Subotička internet predistorija

Svakih malo, u novinama osvane naslov kako je otkriven lek za rak ili preparat protiv ćelavosti. Kada se jednom to i desi verovatno će nam promaći prva vest. Tako je i internet došao tiho, kao magla. Za većinu neprimetno iako je bila reč o nečemu što će duboko prodreti u  svakodnevnicu.

Za dobar deo sredovečnih i starijih koji često internet zovu prosto – fejsbuk, sve dimenzije ovog čuda nisu sasvim pojmljive. Priličan je broj onih koji misle da „fejsbuk“ generiše sam sebe, nešto kao što su neki davni klinci mislili da u televizoru žive mali ljudi. Tako to ide.

Vest o nastanku i razvoju interneta je verovatno bila u nekom listu kao „Računari“ ili „Svet kompjutera“ (ko se seća tv emisije Polarotor), ili na stranicama novina u rubrikama za nauku i kulturu. Takve rubrike su pune svetlih predviđanja budućnosti za koje nismo sigurni da će se ostvariti. Da li će čovek sleteti na Mars ili ćemo svi imati u džepu malo sokoćalo koje će biti sveznajući kompjuter i telefon…nekih godina je izgledalo podjednako fantastično.

compjuteri

Subotica, devedesetih

????????????????????????????????????

Prvi internet signal u Srbiju je stigao 26. februara 1996. godine u zgradu „Telefonije AD“ a sledećeg dana u zgradu Rektorata. Uvođenje interneta bio je tajni plan Računarskog centra Beograd i „Telefonije“ jer je važeći zakon propisivao devet godina zatvora za uspostavljanje veze sa mrežom drugih država. Srećom, sve je prošlo u redu i komercijalna mreža je počela da radi sedam meseci kasnije.

Na kraju dvadesetog veka i početku novog milenijuma, analogne telefonske centrale i svega 5 odsto stanovništva koje je priključeno na internet, još uvek su pružale sumornu prognozu u pogledu razvoja kod nas. Ipak, stvar je galopirala. Jedna od obaveznih tema za razgovor novih vlasnika računara, bilo je savladavanje novih pojmova kao što su Total komander, kontrol panel, antivirus i bezbroj novih izraza i zadataka koje su nametali još uvek nestabilni programi. Bilo je to u vreme kada su novine pisale kako se predsednik Vlade Zoran Đinđić sastao sa Bilom Gejtsom a neko odmah dodao: „Hoće iz DOS-a da pređe u Windows“.

Sve više ljudi koji nisu ni sanjali da će se ikad petljati sa računarima, (neki od njih su nekada čak imali odbojnost), kupovalo je ovu, tada skupu spravu (preko 1000 maraka). Računar više nije bila zanimacija uskog kruga ljudi koji su po nekom stereotipu trebalo da nose debele cvikere, i koje su zvali „kompjuteraši“.

Prvo internet čvorište u Subotici pušteno je u komercijalnu upotrebu 24. novembra 1997. godine. Prvi internet provajder, preduzeće „Tipp Topp system“pokrenulo ga je u saradnji sa beogradskim „BeoTelNetom“.

 

Internet i secesija 1999. godine, (crtež: Viktorija Aladžić)

tiffani-subotica

 

Predistorija

Darko Kovačević, stari „kompjuteraš“, seća se:

„Od kraja osamdesetih (’88-89) pa skoro do kraja devedesetih imali smo BBS (bulletin board system) mrežu (recimo, direktno povezivanje 2 računara putem modema i telefonske linije) koja je bila neka vrsta prethodnice interneta, a  Subotičani su bili prilično aktivni. Malo ko je mogao da priušti dve telefonske linije (jednu za telefoniranje, drugu za kompjutere), pa su mnoge telefonske linije bile preko dana otvorene za ljude, a noću bi se uključivao modem i telefonom bi razgovarali kompjuteri. Otud je bivalo situacija da su se baka ili deka, mama, tata (kod nekih i supruga) znali javiti na telefon, da bi sa druge strane žice čuli nekakvo čudno pištanje i zviždukanje. Ako bi vlasnik BBS-a konačno popustio (najčešće) pritiscima porodice da ukine to čudo – ne bi bilo ništa neobično da mu mesecima (i godinama) nakon toga, ponekad zazvoni telefon usred noći.

