Subotičke depresije (nesuđeni parkovi)

Srednjovekovna subotička tvrđava, nalazila se u srcu baruštine, naravno iz strateških razloga. Od kada je oko nje počeo da raste grad, počela je borba sa močvarama i vodotokovima. Polovinu XX veka Subotica je dočekala sa kanalom kroz Prvomajsku, sve do Mlake i Šandorske bare. Na Mlaki je izgrađena Prozivka, Šandorska bara je pretvorena u deponiju a ostale dolje i depresije su ostali kao „džepovi“ u gradskom tkivu.

 

Propuštena je prilika da se ostvare predratni planovi ing. Koste Petrovića i da se te površine preurede u parkove, jezera i igrališta. Na mesto napuštenih ciglana Molcer (u Keru), Mačković (iza stadiona) i Prokeš (Mali Bajmok), ostali su majdani koji su služili kao divlje deponije.

 

Koliko je snažna inercija, kada je odlaganje smeća u pitanju, pokazalo se onda kada se te provizorne deponije pokušalo zatvoriti. Ni zapreke, zabrane i straža, nisu mogle da zaustave ljude sa tovarima smeća. Činilo se da je pitanje života i smrti – istovariti tamo ili nigde.

 

Kada jedna tačka jednom postane smetlište, koliko god se čistila, ona se uvek ponovo puni. Jedini efikasan primer je bila izgradnja sportskog centra i jezera na mestu stare Prokešove ciglane pored auto pijace (privatna investicija, polovinom devedesetih).

Neke livade su pre par godina dobile sportske terene i igrališta (Agina bara – Šumice , Libolegelo). Jadan pokušaj delimičnog ozelenjavanja zapuštenog majdana u Keru je propao jer su mladice odmah polomljene i počupane, što nas opet vraća na ideju Konstantina Petrovića, da se na tim mestima najpre napravi rasadnik a kasnije da se prostor pretvori u javnu zelenu površinu.

 

Predratni plan parkova, sadova i igrališta

Posleratni plan zelenih površina (zasenčeno)

Nažalost, istorijski trenutak je takav da niko ne planira parkove, šta više, investitori gledaju gde da uštinu od ovih postojećih. Budući sportski objekti se crtaju na pustopoljinu iza Dudove šume a oni tereni iz grada ako je moguće da prepuste svoj prostor krupnom kapitalu. Ili makar pečenjari kao što je ona pored Jadrana, koja je sela na nekadašnje odbojkaško igralište i letnju pozornicu.



KOMENTARI

  1. dasHHa kaže:

    Lansky pogledaj dokumentarac „Soul of Seoul“!

    Zadnjih 100 i kusur godina Subotica je izgubila svoju zdravu gradsku strukturu.Kostur svakog uspesnog i upotpunjenog grada je zdrava privreda.Sve ostalo se nadovezuje na zdravu privredu kao osnovu razvoja grada i preduslov odrzivosti jednog kompleksnog sistema kakav grad jeste.

    Nasem gradu su potrebni jaki pojedinci. Vizionari, harizmaticni, sposobni i snalazljivi pojedinci. Jaki mali i srednji preduzetnici koji svoje ideje mogu da sprovedu u delo. Treba poceti od najjednostavnijih oblika proizvodnje a vremenom ce se slozeniji procesi sami od sebe, uz razvoj i unapredjenje, razvijati prema kompleksnijim proizvodima. Treba poceti od igle da bi nasa deca i unuci proizvodili tehnoloski napredne proizvode. To je neminovno jedini nacin, sve drugo je utopija. Svi mi zelimo grad iz snova ali da bi se takav grad razvio i opstao moraju se ispuniti preduslovi za to.

    Zato podrska mladim ljudima,sposobnima, talentovanima treba odma da pocne. Vec danas zasukati rukave, licemerje pospremiti pod tepih i poceti od malih stvari raditi velike promene. Sve se moze samo treba malo vise srca prema komsijama, malo vise paznje prema gradu. Grad su ljudi!

  2. sad se vec bolje osecam kaže:

    Gde mogu da se vide ove mape?

  3. Axel- Volksdeutscer kaže:

    Gospodine Lanski ako vas tako mogu nazvati,premda po vašem tekstu više bi vas nazvao“ drugom „. Prvo ciglane što ste spomenuli prije rata su imali svoje vlasnike i nisu bile zapuštene. prema tome Kosta Petrović tamo nije imao što da traži, Slučajno imam dobre informacije o Kosta Petroviću i o njegovoj delatnosti za vreme komunizma i drago mi je da njegova šovinistička ideja nije se ostvarila.

  4. Lansky kaže:

    Naravno da su ciglane imale svoje vlasnike. Ideja o pretvaranju starih majdana u parkove, kada za to dođe vreme, ne znači otimanje ili uništavanje ciglana. 

    Imamo taj dobar primer u Malom Bajmoku (As trade) ili loš u Keru gde je već dugo vremena pakao. Niko razuman se ne bi protivio ideji o stavaranju parkova a to su trenutno jedina mesta gde oni mogu biti sađeni. 

  5. Axel- Volksdeutscer kaže:

    U slučajeva ciglana radi se o privatnoj svojini pa su tamo svi parkovi suvišni.Izgleda da je  s namerom na teritoriji te ciglane nataloženo gradsko smeće kako bi se park zasadio na“ plodnom „tlu. Taj zločin se parkom ne može prikriti.

OSTAVITE KOMENTAR