Subotički hotel Lojd

Među sačuvanom građom u Istorijskom arhivu Subotice nalaze se i projekti koje su gradskim službama podnosili investitori i arhitekte, pre nego što su dobili dozvolu za početak gradnje. Uvidom u njih, danas može da se dođe do, na primer, originalnog izgleda neke stare fasade, ili nekih drugih tehničkih detalja koji su od koristi prilikom obnavljanja objekta. Pažljivi istraživač primetiće da neki projekti odstupaju od onoga što je izgrađeno. Promene su nastale tokom vremena ili se graditelj nije držao nacrta, uglavnom zbog nedostatka planiranih finansijskih sredstava. Vidi se to po tome koliko je građevina niža, kraća ili skromnije fasade od onakve kakva je prvobitno nacrtana.

Sačuvane su i neke projektne dokumentacije koje nikad nisu realizovane. Zbog nečega se od njih odustalo, a razlog su najčešće bile finansije. Činjenica da su projektovane do detalja, govori da su planovi bili ozbiljni ali…

Među neostvarene planove spada i hotel Lojd.

Vlasnik lepe kuće na uglu, koja je tada bila restoran, napravio je 1927. godine planove za nadogradnju koja bi nakon toga predstavljala jednu sasvim novu palatu. Dvadesetih godina je u Nušićevoj i susednim ulicama izgrađen čitav niz novih zgrada. Tih nekoliko, tek regulisanih i ispravljenih ulica, dobilo je gradski izgled pa se i hotel Lojd nadovezivao svojim proporcijama i materijalom. Danas možemo samo da fantaziramo kako bi izgledao taj ćošak na dodiru današnje Nušićeve i ulice Đure Đakovića, da je ovaj plan ostvaren.

Strana koja gleda na današnju Nušićevu ulicu i parking hotela Patria

(IASu, F:47, kutija 1229)

Strana koja je okrenuta prema današnjoj ulici Đure Đakovića

Na tom mestu se sada nalazi zgrada koju zovemo Dafina. Međutim, od 1927. godine pa do izgradnje Dafine polovinom devedesetih, dešavalo se štošta. Najpre je na stari restoran pala avionska bomba.

Posle rata duh Lojda je nastavio da živi jer se tako zvala letnja bašta koja je uređena na tom praznom prostoru. Zelenilo, stolovi i plesni podijum, činili su ovo mesto posebno popularnim, sve dok nije izgrađen hotel Patrija, a ova parcela pretvorena u hotelski parking. Cela ta strana ulice trebala je da bude pretvorena u prostor za parkiranje, po urbanističkom planu koji je važio šezdesetih i sedamdesetih.

Butterfly effect

Neko će reći da bi taj hotel svakako srušila bomba čak i da je on izgrađen onomad. S druge strane, postoji verovanje da bi bilo koja promena nekog detalja u prošlosti, uticala na budućnost, odnosno dogođaje koji su usledili. Dovoljan bi bio i zamah leptirovih krila na drugoj strani planete (film Butterfly effect poigrava se na taj način ovim terminom iz „teorije haosa“).

U našem slučaju, da je hotel Lojd izgrađen kada je trebalo, to možda ne bi promenilo tok rata ali bi, recimo, bombe završile negde drugo.

Sve je to samo mašta i sanjarenje. Neki Subotičani sanjaju budni dok šetaju svojim gradom i zamišljaju ga lepšim i potpunijim. Šta je ono što nedostaje, što bi moglo da bude drugačije ili lepše… Sada kada vidimo ovaj crtež, lako ga je zamisliti na tom mestu.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    I ja spadam u te Suboticane koji svoj grad zamisljaju lepsim i potpunijim. Najvise mi smeta nov izgled zgrade Narodnog pozorista, a sada i ove nove fontane, kao i propadanja Doma vojske, Jadrana, a mozda mi svojim neuklapanjem u ambijent najvise smetaju „Dafina“ i „Beogradjanka“. Kod ove druge bi se mozda na fasadi moglo nesto uciniti, ali onaj staklo-beton preko je samo za rusenje.

  2. Subyorker kaže:

    Samo da se gradi što veće, modernije da idemo više ka američkim gradovima ne evropskim. Hoćemo oblakodera na mestu zatvora, i univerziteta.

  3. Croat kaže:

    Preksinoc gledam onu novu fontanu i mene bi bilo sramota da sam arhitekt i potpisem da sam je ja projektovao! A Mackovic ni diplomu nije stekao a neke od najlepsih zgrada prije sto i kusur godina je on projektovao. Nekad mislim da treba iskopati ove stare projekte i centar zavrsiti po njima