Takođe, malo koji BBS je mogao da organizuje više pristupnih linija, tako da si često morao da okrećeš broj pola noći, ne bi li nekako i ti došao na red (ako je linija zauzeta, moraš da čekaš da se prethodni korisnik odjavi, da bi se ti prijavio). Verovatno je bilo problema i sa računima za telefon, jer ti se na kraju krajeva (ako se priključuješ na BBS u drugom gradu) sve to vodi kao da si imao dug telefonski međugradski razgovor (bar pola sata ili sat), i tako svake noći.

Ritual bi izgledao ovako:

sačekaš da padne mrak, da matorci zaspu, otkačiš telefon sa linije i ubodeš modem (zbog koga si ranije provlačio kabel kroz celu kuću/stan, a koji svima smeta), pa kreneš da zoveš BBS-ove po listi (uglavnom zauzeto, zauzeto…). Kada se konačno okačiš na BBS, proveriš ima li kakvih novih fajlova (programa), pregledaš diskusije (forum) da vidiš šta ima novo (ko je šta „otkrio“), odigraš svoje poteze na Trade Wars ili nekoj sličnoj igri i – to bi bilo to. Ako ćeš da skineš neki fajl, onda visiš na vezi još sat-dva, koliko je već bilo potrebno. Brzina razmene podataka bila je  mala.

casopis-RACUNARI-broj-28-1987-godina

Mnoge kompjuterske firme, ali i IT-hobisti i zanesenjaci, imali su svoj BBS, gde su se razmenjivale poruke, postojali forumi (iliti konferencije, 99% tema bile su – kompjuteri i mreže), igrale se preteče MMO (multiplayer online) igara (poput Trade Wars), i, naravno, razmenjivali fajlovi (programi i igre, ali to kasnije, kada su veze postale brže). Krajem osamdesetih bilo je možda dvadesetak BBS-ova na teritoriji cele Jugoslavije. Devedesetih ih je bilo bar stotinjak, najviše u Beogradu, ali je u Subotici radilo (što stalno, što povremeno) jedno desetak.

Neki od poznatijih subotičkih BBS-ova: Prometheus (Čipa), Kruger’s Wife (Jager, amigaški BBS), Tipp Topp, GTL, ICM Digital, SU-BBS… Ovi BBS-ovi su vremenom počeli i međusobno da razmenjuju podatke, što je dovelo do mreže BBS-ova SETNet (https://sr.wikipedia.org/wiki/SETNet, dao joj ime Atila Čipa iz Subotice), koja je mnogima bila prvi izlaz na internet.



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Hah, odlican tekst. Samo fale neke bitne stvari iz te suboticke internet predistorije.

    Na internet se te 1996, t.j. februara 1996. moglo ici samo preko zvanja telefonskog broja u Beogradu, i onda je tih 40 pristupnih linija imalo wooow efekat, a internet se placao na sat i nije bio jeftin, imajuci u vidu da je pola vremena pogubljeno na error correction usled losih analognih linija, ispadalo je mnogo skuplje.

    U predinternet vremenu bitni su bili i Copy Partiji koje je organizovala legenda suboticke kompjuterske scene, t.j. markiz. Covek je na Palicu krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih uspeo da privuce tadasnji cream de la cream racunarskog sveta iz svih delova Evrope a i sire.

    Lepo je pomenuti i prvo PC mrezenje odrzano u holu Otvorenog Univerziteta, gde je 1994. odrzano takmicenje u DOOM-u, to je bio dogadjaj koji se prepricavao dugo posle toga. sto zbog samog takmicenja, sto zbog zakucavanja mreze na 2 sata posle samo par sekundi od pocetka takmicenja.

    Subotica je pocetkom 1996 dobila i prvi elektronski casopis na prostorima bivse SFRJ, zvao se E-Wink i bio je distribuiran preko tadasnje mreze BBS-ova.

