuke nikada videti nece.
    Sa gradjeviskim fakultetom bi u Vasingtonu bila gospodjica, gospodja koja radi kulturan posao za minimum trostruku platu kao sada na dva radna mesta.
    Samo nekoliko ispita na fakultetu je falilo da ostvari to.
    To je ostvarenje snova, a ne biti maltene fakultetski obrazovana konobarica i hostesa sa dva radna mesta i „dobrim“ drustvpm za vecitu zabavu i provod, kao sto je ona sama.

  11. Gastarbeiter kaže:

    Kako bi bilo da malo manje zabadamo nos u tudje stvari, sudimo o tome sta kod drugih valja, a sta opet ne. Koji smo mi faktor (cimbenik) da sudimo o drugim ljudima i da pri tom kao etalon, i merilo svih stvari, uzimamo sebe i svoje malo sicusno provincijalno-ciftinsko poimanje sveta? kako bi bilo da prestanemo da zavirujemo u tudje lonce i laboske? Da se ne mucimo prebrojavanjem kolicine novca u tudjim novcanicima i sebe uzdizemo na visoko-moralnu instancu i zabrinuto pitamo – a odakle njemu sve to? Da sudimo o nekome samo na osnovu fakultetske diplome, pa to jos u Srbiji gde se za pregrst € dobija diploma po zelji i lepo upakovana na kucnu adresu. Predsednik Republike koji je tako tajno i inkognito studirao da ga se bas niko ziv ne seca sa nekog semestra, ispita, predavanja ili ga je mozda video u menzi, ili barem samo da prodje „univerzitetskim“ hodnikom. Uspeh u zivotu se ni slucajno ne meri novcem i materijalnim vrednostima. Ja zivim 50 godina u Nemackoj pa nemam nista. Niti sam postao slavan, a jos manje sam postao bogat. To sto sam ja postigao u Nemackoj, postiglo je na hiljade ljudi i u Subotici. Zaposlio se, podigao i otplatio jednu porodicnu kucu, othranio i otskolovao dvoje dece na univerzitetu, docekao penziju, setam unuke, visim na racunaru, i listam prospekte pogrebnih firmi i krematorija. Ono sto me razlikuje od mojih Subotickih zemljaka su neke druge stvari. Za 43 godine radnog staza u Nemackoj, ni jedna jedina plata nije izostala ili samo minut kasnila. Niko nikada nije pokusao da mi uskrati nesto sto mi po zakonu pripada. Kredit za kucu sam otplacivao 25 godina i nikada nisam morao da razmisljam kako cu platiti mesecnu ratu.Nisam morao da se prebrojavam pred samoposlugom. Kada mi se u kuci nesto pokvari, odem pa kupim novo. Nisam se nikada kupao u novcu ali mi nista nije pretstavljalo nesavladivi finansijki problem. Na poslu me nikada niko nije maltretirao. U poslednjoj ustanovi u kojoj sam radio i docekao penziju proveo sam 32 godine. To nesto znaci i govori o kvalitetu radnog mesta, moga poslodavca, ali i o meni kao zaposlenom. To su sve indikatori koji pokazuju stepen na kome se zivi, bez nepotrebnog stresa i bez straha sta ce biti sutra i slicnog. Licno smatram da imam uspesan zivot.

  12. amacak kaže:

    koliko sam shvatio komentator O tempora o mores smatra da je pred nama izbor: ili da oduzmemo pravo ženama na obrazovanje i rad ili da nam inteligencija polako opada sve dok ne dođemo negde na nivo pavijana. svako ima pravo na mišljenje ali činjenice bi trebalo da su neprikosnovene. u svom postu naveo je dve, o smanjenju opšteg iq čovečanstva zbog toga što obrazovane žene imaju manje dece i da se procenat akademski obrazovanih ljudi smanjuje.

    teorija da opšta inteligencija opada jer se glupi razmnožavaju više je osporena činjenicom da je opadanje primećeno unutar istih porodica, mlađa rođena braća i sestre su prema bar jednoj studiji, imali nešto niži skor na iq testovima od starijih. što će reći uzrok nije (samo) genetika. evo i linka za zainteresovane: https://edition.cnn.com/2018/06/13/health/falling-iq-scores-study-intl/index.html

    procenat obrazovanih u svetu raste na svim nivoima, od pismenosti do fakulteta i dalje. link: https://ourworldindata.org/global-rise-of-education.

