Švajcarac u Subotici 1969.g.

Dok turisti sa juga u Subotici traže šarm i nasleđe Austro Ugraske i Mitel Europe, gosti iz bogatih zemalja Evrope, svega toga imaju u izobilju. Nije da ne pokazuju interesovanje za naše arhitektonsko blago ali teško je poverovati da neko ko je prošao Beč i Peštu, kod nas ima čega  novog  da vidi na tu temu.

Ono što njih može da zainteresuje, to je nešto što je drugačije, posebno, egzotično. Pošto nismo baš urođenici, tu vrstu egzotike im ne možemo ponuditi, a mnogi se zapadni turista poslednje decenije našao iznenađen (razočaran) jer je očekivao da naiđe na tragove ratnih razaranja ili nekakav užas, po čemu smo postali poznati u zadnje vreme.

Daleke 1969. godine, u Subotici se našao mladi Švajcarac Kristian Rehberg. Od malena zaljubljen u foto aparat i naš grad je posmatrao okom kamere. Dok su Subotičani tih dana fotografisali izgradnju novih delova grada i čuda savremene arhitekture, Švajcarac je tražio originalne detalje. I našao ih je na dodiru gradske i ruralne Subotice, po čemu je ovaj grad uvek bio poseban. U centru velegrad – na periferiji veleselo.

Kod Mlečne pijace

Ispred Žute kuće

Danas to više nije tako. Snaše sa maramama i konjske zaprege preselili su se u priče. Stoga ove fotografije  imaju  vrednost dokumenta i svedočanstva o tome kako su tih godina ovuda putovali mladi ljudi iz sveta i Evrope, sa dugim kosama i fotoaparatima, i šta im je tada bilo zanimljivo.

Četrdeset godina stariji,  Kristian je ostavio komentar na „Intermezzo Subotica i Palić“ (vidi :  http://vimeo.com/3335623) koji je napravio Igor Marinović.

Kaže da je razgledajući fotografije današnje Subotice, oduševljen koliko je toga obnovljeno od vremena kada je on posetio ovaj grad.



KOMENTARI

  1. nezaposlen kaže:

    On je oduševljen koliko je toga obnovljeno? Šta on zna. Bolje da je ostalo tako kao što je na ovim slikama. Pogledajte samo:u Štrosmajerovom po dva drvoreda sa svake strane. Kod voćne/mlečne pijaci isto. I ne samo tamo, nego svugde u gradu. Nije bilo gužvi ni u centru grada, a kamo li u predgrađu. Nisu smetale što su nam ulice zemljane ili sa onim glatkim kockama. Ove slike u crno beloj tehnici više odišu životom nego bilo koja nova u boji. Sećam se da nismo imali vodovod, kanalizaciju ali nam nije ni falio.Navukli smo vode sa bunara, ugrejali na starom šporetu i kupali se u lavoru. Bili smo srećni,veseli i to bez Tv-a, bez kompjutera. Igrali futbal na Jasi bari, trčkarali u Dudovoj, čitali knjige iznamljene iz Gradske biblioteke. Išli u pozorište, na matine bioskopske predstave. Tramvajem do Palića. Pecanje, branje grožda, svinjokolj. Fudbal:Spartak, Bačka, Zorka, Sever. Diskači: Lezonit, Akvarius, Largo…

    Da li se neko seća rusle(sirova sardela u maniru sirćeta sa crnim lukom) koja se prodavala iz bureta u otvorenoj piljarnici na sredini voćne/mlečne pijace? Njam, njam. Ovčijeg kiselog mleka sa tezge, iz ogromnih posuda?

    slušam od Supermaxa World of Today i razmišljam o tome kako reči pašu na našu sadašnjicu:World Of Today :

    Mama’s in the kitchen

    making funky bread

    papa’s in the living room

    the newspaper already read

    baby’s lying in his bedpan

    done pissed down on his legs

    and I’m still wondering

    if this world is already dead

    tell me what’s

    gonna happen to the world today

    tell me what’s

    gonna happen to the world today

    tell me what’s

    gonna happen today

    brother’s down in the pool-room

    shooting a game of pool

    sister’s on the street corner

    trying to be so cool

    the dog is out in the frontyard

    playing with the ball

    I’m not try to hurt you

    I’m only trying to school you all

    tell me what’s

    gonna happen to the world today

    tell me what’s

    gonna happen to the world today

    tell me what’s

    gonna happen today

    the world is full of pollution

    and there is one thing I don’t agree

    can’t you see its just a patch of lies

    build around philosophy

    little children taking pills

    or smoke a joint or two

    this world becomes a mess

    cause mister police’s doing it too

    tell me what’s

    gonna happen to the world today

    tell me what’s

    gonna happen to the world today

    tell me what’s

    gonna happen today

  2. jedan iz subotice :) kaže:

    ovog se i ja cak secam kad sam bio mali ispred zute kuce sa bakom po 100 puta smo isli po vodu 🙂

  3. dasHHa kaže:

    Naravno da je odusevljen fotkama,bio sam i ja 3 godine van zemlje i gledajuci fotke koje su svaki dan dolazile na mrezu svih mreza stekao sam utisak da je subotica konacno procvetala.Kad sam se vratio i krenuo u lagane setnje po varosi shvatio sam koliko u tim fotografijama ima ulepsanih i sakrivenih detalja.Herrn Christian Rehberg (mala ispravka Lansky 🙂 ) je gledao u iste te fotke! :mrgreen:

    evo jedne koja me je odusevila(nije subotica)

  4. dasHHa kaže:

    Evo jos jedne od svajcarca iz ’69. Ne znam gde bi ovo moglo biti, koji deo grada??