    Meni licno najsmesnija stvar pocetkom devedesetih bio je pocetak rata izmedju Amigasha i PC-jevaca gde je bilo 100% vidljivo da ce PC da rasturi Amigu u jedinom segmentu u kome jos nije bio daleko bolji od iste, t.j. igrama, pa su se svako vece po BBS-ovima lomila koplja sta je bolje i koji ce sistem pobediti. Ali kada je PC dobio Igrice tipa Syndicate, Dark Seed i kada je Dune 2 izasao najpre za PC a skoro godinu dana kasnije na Amigi, ishod samo jos nisu priznavali najokoreliji Amigashi.

  2. STeve kaže:

    Svaka cast. Ovo su za mene draga vremena
    Pomenuo si Dzegera (koji je virtuelno tu negde), oni su jednom prilikom „obrnuli na nulu “ merac impulsa Telekoma (tada PTT), danonocno zovuci neki BBS, cini mi se iz Austrije

  3. Abigejl kaže:

    Mmmm, svaki tekst se da dopuniti …

    Važna je činjenica da je pravi pionir pristupa Internetu bila subotička firma Pionir. Koliko se sećam još 1995.godine je postojala JUPAK veza za FON (fakultet organizacionih nauka) zahvaljujući pioniru-pojedincu Prof. Dr Božidar Radenković-u) a cela firma je imala, za današnje uslove, neverovatne dve C-klase (500tinjak IP adresa –> 193.203.28.0/23)

    Pojedinci su i pre „išli“ na Internet (npr. korišćenjem JUPAK dial-in broja, odlaskom na Unix server jedne slovenačke firme pa do(magazin) Byte dial-outa ili do terminal servera na MITu (Terminus) … Tada sam kreirao svoju prvu e-mail adresu na jednom „javnom“ serveru srednj.am. univerziteta (tražio se „notarizovani potpis“ i slanje u USA – moj prvi dodir sa pojmom „Notar“!? – eh ta mlados’)

    Ekonomski fakultet, VTŠ pa posle autentični subotički provajderi su dolazili redom…i među prvima u tadašnjoj zemlji.

    …a BBS doba uz Sezam i sve navedene „board“-ove su koristili zaista mnogi, na razočaranje roditelja, supruga i familije kada su stizali tel.računi 🙁

  4. Abigejl kaže:

    Možda i nije za većinu interesantno, ali evo naziva iz sredine 90tih (prema Pionir proizvodima) računara na Internetu … bez firewall-a i sa javnim IP adresama 🙂

    DD Pionir — Subotica
    ———————
    pionir.co.yu. griksi.pionir.co.yu * 95112300
    —————————————————-
    quadro4.pionir.co.yu 193.203.28.97 ? ROUTER-4
    seka1.pionir.co.yu 193.203.28.98 ? 386-40-MSDOS
    seka2.pionir.co.yu 193.203.28.99 ? 386-40-MSDOS
    seka3.pionir.co.yu 193.203.28.100 ? 386-40-MSDOS
    seka4.pionir.co.yu 193.203.28.101 ? 386-40-MSDOS
    seka5.pionir.co.yu 193.203.28.102 ? 386-40-MSDOS
    quadro3.pionir.co.yu 193.203.28.129 ? ROUTER-3
    asterix.pionir.co.yu 193.203.28.131 ?
    quadro2.pionir.co.yu 193.203.28.161 ? ROUTER-2
    bettyboop.pionir.co.yu 193.203.28.162 ?
    moni.pionir.co.yu 193.203.28.163 386-40 SCO
    bata1.pionir.co.yu 193.203.28.164 ? 486-DX/2-66-OS/2
    bata2.pionir.co.yu 193.203.28.165 ? 486-DX/2-66-OS/2
    bata3.pionir.co.yu 193.203.28.166 ? 386-40-MSDOS
    bata4.pionir.co.yu 193.203.28.167 ? 386-40-MSDOS
    bata5.pionir.co.yu 193.203.28.168 ?
    quadro1.pionir.co.yu 193.203.28.193 ? ROUTER-1
    griksi.pionir.co.yu 193.203.28.194 Pentium/90MHz SCO
    negro.pionir.co.yu 193.203.28.195 ? NOVELL-3.12
    ppetlic.pionir.co.yu 193.203.28.197 ? 286-20-LPD
    http://ftp.pionir.co.yu (a) griksi.pionir.co.yu +
    gopher.pionir.co.yu (a) griksi.pionir.co.yu +
    ns.pionir.co.yu (a) griksi.pionir.co.yu +
    http://www.pionir.co.yu (a) griksi.pionir.co.yu +
    pionir.co.yu. (s) fon.fon.bg.ac.yu ?

