Subotičke modne piste

Tokom prve polovine devedesetih godina, u vreme ratova za jugoslovensko nasleđe, sankcija i hiperinflacije, jedna od žrtava je bila i moda. Nije naš svet ostao toliko demodiran koliko je bio uočljiv fenomen nastajanja jednog posebnog, hibridnog trenda u oblačenju, sasvim nepravedno povezivan sa italijanskom markom džinsa – Diesel.

Mada je podsećao na neke pojave prisutne na marginama američkog društva, isključivo među crnačkom populacijom, kod nas je izgleda to bio plod niza slučanosti koje su se desile među tadašnjim trendseterima – beogradskim kiminalcima.

Nekadašnje modne revije u Subotici – u Pozorištu, na Velikoj terasi, u hotelu Patria, u Hali sportova (Sajam), Robnoj kući Standard…

Teška srca danas se mora priznati da je prvi prozor prema svetu otvorio TV Pink. Tada nova televizija, imala je nekakve emisije sa prilozima iz sveta mode, uređene na savremen način po uzoru na tada popularni MTV. Vrlo brzo su imali obilje materijala sa domaćih modnih pista gde su počele da se smenjuju nedelje mode, selekcije, vikendi…

Ni Suboticu nisu zaobišle razne škole manekenstva, izbori i audicije za mlade talente. Silno se razbuktala mašta, pa i ambicije devojaka da bi mogle svoju karijeru da grade u svetu mode, tih dana kada je jedina alternativa bila tezga na buvljaku.

Tome u prilog išao je jedan svetski trend u kome su se modeli našli u središtu pažnje kao nikada pre. Devedesetih godina neke od manekenki su dostigle status pop ikona. Ceo svet je po prvi put znao njihova imena i pratio ih na pisti, a još više izvan nje: Sindi Kraford, Naomi Kempbel, Kaudia Šifer, Kejt Mos, Evangelista… Dugačak je spisak ovih zvezda čija su imena znale sve devojčice.

A onda je i tome došao kraj. Da li su posetioci prestižnih modnih revija shvatili da su to u stvari veoma dosadne predstave, možda se i ostala publika zasitila šetača na modnoj pisti, tek, stvari su se vratile tamo gde su i bile. U modne časopise i na specijalizovane kanale, a manekenke su opet postale lica a ne karakteri.

Danas je teško zamisliti kako je to izgledalo pre, u vreme socijalizma. Sudeći po materijalu koji je sačuvan (vesti, brošure, fotografije), modnih revija je u Subotici bilo više nego u zlatno doba manekenstva, o kome je ovde bilo reči.


Pod pokroviteljstvom Modne konfekcije „Željezničar“ održana je modna revija u velikoj sali Narodnog pozorišta

Kako to objasniti? Subotica je ono vreme imala tekstilnu industriju i industriju kože i obuće. „Solid“, „Željezničar“, Modna i dečja konfekcija „Snežana“, Tvornica trikotaže „Bosa Milićević“, Industrija kože i krzna „Panonija“, Fabrika čarapa „8. mart“ – svi su oni učestvovali u oblačenju i obuvanju Jugoslovena.

Pored toga, način odevanja, odnosno moda, kao da je do dvadeset prvog veka obrnula ceo krug i zaustavila se. Tokom prošlog veka imala je daleko stroža pravila i veću dinamiku, pa stoga i veću važnost. Tadašnjim ženama su ostajali puni ormari neiznošene garderobe koja je izašla iz mode, za razliku od današnjih koje komotno nose stvari od pre deset ili dvadeset godina, ako u njih mogu da stanu. Samo stariji se sećaju šta znači modni krik ili hit, kada nešto preko noći postane želja svakog pomodnog čeljadeta, a onda isto tako odjednom postane karikatura i nedopustivo za odenuti.

Modna revija u „Nepkeru“, šezdesetih godina

Tekstilna industrija je otišla iz Subotice, a dobrim delom i iz Evrope, iako su modni centri i dalje na svom mestu. Oslobodili smo se galopirajućih modnih trendova a potom otišli u drugu krajnost. Jedan naš sugrađanin, rođen pre gotovo jednog veka, nedavno je posle dužeg vremena došao u centar grada. Sva zapažanja stala su u jednu rečenicu: „Ljudi kao da su izašli u dvorište“.