  5. dasHHa kaže:

    Mlecna pijaca??

  6. Kertvaros kaže:

    Stare slike, za mene izuzetno znacajne godine 1969. Te godine sam poslednji puta bio zvanicno zitelj Subotice. Od tada se svugde po svetu lazno pretstavljam da sam Subotican i ako tamo ne zivim vec decenijama.

    Mene pomalo zbunjuju fotografije sa konjskim kolima jer koliko se secam negde s pocetka 60-tih god. doneta je zabrana kretanja stocnih zaprega po celoj teritoriji grada. Da li sam ja tu nesto pobrkao ili zabrana ko zabrana a transport ima vecu vaznost i potrebu. Na sledecoj fotografiji vidimo jedno originalno tocilo za ostrenje nozeva i makaza. Vec na prvi pogled se vidi da potice iz 19-tog veka i da je u potpunosti sacuvana prvobitna forma bez ikakvih dodataka ili moderniziranja. Mozda je jedino novo kantica/konzerva za vodu kojom je kvasio brusni kamen odnosno secivo da ne „pregori“. Cela ta mehanika se nije skoro nista promenila jos od antickih vremena. Danasnji ekolozi bi se odusevili spravom za ciji pogon nije trebala elektricna struja niti neko fosilno gorivo. Bilo je dovoljno imati jednu zdravu nogu za pokretanje pedale i tocka zamajca a za energiju – flasu vina, veknu hleba i dobar komad slanine.

    Slika na bunaru u Strosmajerovoj govori vise nego 1000 reci. Snimljena, vidi se po drvecu u hladno godisnje doba i sve zene nose maramu. U to vreme je i Engleska kraljica vezivala maramu jer  je to bila skoro jedina zastita od vetra i hladnoce.U pozadini se vide izlozbene vitrine radnje „Foto Medjeri“. Dupli tramvajski kolosek, jer su se tu ukrstali tramvaji iz pravca Rudica odnosno suda.Kanta za vodu je posebna i specificna za nase krajeve. Te kante sa poklopcem i relativno visokim higijenskim standardom su masovno izradjivane u fabrici „Metalija“ i bile su tako reci „obaveza“ u svim kucama bez vodovoda.U desnom uglu je prodavnica „Kristal“ tu su Suboticani kupovali servise (narocito kao poklon mladencima) ali i za sebe posto tada nije bilo toliko plastike pa su ljudi bili primorani da piju iz kristalnih casa i jedu iz porcelanskih tanjira.

    Na poslednjoj slici vidimo mladog zeljeznicara kako na (mlecnoj !?) pijaci razgleda izlozenu obucu. Sinjel njegove uniforme dopire tacno do iznad kolena, tzv. 3/4 mantil poslednji krik mode tog vremena, vremena za nekog sa izbledelim secanjima a za drugog isto tako daleka kao i Kosovska bitka.

  7. Lansky kaže:

    Poštovani g. Kertvaroš, vaši pogledi na prošle dane su uvek vanredno zanimljivi. 
    Na starim slikama Subotice do polovine sedamdesetih recimo, jako puno žena nosi maramu. To nisu uvek stare žene kako bi neko mislio. Nikad nisam siguran da li je to moda ili deo garderobe koja je uobičajena na selu…Mada, video sam i britansku kraljicu…

  8. Kertvaros kaže:

    Lansky:

    Poštovani g. Kertvaroš, vaši pogledi na prošle dane su uvek vanredno zanimljivi.

    Na starim slikama Subotice do polovine sedamdesetih recimo, jako puno žena nosi maramu. To nisu uvek stare žene kako bi neko mislio. Nikad nisam siguran da li je to moda ili deo garderobe koja je uobičajena na selu…Mada, video sam i britansku kraljicu…

    Nisam neki strucnjak za modu, pogotovu ne za zensku. Cinjenica je da u celoj Evropi zene nose ili su nosile takvo pokrivalo za glavu. To svakako ima svoj smisao kao zastita od vetra i hladnoce ali isto tako simboliziraju u razlicitim krajevima pa i u nasim status zene sa maramom. Nacin vezivanja signalizira recimo njen bracni status. Sa druge strane postoji i obaveza nosenja marame npr. pri radu za masinom ili u gastronomiji odnosno kuhinjama. U vreme kada nije bilo kupatila pranje zenske kose, po pravilu dugacke, je bila vrlo naporna procedura i stoga je marama sluzila kao zastita od prljavstine i prasine prilikom poljskih radova. Postoje razne tehnike vezivanja marame, recimo stavljena cvrsto preko cela i vezana na potiljku sluzi pre svega za zastitu od prasine ali u isto vreme sprecava da znoj tece u oci, ako se radi za masinom onda takodje sprecava da pramen kose bude zahvacen nekim rotirajucim delom na radnom mestu. Danas manje-vise svako ima kupatilo i fen i kosa se lako i brzo opere i osusi. Poljske radove obavljaju masine. Zene poseduju automobile i ne moraju da se izlazu hladnoci i nevremenu a i pokrivala za glavu su postala bolja i prakticnija. Marame se jos samo tu i tamo pojavljuju kao modni aksesoar i uglavnom su se preselile u folklor.

  9. jasso kaže:

    Kertvaros
    ne treba da te zbunjuju slike zaprega,jer u to vreme je bilo dozvoljeno samo oko mlecne pijace da idu,jer su morali da donose robu na pijacu,a izlazili i dolazili su preko ulce Brace Majer.

  10. Kertvaros kaže:

    Najlepse hvala na informaciji.

OSTAVITE KOMENTAR