Subotički režiser u Kanadi

Da li se ikad pitate koliko je talentovanih Subotičana moralo da napusti ovaj grad i ovu zemlju u potrazi za boljim uslovima za napredovanje? Da, verovatno ste već čuli priču o konstantnom "odlivu mozgova" iz Srbije, kako bi rekli političari. A da li ste se nekada pitali da li su ti mladi ljudi uspeli da se afirmišu u tom velikom svetu? Evo jednog pozitivnog primera i priče o dvadesetdvogodišnjem subotičkom režiseru koji je uspeo da snimi nekoliko dokumentarnih filmova i osvoji nekoliko prestižnih nagrada. Prenosimo deo teksta iz lista Politika:

Boris Malagurski, mladi srpski režiser iz Vankuvera, snimio dokumentarni film „Težina lanaca”, koji se bavi raspadom Jugoslavije.

Slika

Ima tek 22 godine, a već bi mogao da stekne epitet „srpski Majkl Mur”, bar prema načinu na koji pravi svoje dokumentarce. Boris Malagurski, poreklom iz Subotice, koji poslednjih pet godina živi u Vankuveru, Kanada, gde studira režiju, snimio je film „Težina lanaca”, čija je premijera planirana u oktobru. Njegov dokumentarac, u kojem su zabeleženi intervjui sa nizom američkih zvaničnika, srpskih, hrvatskih i slovenačkih intelektualaca i novinara, bavi se raspadom Jugoslavije, sa tezom da je rat dirigovan direktno iz Vašingtona i uz pomoć zapadnih sila.

U okviru svog istraživačkog poduhvata Malagurski u filmu otkriva poverljiva dokumenta koja potvrđuju da su postojale zakulisne radnje koje su dovele do krvavog raspada Jugoslavije. Mladi režiser se pojavljuje i u ulozi naratora i paralelno prenosi priču o običnim ljudima, koji su ostali dobri u zlim vremenima.

Dokumentarac pokušava da baci drugačije svetlo na koren sukoba na Balkanu i za mnoge ljude, koji su prihvatili zvaničnu podelu na dobre i loše momke u Jugoslaviji, može da bude prilično gorka pilula.

Prema rečima Borisa Malagurskog, ideju za film dobio je na Međunarodnom filmskom festivalu u istočnom Sarajevu, gde je sa uspehom prikazan njegov prvi film, „Kosovo: možete li da zamislite?”, koji je ovaj režiserski vunderkind snimio sa 20 godina.

Slika

– Film „Kosovo: možete li da zamislite?” snimio sam odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Otišao sam na Kosovo uz pomoć princeze Linde Karađorđević, koja me je povezala sa irskom diplomatkinjom Meri Volš. Volšova i jedan zvaničnik Unmika, Džon Hotorn, pomogli su mi u stvaranju filma, koji govori o pravima Srba i nealbanaca na Kosovu – objašnjava Boris Malagurski.

Mladi režiser je za svoj prvi dokumentarac dobio srebrnu palmu na filmskom festivalu u mestu Rozarita, u Meksiku. Usledilo je i gostovanje u istočnom Sarajevu, gde je Boris upoznao Jezdimira Miloševića, člana humanitarne organizacije „Mirovna akcija”.

– Milošević mi je pokazao snimak iz sela Vrbarje kod Sokoca, u kojem su pre rata zajedno živeli Srbi i Muslimani. Iako nisu morali, muslimani su odlučili da napuste selo, a kamera je zabeležila kako su se Srbi i muslimani rastajali u suzama – govori Malagurski.

Malagurski je tada odlučio da snimi film koji će prikazati pozitivne priče iz balkanskog sukoba, pre svega zapadnoj publici, koja može da navede zločine koji su se dogodili na teritoriji SFRJ, ali ne i pozitivna, humana dela koja su se takođe događala u ratu.

– U filmu je intervjuisan i Rade iz Trebinja, otac Srđana Aleksića, udovica Josipa Kira, Jadranka Rajhl-Kir, kao i Vesna Levar, udovica Milana Levara iz Gospića – kaže Malagurski.

Dok je stvarao film, Malagurski je shvatio da kompleksnu balkansku priču mora da stavi u širi kontekst, ukoliko želi da ona bude razumljiva prosečnom zapadnom gledaocu. A kada je već zagrizao ozbiljnu priču, nije mogao nazad.

– Stupio sam u kontakt sa Luisom Mekenzijem, bivšim komandantom UN, Džejmsom Bisetom, bivšim ambasadorom Kanade u Beogradu, novinarom Skotom Tejlorom, ekonomistom Mišelom Čošudovskim. Hteo sam da čujem drugačiju analizu uloge zapada u ratu – kaže Malagurski.

Istraživački posao se isplatio, kaže mladi režiser, a njegovi sagovornici su ga uputili na nekoliko zanimljivih dokumenata, koji su predstavljeni u filmu. Jedan dokument iz 1984. godine sa potpisom Ronalda Regana, po Malagurskom, svedoči o tome da je glavna meta zapadnih sila bila jugoslovenska ekonomija.

– Došao sam i do zakona koji je kasnije usledio, u novembru 1990. godine, u kojem piše da se Jugoslaviji ukida sva pomoć, a da će republike koje se odluče za nezavisnost dobiti novčanu pomoć – prenosi Malagurski.

Malagurski kaže da film, između ostalog, objašnjava i zašto je Alija Izetbegović povukao svoj potpis sa Lisabonskog sporazuma, koji je predviđao podelu Bosne po principima nacionalne kantonizacije. Tragajući za sagovornicima, Malagurski je obišao američke gradove Kolumbus, Dejton, Njujork i Vašington, posetio je Beograd i Prištinu. Razgovarao je i sa Džordžom Kenijem, bivšim zvaničnikom Stejt departmenta.

– Krenuo sam od pozitivne priče koja se proširila. Jedna od osnovnih poruka filma je ta da heroji rata nisu korumpirani političari i ratni profiteri, nego obični ljudi, koji su ostali veliki i dobri u nehumanim vremenima. Film dokazuje i da je područje Sfrj kolonizovano ekonomski, vojno i politički – zaključuje Boris Malagurski.

Pozamašan rad na filmu „Težina lanaca” naš sagovornik je završio sa skromnim budžetom od 20.000 dolara, a novac je mahom prikupljen od malih donacija dobrih ljudi iz dijaspore. Najviše novca prikupio je Branislav Grbović iz Perta, koji je, kaže Malagurski, samoinicijativno organizovao dobrotvorne večeri, a premijera filma biće u tom australijskom gradu. Prvi film Borisa Malagurskog „Kosovo: možete li da zamislite?” se preko TV kanala „Russia Today” trenutno emituje u 60 zemalja sveta.

Autor: S. Stamenković

Sagovornici

Pored američkih zvaničnika i stručnjaka, u filmu se kao sagovornici pojavljuju i Vlade Divac, Veran Matić, Branislav Lečić, zatim bivši slovenački ministar za ekonomiju Jože Mencinger, bivši kandidat za predsednika Hrvatske Marko Francišković, režiser Džordž Bogdanić, novinar Džon Bosnić, član Beogradskog sindikata Boško Ćirković, istoričar Srđa Trifković, članovi benda Dubioza kolektiv Armin Bušatlić i Vedran Mujagić i mnogi drugi.



KOMENTARI

  1. Dreamgirl kaže:

OSTAVITE KOMENTAR