Subotičanke – žrtve seksualne eskploatacije

Primamljivi oglasi za zapošljavanje koji obećavaju dobru zaradu i visoke bonuse, često i u instranstvu, mogu da budu paravan za trgovinu ljudima. Žrtva trgovine ljudima može da bude svako bez obzira na pol, rasu ili obrazovanje. U toku ove godine  bilo je nekoliko slučajeva koji se odnose na trgovinu ljudima. Srbija je do skoro bila uglavnom zemlja tranzita, ali je od pre nekoliko godina među zemljama iz koje se regrutuju nove žrtve. 80-tih i 90-tih godina u Subotica je bila tranzitni grad, a u poslednjih par godina postala je i grad porekla, jer su dve Subotičanke bile žrtve seksualne eskploatacije.

 

Prošle godine Policijska uprava u Subotici je tri krivične prijave protiv šest lica zbog osnova sumnje da su izvršili krivično delo trgovine ljudima.

 

U Višem sudu u Subotici od 2010.godine postupalo se u pet krivičnih predmeta. Presuđeno je u tri predmeta, a izrečene su kazne zatvora od 3 do 5 godina.

 

Žrtve se najčešće regrutuju preko atraktivnih konkursa za posao, ali su i internet i društvene mreže saveznici trgovaca ljudima.

 

 

NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji i uz podršku ADA – Austrian Development Cooperation, predstavila je novu medijsku kampanju o problemu trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije „Stop radnoj eksploataciji!“.

 

Video spot, pesma „Čep“ i ostali materijali izrađeni za potrebe kampanje prezentovani su na Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobar, u beogradskom Medija centru. Na konferenciji su govorili Jan Luneburg, šef odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji, Marčelo, režiser Milutin Petrović i Elena Krsmanović, predstavnica ASTRE.

 

Kampanja „Stop radnoj eksploataciji!“ kreirana je kako bi se doprinelo uspešnijoj prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima, te pružanju adekvatne pomoći osobama koje su preživele ovaj oblik nasilja. Uz podizanje svesti o prisutnosti radne eksploatacije, cilj autora je da kroz ovu kampanju motivišu nadležne institucije i celo društvo da se aktivnije uključe u borbu protiv trgovine ljudima.

 

Šef odeljenja za demokratiju Misije OEBS u Srbiji, Jan Luneburg, istakao je da su za suzbijanje radne eksploatacije neophodni unapređenje uspostavljenih mehanizama za upućivanje i identifikaciju žrtava i podrška radu specijalizovanih nevladinih organizacija.

 

„Jedan od ključnih elemenata u pružanju odgovora na problem radne eksploatacije je suzbijanje siromaštva, koje ne može biti povereno jednom pojedinačnom akteru“, dodao je Luneburg o jednom od glavnih faktora koji utiču na podložnost ljudi radnoj eksploataciji.

 

Nedostatak političke volje, po rečima Elene Krsmanović iz NVO ASTRA, jedna je od većih prepreka uspešnoj borbi protiv trgovine ljudima. „Nažalost stepen političke volje do sada je varirao i uglavnom rastao samo onda kada je borba protiv trgovine ljudima predstavljala uslov za dalje napredovanje zemlje u EU integracijama“, istakla je predstavnica ASTRE. Ona je dodala da se u ovoj organizaciji nadaju da će kroz kampanju „Stop radnoj eksploataciji!“ podstaći konkretne akcije usmerene na iskorenjivanje radne eksploatacije, u koje će se uključiti svi akteri posvećeni borbi protiv trgovine ljudima.

 

Milutin Petrović, režiser spota za kampanju „Stop radnoj eksploataciji!“ je istakao da mediji imaju veliku ulogu u podršci borbe protiv ovog oblika trgovine ljudima – kako u podizanju svesti javnosti, tako i u motivisanju države da se aktivnije uključi u iskorenjivanje radne eksploatacije. On je priznao da mu je, uprkos dugogodišnjoj saradnji sa ASTROM, bilo teško da poveruje u postojanje radne eksploatacije i surove uslove u kojima se nalaze žrtve radne eksploatacije. Pored celodnevnog rada u teškim i nebezbednim uslovima, nedostatka vode, hrane, lekova i osnovnih higijenskih uslova, ovi ljudi suočavaju se sa pretnjama, fizičkim i psihičkim maltretiranjem, strahom za sopstveni život i živote članova porodice, a da pritom nemaju šansu da se iz takve situacije izbave.

 

O velikoj prisutnosti ovog problema svedoče podaci Međunarodne organizacije rada (MOR), prema kojima je u svetu trenutno blizu 21 milion ljudi u situaciji prinudnog rada. Dodatno, slučajevi trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije su specifični po velikom broju žrtava, koji u pojedinačnim slučajevima dostiže i više hiljada ljudi. Najveći poznati slučaj radne eksploatacije naših radnika, u firmi SerbAz u Azerbejdžanu, poslužio je za inspiraciju Marčelu,

 

autoru pesme „Čep“ koja je napisana za ovu kampanju. O saradnji sa ASTROM i OEBS-om Marčelo je rekao da jeste neobično pisati na zadate teme, ali da mu je veliko zadovoljstvo da pruži doprinos borbi protiv trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

 

Kroz program direktne pomoći žrtvama trgovine ljudima, ASTRA je registrovala sve veću zastupljenost osoba koje su preživele radnu eksploataciju među identifikovanim žrtvama. Od prvog slučaja radne eksploatacije 2005. godine do danas, svaka šesta osoba kojoj je u ASTRI pružana pomoć žrtva je ovog oblika trgovine ljudima. Uprkos tome, međusektorska saradnja i sistemski pristup rešavanju ovog problema još uvek nisu uspostavljeni.

 

Spot za kampanju dostupan je na linku

 

 

Spot za Marčelovu pesmu „Čep“ dostupan je na linku

 



KOMENTARI

  1. Josh kaže:

    Nisam citao clanak, al znam da se devojke najvise „eksploatisu“ na cosku kod poliklinike-nepkera:-)

  2. Zoki kaže:

    @Josh

    Samo kad to znas 😀

  3. Bivsi kaže:

    a to zna i malo dete 😀

  4. Nadja kaže:

    Zalosno je sto to zna cela Subotica a i sire a policija prolazi pored njih i ne obraca paznju na to,verovatno jer nekom placaju ZAKUP coska,pa im nesme niko nista.

  5. freelancer kaže:

    @ Josh, Bivsi, Nadja…

    Očito niste čitali članak (bar se meni tako čini). Ovde je reč o trgovini ljudima, a ne o frajlicama s ćoška. Prostitucija je stvar ličnog izbora. Kao i alkoholizam, narkomanija ili kockanje. „Sam pao, sam se ubio.“

    Trgovina ljudima je mnoooogo strašnija stvar. Često posledica nečije naivnosti ili pak očaja, kada se ljudi javljaju na kojekakve oglase za „posao“ i kada odu na isti, e onda počinje rock ‘n’ roll…

OSTAVITE KOMENTAR