BASNOSLOVNO BLAGO U DUDOVOJ ŠUMI – stoji naslov u novinama. U sajamsko sportskoj hali održaće se izložba dostignuća jugoslovenskog zlatarstva. Na ovoj jedinstvenoj manifestaciji biće izloženi proizvodi zlatara, juvelira, filigrana…
„Tokom ovih desetak dana u velelepnoj hali moći ćemo da vidimo sve one lepe nakite od plemenitih i običnih metala, bisera i razno oblikovanje nakita (Muzej primenjene umetnosti iz Beograda priređuje izložbu zlatnog nakita od XII do XX veka, a savremeni proizvođači prikazaće najnoviji HIT – svemirska fantazija). U okviru ove izložbe održaće se velika modna revija. Manekeni će nositi nakit vredan toliko da ne smeju da se pominju cifre. Nakon toga zabavni program…“
Indijci na subotičkom sajmu
Godina je 1970. i vreme koje smatramo zlatnim periodom jugoslovenske privrede. U novoj hali na kraju Aleje Maršala Tita ređaju se privredno- komercijalne manifestacije (sajam sportske i kamping opreme, izložba voća povrća i cveća, novogodišnji vašar…) a Subotica je domaćin tradicionalnog „Međunarodnog sajma zanatstva, narodne radinosti i kućnih potrepština“. To je najveća manifestacija te vrste u zemlji. Učestvuju najpoznatije zanatlije i zanatska preduzeća iz gotovo svih oblasti rada ove privredne grane. Uprava sajma je za zaštitni znak izabrala glavu starogrčkog boga Hermesa (kod Rimljana Merkur), boga trgovine (i lopovluka).
Subotica organizuje ovaj sajam još od pedesetih godina ali tek od 1968. godine može da se širi ispod hiperbolično paraboloidnog krova nove, moderne hale. Pre toga, sajmovi su se održavali na otvorenom ili u sali Nepkera, u Zanatskoj, vestibilu gradske kuće i drugim, mnogo manjim prostorima. A takvih izložbi je uvek bilo, samo su se menjale privredne prilike i neprilike. Nama su zanimljive i promene imena subotičkih preduzeća.
Sajam u Subotici 1931. godine, štand braće Litman (prodavnica tekstila i garderobe GRAND, na uglu Štrosmajerove i Sokolske (Drapšinova) i krznar SPITZER iz Sokolske ulice)
Posle rata, već 1946. godine u Subotici je organizovana okružna Industrijska i zanatska izložba. U vodiču vidimo da sva veća predratna preduzeća još uvek imaju stara imena ali pored njih stoji da su državna ili pod upravom narodnih dobara. Naredne godine nazivi će biti prilagođeni duhu novog vremena.
Tu su još i NA MA, Gra-mag, FA FA stolarska zadruga, krojačka zadruga, obućarska sekcija, zatim zanatlije kao Kudlik muzički instrumenti, Gal cipele, radionica lakova i boja Geza Klajn, Šimon veštačko cveće, Blaha zlatar, Nađ Josip dečja kolica i drugi.
Ekonomska blokada zemlje koja je došla posle 1948. godine, zaustavila je inustrijski razvoj Subotice. U periodu 1945-1955. nije izgrađen ni jedan novi kapacitet osim što je obnovljena fabrika testa, a istovremeno, formirani dohodak i akumulacija prelivani su iz Subotice u druge krajeve, posebno politikom neadekvatnih cena proizvoda poljoprivrede i poljoprivredno-prerađivačke industrije. Posle ovog perioda ekonomska politika naše zemlje se okrenula licem ka poljoprivredi, prerađivačkim i tercijalnim delatnostima. U to vreme jača i teritorijalna samouprava.
Iz vremena rasta subotičke privrede ostale su slike sa jednog od sajmova. Mali ali lepo sređeni štandovi trikotaže za decu Snežana, vage i lusteri Metalije, Sila sokovi…
Lansky
Pitam se sta bi bilo danas od Subotice da se komunisticka partija nije mesala u zanastvo trgovinu i industriju. Recimo da su kao pobednici iz rata jednostavno stvorili optimalne uslove za obavljanje radne delatnosti, i pravila koja vaze za sve i da se nisu po nekakvom Lenjinisticko-Staljinistickom metodu proglasavali jedinim pametnim koji su pokupili sve znanje ovog sveta i samozvano pravo da usrece covecanstvo. Jasno razgranicili sta je bogatstvo steceno radom, a sta je ono steceno kriminalom. Bogatsvo nije sramota niti ga se treba stideti. Ono je rezultat znanja i rada. Ako to nije slucaj, onda ga treba rigorozno suzbijati, ali samo onda i u tom i takvom slucaju. Drzava treba da stvori pravni okvir koji garantuje pravnu sigiúrnost. Sve ostalo je stvar znanja, sposobnost i privatne inicijative pojedinca. Biti preduzetnik je isto kao i plivanje – Ili znas da plivas ili se udavis. Zena ne moze biti pomalo trudna, niti privreda moze biti pomalo uspesna.
Koja su ono četiri piva na Subotičanka polici?