  5. stormwatch kaže:

    @Abigejl

    Svaka cast! Pionir je imao pristup internetu cak i pre nego sto je Segedinski univerzitet imao Internet Gate i hvalio se time na sva zvona.

    Valja napomenuti i da su Suboticki predinternet buduci internet strucnjaci uglavnom bili za direktno usvajanje tcp/ip standarda i ne zamajavanje sa oci/cosine protokolom (bese to negde huh 1987 ili mozda cak i pre?). Veoma brzo se videlo da su bili potpuno u pravu jer je USA tokom osamdesetih ubrzano radila na izgradnji infrastrukture po tcp/ip mrezi dok su u Evropi ziveli u nekom medjusobnom kompatibilnom svetu u kome bi cak i najjace EU zemlje imale posebne protokole….cisto gubljenje vremena koje je Evropa ipak veoma brzo nadoknadila, a Jugoslavija bila zaustavljena tokom sankcija. Ali opet, valja napomenuti da i pored svega, nismo bili uskraceni za kako tako normalan pristup internetu u odnosu na ostatak Evrope.

  6. stormwatch kaže:

    @Abigejl

    Mada moram dodati nesto kada sam pregledao listu.

    Vidim da su se na par racunara vrtile u to vreme i dve instalacije OS/2 Warp-a koji sam ja licno doneo u Pionir (verzija 3.0). A posto svi koji smo nekada bili upravo na strani istog, koji je i u verziji 3.0 i u verziji Merlin bio daleko najbolji GUI OS za serversku i mreznu upotebu naspram Win NT (NT je inace startovao kao OS/2 projekat, samo se negde zagubio na tom putu u MS nelogicnostima), Win95 ili Win 3.xx for workgroups, jedva cekamo izlazak nove verzije ove godine, zvace se Blue Lion i trebao bi da pomuti dosta stvari posto je i 1994. imao daleko bolja resenja u mnogim stvarima nego Windows NT pola decenije kasnije.

    Izuzetan primer stabilnosti i robusnosti OS/2 Warpa je i da se posle 21 i kusur godina i dalje koristi na mnogim Bankovnim terminalima, a i par velikih trgovinskih lanaca ga i dalje koristi kao okosnicu sistema. Em sto je je virus free (osim MBR i Bootsector DOS infekcija naravno, ali se to lako resava) i moze bez reboot-a da radi decenijama bez usporavanja, taj sistem je prakticno nemoguce hackovati, za razliku od Windowsa XP koji je i dalje na vise od 60% terminala i sistema veleprodaje.

  7. ivan kaže:

    Nemam pojma o cemu pricate ali zvuci zanimljivo:) Ja sam svoj prvi yahoo mail nalog otvorio nekih devedesetih (97 il 98 nesecam se ) u jednoj sali u novoj opstini gde je bio organizovan kao neki internet kafe ili sl.( Jos i dan danas koristim isti mail)

  8. Mister No kaže:

    U vreme kad je internet signal stigao kod nas povezivanje sa mrezom drugih drzava je bilo krivicno delo , po tadasnjem zakonu . Verujem da nekim novim klincima navedeni deo teksta zvuci kao sala . Danas ne mozemo da zamislimo normalan zivot bez interneta . Boze, internet signal svakidasnji daj nam danas …. 🙂

OSTAVITE KOMENTAR