  4. Kertvaros kaže:

    Sve na ovom svetu je u jednoj uzrocno – posledicnoj vezi. Sta bi bilo kad bi bilo. Da je macka prevrnula i razbila kristalnu vazu sa cvecem u utrenutku kada su roditelji poceli sa zacetkom deteta, od deteta najverovatnije ne bi bilo nista.Da je kojim slucajem hotel izgradjen, a sudeci po nacrtima, bila bi to jedna vrlo solidna i otmena gradjevina, koja bi ne samo podigla rejting Subotickog hotelijerstva, nego podigla i cisto opticku vrednost i urbani ugodjaj grada. (kao recimo Nicin-palata). sama cinjenica da se je jedan ovakav objekat gradio solidnim gradjevinskim postupkom i od solidnog gradjevinskog materijala, daje mesto pretpostavci da avio- bomba mozda ne bi napraila totalnu stetu i da bi se ponovo nakon rata isplatila obnova ostecenog objekta. Predmet daljih spekulacija je i pitanje u sta bi se objekat pretvorio nakon rata? Komanda grada, Oficirski dom, zdravstvena ustanova, upravna zgrada nekog kombinata ili slicno. Jedno je sigurno. Luksuzni hotel ekstra klase ne bi to ostao sa sigurnoscu. Mozda bi jedan njegov deo ostao, zbog relativne blizine zeljeznicke stanice, kao jedna vrsta konacista za namernike koji dodju u grad, sofere, zeljeznicare, trgovacke putnike isl. Mozda bi u nekom delu bio smesten restoran drustvene ishrane, ili kakva menza za zaposlene iz neposredne okoline. To vise niko ne zna. U svakom slucaju da je svojevremeno izgradjen i stavljen u upotrebu, mnoge ljudske sudbine i mnogi dogadjaji bi sasvim drugacije izgledali i imali najverovatnije neki drugi tok. Da ja nisam jednog dosadnog Nedeljnog popodneva u Nemackoj, usao u jedan lokal i sreo zamljaka koji je cekao svoju devojku, nikada ne bih upoznao njenu prijateljicu, i ne bih bio sa doticnom 46 godina u braku. Ceo nas zivot je u stvari jedna poveca gomila slucajnosti, i interakcije izmedju njih. Neki to zovu jos i Sudbina.

  5. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Kod mene je pomalo slicna situacija. Drug je, ne bas ozbiljno, hteo da smuva jednu devojku, ali nije bila zainteresovana za njega, ali sam ja bio tu blizu. On je polako odustajao i shvatio sam kako stvari stoje. Naravno, to sam mu predocio i trazio njegovu dozvolu da pokusam. Pre 2 dana nam je bila 21. godisnjica braka, a on je moj vencani kum. Mozda je i bolje, jer se on ozenio devojkom na koju sam ja trzao, a isto tako nisam imao sanse.

  6. Kertvaros kaže:

    @Trovach

    Stara narodna sentencija koja se bazira na visevekovnom znanju i iskustvu kaze : „Nije kome je receno, nego kome je sudjeno“. Moj sin je imao uvek nesto protiv stanovnika bivseg DDR-a, a jos od svojih djackih dana uvek nesto protiv nastavnika i profesora generalno. Na kraju price, ozenjen je jednom devojkom iz bivseg DDR-a koja je po zanimanju profesorica nemackog jezika i knjizevnosti. Nasi stari bi obicno govorili – mozes ti pricati sta god zelis, ali od tvoje sudbine ne mozes pobeci.

  7. Ivan kaže:

    Rođen sam u Subotici davne 1953. godine i živio u tom gradu do 1958. godine. Stanovao sam u zgradi koju su zvali „Kifla“, Puškinov trg. Prošle sam godine opet posjetio Suboticu nakon, recimo15 godina. Grad izgleda fantastično. Neka nitko ne kaže ništa protiv.

  8. Milos kaže:

    Istina je da pre 100 godina su bolje odradjivali posao nego danas.
    Ta nova betonska fontana Boze na sta lici. Pored gradonacelnika ovo nam je druga sramota. Ko da ga je dete od 3 godine smislio,
    samo beton! Pa ne moze nista drugo da se koristi?! Nestrucni neobrazovani ljudi se pitaju koji znaju samo za beton i asfalt, j ebo ih beton !

  9. Aleksa kaže:

    Basta Lojd je bila u sastavu Hotela Zagreb, sa ulice ogradjena. Zasadjeno je drvece kanadske topole koje se brzo razgranalo i stvaralo prijatnu hladovinu, mada je pravi zivot u Basti pocinjao u vecernjim casovima. Bio je postavljen podijum za muzicare i ples, pod drvecem su rasporedjeni stolovi. Svako vece je svirao zabavni orkestar.
    Ja sam u to vreme imao nedovoljno godina da bih tu dolazio kao gost, medjutim igrajuci bilijar-karambol u podrumu bioskopa Jadran, kroz otvoreni prozor smo imali priliku slusati muziku orkestra koji je vodio Mezei Miki.
    Slucaj ili sudbina je imala presudan uticaj na moj zivot. Naime, sa najboljim drugom smo odlazili na igranke u bastu Doma armije, a on se stalno hvalio da ima devojku.
    Elem.dodjemo mi na igranku, zasvira muzika, ja njega malo gurnem i prvi dodjem do njegove devojke, zamolim je za ples, predstavim se ona mi rece svoje ime i od toga dana smo postali nerazdvojni, kasnije,nakon vojske smo se vencali i zahvaljujuci sudbini ziveli zajedno 60 godina, kada sam je nazalost izgubio.
    Nikada se nisam zamarao sa dilemom sta bi bilo kao bi bilo, i zahvalan sam sto nije bilo drugacije.

OSTAVITE KOMENTAR