Subotički gradski autobus – 90 godina

Već u praskozorje dvadesetog veka, bilo je jasno da je na pragu vek dosad neviđenog napretka. U Subotici su vozili fijakeri i tramvaji a poneko je nagađao kako će sve to izgledati za sto godina.

Slika

Gradski autobusi su krenuli ubrzo posle Velikog rata, početkom dvadesetih.
Stanica je bila kod Pozorišta.

Slika

1927.godina

Slika

Slika

U početku su to bili autobusi sa drvenim točkovima koji su išli na ćumur, čije je sagorevanje oslobađalo gas koji je pak pokretao generator. Na lošim putevima bila je to vrlo neudobna vožnja. Vozači su bili i ložači i serviseri i to se jasno vidi po stanju njihove garderobe. Kada su došli dizel motori i gume na točkovima, to je već bio gospodski posao.

Slika

Posle rata, autobuska stanica je privremeno pored gradske kuće ali kako to biva, privremeno rešenje često postane i trajno. Sve više autobusa se guralo u samom centru grada pa je počelo planiranje centralne stanice koje će potrajati decenijama.

 

1956. godina
Slika

Palićki put 1966. godine
Slika
Slika

Sedamdesete
Slika

Slika

Tražilo se rešenje koje će novu autobusku stanicu smestiti pored željezničke, kako je i najpraktičnije. Postojala je ideja da to bude na mestu staničnog parka ali se ipak zgodnija činila lokacija iza željezničke stanice, u ulici Jovana Mikića (na mestu današnje MOL benzinske pumpe). Tu bi išao i taj tunel, od Lenjnovog parka do nove autobuske, koji bi rešio mnogo toga ali koji je bio i najskuplji deo tog projekta i na kraju i neostvariv jer novca nikad nije bilo dovoljno. Vreme je prolazilo a autobusa je bilo sve više. Već je svaka varošica imala normalnu stanicu a u Subotici je ona samo improvizovana na ulici, tj dve ulice: na rubu Lenjinovog parka i u Matije Gupca.

Slika
Slika

Tako su još i tada postojali apsurdi da grad koji po mnogo čemu prednjači, u nekim važnim stvarima oskudeva kao niko.
Najzad 1989. godine, na Senćanskom putu je izgrađena savremena stanica. Najpre je izvršena eksproprijacija kuća sa leve strane puta a zatim je i ceo put od žute kocke zamenjen asfaltom i proširen na 12 metara.

Slika
Slika
Slika



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Putnici na stanici kod pozorišta

    Slika

  2. Kertvaros kaže:

    Mislim da je slika autobusa iz navodno 1956 g. ipak nesto mladja.To zakljucujem po registarskoj tablici SU – 63 – ? dakle to je vec oznaka sreza (pocelo se sa SU – 10 – 01 ) do tada su bile reg. tablice po republikama, "C" za Srbiju.Registracije po srezovima se uvode 1961 g.Tada je bilo relativno malo motornih vozila pa je trajalo bar 3 – 4 godine dok se stiglo do broja SU 63 – itd.U pozadini je kako mi izgleda Ljubljanski tramvaj,nabavljen u Ljubljani nakon sto je ona ukinula tramvaj.Ti tramvaji su poceli da voze u Subotici negde 1960/61 god.

  3. Lansky kaže:

    Sasvim moguće, sliku sam dobio sa notom 1956. ali vaši dokazi su uverljivi. I ta mlada dama u levom kraju fotografije, svojom pojavom pripada šezdesetim godinama.

  4. sutram kaže:

    Kertvaros:

    Mislim da je slika autobusa iz navodno 1956 g. ipak nesto mladja.To zakljucujem po registarskoj tablici SU – 63 – ? dakle to je vec oznaka sreza (pocelo se sa SU – 10 – 01 ) do tada su bile reg. tablice po republikama, „C“ za Srbiju.Registracije po srezovima se uvode 1961 g.Tada je bilo relativno malo motornih vozila pa je trajalo bar 3 – 4 godine dok se stiglo do broja SU 63 – itd.U pozadini je kako mi izgleda Ljubljanski tramvaj,nabavljen u Ljubljani nakon sto je ona ukinula tramvaj.Ti tramvaji su poceli da voze u Subotici negde 1960/61 god.

    Tramvaj koji se vidi u pozadini je bivsi Beogradski tramvaj proizveden u Nemackoj fabrici MAN a u Suboticu je dospeo 1956. godine sa jos 13 motornih kola raznih tipova koje je Beogradski GSP rashodovao kada je modernizovao svoj vozni park. Bivsi Ljubljanski tramvaji su se pojavili u Strosmajerovoj ulici tek nakon ukudanja linije za Aleksandrovo jula 1970. godine.

  5. mjolk kaže:

    Subotica je nekada bila grad! 

  6. Kertvaros kaže:

    Kada bolje pogledam fotografiju – stvarno nije Ljubljanski. Mislim da su ona dva tramvaja kod Rudica zapravo kola iz Ljubljanske zaostavstine. Ono cega se najvise secam je da su im kocnice uzasno „cvilile“ kada su se spustali od teh. skole prema posti. Bio je to tako prodoran zvuk da je nastava u skoli I.G. Kovacic morala biti prekinuta za trenutak  dok se tramvaj nije zaustavio. U vreme kada je linija za Aleksandrovo ukinuta, ja sam se vec vozio u nekim drugim tramvajima.

  7. sutram kaže:

    Kertvaros:

    Kada bolje pogledam fotografiju – stvarno nije Ljubljanski. Mislim da su ona dva tramvaja kod Rudica zapravo kola iz Ljubljanske zaostavstine. Ono cega se najvise secam je da su im kocnice uzasno „cvilile“ kada su se spustali od teh. skole prema posti. Bio je to tako prodoran zvuk da je nastava u skoli I.G. Kovacic morala biti prekinuta za trenutak  dok se tramvaj nije zaustavio. U vreme kada je linija za Aleksandrovo ukinuta, ja sam se vec vozio u nekim drugim tramvajima.

    jesu bili glasni i prosto su parali usi. Ono sto je parkirano u Rudicu su zapravo jedna prikolica (prva od gradske kuce) i motorna kola do nje, kojima na krovu nedostaje trola, izolatori i otvori za ventilaciju. I tacno je da su to rekonstruisana Ljubljanska kola koja su u Suboticu stigla 1958. godine, bila su zelene boje i imale su grb Ljubljane sa strane. Natpisi kod vrata su bli na slovenackom jeziku. To su bila relativno nova kola jer su proizvedena u Ljubljani 1939. i 1940. godine a projektovao ih je Feliks Lobe. Prikolice su takodje gradjene u Ljubljani nesto kasnije, cini mi se 1947. godine a projektovao ih je Dusan Krapez. U to vreme, to su bili najsavremeniji tramvaji koje je Subotica imala.

OSTAVITE KOMENTAR