  13. Milan Chicago kaže:

    Uvek ce postojati negativni i nesrecni trolovi koji je pametovati o necijem zivotu. Ja sam isto vec deset godina u inostranstvu I mogu sa sigurnoscu da kazem da ti inzinjeri sto gospodja spominje su veoma malom broju. Znam ih gomilu inzinjera koji odu trbuhom za kruhom da bi radili u Evropi po magacinima. Nije sramota, oni rade dok vi negativni trolovi sedite za kompjeterom I pucate od negativnosti pa morate da izbacite to negde jer biste eksplodirali. Ja ovde nigde ne vidim da devojka nije udata, niti da ne pere ni kuva nekome a kamoli da je rekla da zivi Americki san. Drugo studirati u Americi nije besplatno kao u Srbiji. Dajem glavu da joj je veoma tesko da radi I uci PROGRAMIRANJE I placa desetine hiljada za to. (Znam iz iskustva) A vi gospodine sto kazete da bi bila gospodja sa gradjeviskom diplomom tamo? Verovatno ona bolje zna sta zeli da radi od zivota. A isto tako i znam da u udostiteljstvu sigurno zaradjuje veoma, veoma dobro jer isto govorim iz iskustva. I ja kao I hiljade mladih koji su otisli I jos uvek odlaze bolje bi da zive kakav takav “ Americki/ Evropski san “ nego “ SRPSKI KOSMAR“. Deco, bezite od ovih trolova koji vas samo teraju svojim pametovanjem i negativnoscu jer upravo oni unistavaju Srbiju. Bravo Mirela i bravo svima koji pokusavaju I rizikuju u zivotu.

  14. O tempora o mores kaže:

    @ amacak,

    Genetski materijal koji se bioloski ne reprodukuje i ne predaje na sledece generacije je izgubljen za sva vremena. U Subotici je broj automobila u odnosu na 1918 povecan za vise hiljada puta. Da li je i njihov kvalitet adekvatan njihovom kvantitetu. Pre 60 godina je bio samo jedan TV program. Danas ih ima na stotine. Da li je i njihov kvalitet bolji zbog toga? Obrazovanje je dostupno sirokim slojevima drustva i nikad u istoriji nije bilo toliko fakultetski obrazovanih ljudi sa sve doktoratima. Inflacija akadenskih titula apsolutno srozava njihovu vrednost. Snizavanje obrazovnih kriterijuma da bi drzava bolje nafrizirala svoju statistiku neminovno stvara drustvo mediokriteta i poluznanja i poluobrazovanja. Da uprostimo stvari. Seljacina koju su otrgli od ovaca i poslali na fakultet, posle diplome, ostaje mentalno ista ona seljacina i sirovina koja je i bila i pre, samo ovaj puta sa fakultetskom diplomom. Dokaz za takvo nesto ne moramo daleko traziti. Dovoljno je osvrnuti se po Subotici.

  15. Ok kaže:

    Deco draga, samo sto dalje od Srbije i pametnjakovica koji vam truju mozgove da samo u Srbiji i Rusiji izlazi sunce svakoga dana i da nema zivota bez Srbije i majkice Rusije. Rusija je zemlja pet put gora od najgorih delova Amerike i Evrope, to je zemlja u kojoj vlada mafija i primitivizam, samo sto o Rusiji nikada necete procitati nista lose, jer su ruski mediji najneslobodniji mediji na kugli zemaljskoj koji se kontrolisu direktno od strane Putina i njegove mafije, a to sto se tamo desava je uzas i konc. logor 21 veka. Zato pustite prazne price likova koji nikad nisu videli nista drugo osim Srbije i otisnite se na zapad jer tu vas ceka zivot dostojan coveka.

OSTAVITE KOMENTAR