Svaki deseti kupac iz Subotice

Neke statistike pokazuju da je u mađarskim hipermarketima svaki deseti kupac iz Subotice, ali i iz drugih gradova Srbije. Međutim, povećava se i broj onih koji iz Mađarske dolaze da kupuju na subotičkom buvljaku.

Kriza i nedostatak novca, ili navike iz ranijih vremena, utiču na to da mnogo građana po hranu, kozmetiku, hemiju i tehniku odlazi u Mađarsku, piše RTS. Iako nema preciznih podataka o tome koliko njih granicu prelazi zbog kupovine, neke statistike pokazuju da je u mađarskim hipermarketima svaki deseti kupac iz Subotice, ali i iz drugih gradova Srbije.

 

Zanimljivo je da se povećava i broj onih koji iz Mađarske dolaze da kupuju na subotičkom buvljaku. Mesečno, oko šest hiljada.

 

„Ono što oni najviše kupuju to su neki naši začini, čak i naša neka brendirana roba u smislu nekih pića, čak i tekstilna roba“, kaže izvršni direktor Tržnice u Subotici Samir Rustemović.

 

Ištvan Geler iz Mađarske kaže da redovno kupuje garderobu za unuku, plaća forintama i da vredi doći u Suboticu. Žanet Morvai kaže da dolazi da kupuje odeću, crvenu horgošku papriku, jer je upola jeftinija nego u Mađarskoj.

 

Mađarima su veoma zanimljivi kazani za pečenje rakije, ali i ostali trgovci kažu da opstaju samo zahvaljujući komšijama koji prelaze granicu. Proizvođač i prodavac kožne odeće i obuće Šandor Derković kaže da bi mogao da zatvori radnju da nema Mađara.

 

Za razliku od Mađara, građani Srbije u komšiluk najčešće odlaze da bi kupili hranu, kozmetiku i tehniku. Ipak, srpski carinici kažu da je to daleko manje nego što je bilo devedesetih godina.

 

Kupci iz Srbije, barem oni koji redovno dolaze u Segedin, znaju da je porez u Mađarskoj 27 odsto, ali i da se iznos vraća onome ko po jednom računu, dakle, u jednoj prodavnici potroši najmanje 52 hiljade forinti, što je oko 180 evra. Bitno je da se zahtev overi na granici, a to se radi na šalteru. Problem je što se ponekad za to čeka i po nekoliko sati.

 

Mađarski carinici dnevno overe i po 250 zahteva.

 

Portparol carine Mađarske Eva Nemedi Varga kaže da je važno da tog dana kada napuštaju zemlju srpski ili građani bilo koje druge države moraju, osim računa, da pokažu i robu koju iznose iz zemlje.

 

„Ponekad se desi da neki građani ili zato što to ne znaju ili zbog toga što su nestrpljivi da čekaju u redu misle da mogu da napuste zemlju i da se samo sa računom vrate za nekoliko dana, pa da dobiju iznos poreza nazad. To nije moguće“, navodi Varga .

 

Kupci iz Srbije, osim po govoru, u Segedinu se prepoznaju i po punim kolicima. Saša Pejić iz Beograda kaže da kobasice su koje mogu da traju dugo, koštaju 300 dinara, a u Srbiji koštaju 600, 700 dinara. Nebojša Đurđević iz Beograda kaže da je sve jeftinije, mleko, sirevi, suhomesnati proizvodi i, kada se doda porez, to je ustvari za put da se plati.

 

Svako, dakle, pravi svoju računicu, a meri je debljinom novčanika. Da bi se zaista uštedelo, potrebno je, kažu redovni kupci, pratiti akcije i popuste koji se često nude.

 

RTS



KOMENTARI

  1. Limun kaže:

    Obe strane su zadovoljne,svi su sretni što su uštedeli !

  2. Davil kaže:

    svaki deseti iz subotice u arkadu a svaki treci iz madjarske na buvlajku 😛

OSTAVITE KOMENTAR