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Devedesetih je postojao vic:
    „Sta radi Dizelas pored prozora?“
    „Upasuje zavesu u farmerke.“

  2. Kertvaros kaže:

    Pisati o modi i i biti istovremeno modni ignorant, pisati o modi a nikada u zivotu ne biti na nekoj modnoj reviji i videti manekene uzivo kako marsiraju modnom pistom, je ili hrabrost ili drskost. Danas sam ja od te ignorantske sorte . Sa druge strane kao neko koji je u jednoj zivotnioj fazi najmanje jednom dnevno prosetao Subotickim Korzom ipak nosim nekakav tamo steceni senzibilitet za modu i modne trendove. Svake veceri, i u svako godisnje doba, je nase Korzo bilo svojevrsna modna pista i revija mode. Glavni ambasadori mode iz yu-metropola su bili nasi domaci studenti i jos vise studentkinje. Prve mini-suknje u Subotici su prosetale nase studentkinje jednog vikenda na Korzu. Nije ostalo zapisano da li su delovi muske populacije dobili neka ocna ostecenja. Direktne modne trendove iz inostranstva su donosili oni koji su tamo duze boravili. Inostranu modu i sta je inostrana (Italijanska) moda za sire narodne mase, odredjivale su snas´ Tereske i snas´ Etuske koje su uglavnom putovale izmedju Ponte Rosa i Somborske kapije. Oni koji su malo vise drzali do sebe i sa visine gledali na krpice sa Ponte Rosa, su obavezno nosili na sebi nesto „iz Londona“ Sve u svemu nije bilo vazno sta i kako izgleda i kakav kvalitet ima, nego je ono najvaznije bilo odakle stize. Moju generaciju su jos vaspitavali da bude pristojno bucena. Jedini problem je bio sto su mama i tata odlucivali i imali poslednju rec o tome sta je to „pristojno obucen“. Licno mislim da je moda i pojam „pristojno obucen“ nama ljudima neka vrsta genetskog zapisa. Nikad niti jedno doba nije bilo bez mode i modnih trendova. Urodjenici na Novoj Kaledoniji koji hodaju okolo potpuno goli, ipak nose nekavu futrolu ili tobolac preko polnog organa, koja takodje podleze modi i modnim trendovima. Ako pogledamo fotografije iz 19-tog veka koje su snimili tadasnji etnolozi i uporedimo ih sa kasnije snimljenim fotorafijama, lepo se mogu videti razni modni trendovi u izradi i nosenju tih futrola. Verujem da kod tih urodjenika stariji kritikuju mladje kako nose i kako im izgleda penis- futrola. Isto kao i kod nas Stariji se zgrazaju nad odevanjem mladjih a mladji kad ostare isto tako ce sa uzasavanjem gledati odevanje sledecih generacija. Sto se mene licno tice vazno je obratiti paznju kuda idemo i zbog cega i za odgovarajucu priliku biti i prikladno odeven. Nema nista goreg nego pojaviti se negde overdressed ili underdressed.

  3. code kaže:

    Tekstil je masovno dolazio iz Turske a sada stize iz Kine, dok su Bunjevacke svile iz Liona tj Francuske. NPR u Kini je sad trzisna taktika: prvo se prodaju milioni kopija dok se ne plasira original npr lui vitona .Nazalost oko korone otkazan je vodeci CLICK fashion week a radnice sivacice Leoni dozivele su prevaru veka u tekstilnoj industriji subotice i ostale neisplacene za 2020.
    PRELEP ASORTIMAN FOTOGRAFIJA KOJE STE UPOTREBILI U TEKSTU ULEPSAO MI DAN.
    Oko odevanja uvek je vazilo :pravilo je da nema pravila.jedino kad smo postajali pioniri svi smo morali biti u dress codu teget-belo sa crvenom maramom.

OSTAVITE KOMENTAR