Subotički pasaži – izneverena očekivanja

Ideja o privođenju gradskih pasaža nekoj višoj nameni, pominje se još šezdesetih godina. Tada su oni izgledali stvarno loše, sa poljskim klozetima, ugljem i ostalim što je odavalo još uvek nizak životni standard. Prava inicijativa u tom pravcu pojavila se osamdesetih godina kada su male privatne trgovine i zanati (mala privreda), dobili na zamahu. Sve lokale u glavnim ulicama u gradu držala su neuništiva društvena preduzeća pa su pasaži, podrumi i dvorišta bila jedini način da privatne radnje budu u centru.

Tada je ta ideja izgledala sjajno. Većina društvenih trgovina i ugostiteljskih objekata izgledala je hladno i soc-realistički dok su pasaži bili prava egzotika i oaze usred sivih gradskih magistrala. To se moglo najbolje uočiti u Zagrebu a početkom osamdesetih i u Novom Sadu gde će te decenije biti glavna trgovačka atrakcija.

 

Pravi mali tržni centri oplemenjivali su do tada sirotinjska dvorišta. Subotica je imala puno potencijala za takve poduhvate i mnogo entuzijazma, ali kada su počeli sa životom, neki od pasaža, pokazalo se da i nisu tako profitabilni kako se očekivalo. Pripisivalo se to nekim navikama Subotičana da što nije na Korzou to ni ne postoji ali po svemu sudeći, nekoliko faktora nije išlo na ruku tvorcima ove ideje. Pre svega gustina naseljenosti. Stari centar Novog Sada je mali u odnosu na nova naselja i grad koji je ubrzano rastao, i u njemu se obavlja mnogo više trgovine pa je i potreba za poslovnim prostorima veća.

 

U Novom Sadu

Krajem osamdesetih je subotički Buvljak prestao da bude obična pijaca i do danas je narastao da mu se ne vidi kraj. Nakon toga su stizale krize jedna za drugom a kada su na vrata zakucali veliki marketi i šoping molovi, postalo je jasno da treba tražiti drugačija rešenja.

 

Ona ne smeju biti u izgradnji malih stanova i prenaseljavanju i ovako skučenog prostora. Ni utopističke ideje o „zelenim oazama“ i parkovima za koje se ne zna ko će da finansira, već nešto što će zaista biti na polzu i gradu i investitorima i vlasnicima dvorišta. U ovom trenutku divlje tranzicije, takav scenario nije na vidiku.

„Old school“ pasaž u Štrosmajerovoj, sa starim izlozima fotografske radnje ANA.  Jedan je rezervisan za Aninog unuka Maxa Emanuela Cenčića. Slike su iz osamdesetih kada je Max bio član čuvenog Hora bečkih dečaka. Danas je on svetski poznat sopran solista.

Max danas



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    „Pravi mali tržni centri oplemenjivali su do tada sirotinjska dvorišta. Subotica je imala puno potencijala za takve poduhvate i mnogo entuzijazma, ali kada su počeli sa životom, neki od pasaža, pokazalo se da i nisu tako profitabilni kako se očekivalo. Pripisivalo se to nekim navikama Subotičana da što nije na Korzou to ni ne postoji … 

    To je suština. Primer, na početku M. Vukovića (s leve strane) ima neki mali pasažić na koji sam sasvim SLUČAJNO nabasao i to tako što sam se SPOTAKAO o njihovu reklamnu tablu na trotoaru na ulici. A pasažić… upakovan kao kutija šibice. Neka mala baka (menjačnica, ili šta već) i mali ćumez za prodaju sitnih potrepština za računare, dvd, cd i koječega. Maleno, tri čoveka nekako i stanu unutra, četvrti mora malo da sačeka ispred. A ceeeeneeee… Ja sam uzimao na veće količine, jer mi je trebalo za firmu, ali su ipak bile povoljnije za 15 do 20% od onih „napolju“. Uz to, samo dvorište, sam pasaž me oduševio sa jednim malim astalčićem, stolicama okolo, suncobran, za kojim su sedeli uposleni iz tih malih radnjica u „intermecu“ kada nije bilo kupaca.

    Sličan je i onaj na kraju iste ulice na istoj strani. Naj centar.

    E sad zamisli da se one male prčvare s buvljaka presele po pasažima u gradu. ! KAKAV bi to posao bio. Grad bi ŽIVNUO! Zamisli MNOŠTVO koje zuji po gradu, „otkriva“ nove i nove pasaže, sklanja se u „ilegalu“ nekog malog kafea u nekom pasažu… Il’ da smanjim malo s pivom 🙁

  2. Su kaže:

    Ne znam šta bi moglo Suboticu da vrati u život…ne znam ni za jedan grad u Srbiji koji je tako rapidno oronuo…

    Bez jake privrede, veće platežne moći ljudi, neće biti ni potrebe za otvaranjem novih prodavnica i lokala…

    Obezbedite ljudima materijalnu sigurnost da mogu mladi da stvaraju porodicu…da se radjaju deca, zbog koje će ovaj grad da živne…

     

     

OSTAVITE KOMENTAR