Svakog sekunda glava u torbi

Ni ovogodišnji Dakar reli, 41. po redu, koji se održava u Peruu od 6. do 17. januara, neće proći bez našeg Gabora Sagmajstera, kome je ovo 12. put da učestvuje na najvećoj i najtežoj trci motociklista na svetu. Za razliku od prethodnih godina, Sagmajster, inače jedna od sedam “Dakar legendi”, na trku je otišao potpuno sam, bez ikakve tehničke podrške.

– Ove godine mi je cilj samo da stignem do kraja, jer idem bez ikakve tehničke pomoći i sam sebi ću u kampu menjati gume, popravljati motor… Videćemo koliko dana će mi biti potrebno ne “poludim” – iskreno priča Sagmajster za “Novosti”. – Cela trka ide kroz Peru vozi se na mekom terenu, samo u pustinji i po visokim temperaturama, na nadmorskoj visini i do 3.500 metara. Ne znam kako će biti, ali ću dati sve od sebe da srpsku trobojku donesem u Limu.

U prestonicu Perua Sagmajster je otišao već prvih dana nove godine, da bi preuzeo motor, koji je iz francuske luke ranije otišao brodom, a potom i obavio neophodne administrativne i tehničke preglede.

– Proveravaju da li je motor spreman za takmičenje, da li ima kompletnu opremu u kojoj su neke rakete, aluminijumska jakna protiv smrzavanja, upaljač, noćna lampa, kompas, poseban rezervoar u motoru za preživljavanje u koji stane tri litra vode, vitamini i tečnost da usporimo znojenje, “bonžite” i energetske čokoladice, kišna jakna, ukoliko naiđe peščana oluja… – objašnjava Sagmajster. – I pored svih tih temeljnih provera, nepredviđene situacije su vrlo česte. Samoća, problemi, nerešive situacije, tuga, smeh, bol, suze su samo deo ove nenormalno emotivne trke. Kada uspešno završim Dakar reli cele godine sam ispunjen i ne postoji životna situacija koju ne mogu da rešim. To je najvažnija lekcija koju me je ovaj sport naučio – ne postoji nerešivo.

Opasnost i avantura su sinonimi za ovu 9.000 kilometara dugu trku.

– Verujte, svakog puta kada krenem sve dobro pogledam jer ne znam da li ću se vratiti. Za sve ove godine izgubio sam više od 20 drugova motociklista, često bar jedan ili dva vozača tamo nastradaju. To su vrlo teške i emotivne stvari – priča Gabor. – Pitanje da li ćete preživeti još dva sata ili ćete pasti u provaliju dubine 3.000 metara… Prelazimo takve uzbrdice, nizbrdice i trase koje ni alpska koza ne bi prošla, a mi smo na motorima. Zato je najveći poraz kada ti stane motor i kada ne možeš ništa, to mi se desilo, hvala Bogu, samo jednom. To je nemoć kada ne možeš ništa da uradiš.

– Prvi put sam otišao kao totalni autsajder koji zna samo da vozi motor, ali nisam imao pojma sa navigacijom, vozio sam dnevno i po 150 kilometara više jer sam zalutao – seća se Sagmajster. – Na jednom od prvih takmičenja sam osećao da je gotovo, da život izlazi iz mene. To je bilo u Argentini na nenormalno belom pesku po 48 stepeni Celzijusa. Nestalo mi je tečnosti, legao sam pored motora, a da sam zaspao verovatno me nikad ne bi pronašli. Srećom, naišao je Francuz i pozvao helikopter, pa su me povratili i posle dva sata sam krenuo dalje i stigao do cilja. Zato ova trka nije za klince, već za iskusne i zrele, dobre sportiste…

NAŠ ŠAMPIONAT SAMO ZA DUŠU

Pored Dakar relija Sagmajster je i radovan učesnik najvećih trka, kao što je Abu Dabi reli.
– Vozim i šampionat Srbije jer je tu staro društvo i to mi je trka za dušu – dodaje predsednik Motokros saveza Srbije, koji se od 1993. takmiči u ovom sportu.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

  1. Motor kaže:

    Bravo majstora!

  2. Đerđi Nuspl kaže:

    Samo kratko:SREĆNO i vrati nam se živ i zdrav…

OSTAVITE KOMENTAR