LETNJA POZORNICA PALIĆ

 

Građena po istorijskim uzorima, Letnja pozornica na Paliću svoje posetioce dovodi u dilemu kojoj epohi pripada ovo zdanje. Palić sam po sebi jeste mesto puno motiva iz prošlosti ali pozornica koja izgleda kao kulisa za neku Šekspirovu dramu, gotovo skrivena u stoletnom parku, jeste iznenađenje za svakoga. Filmski festival na Paliću, koji je već više od dve decenije centralni kulturni događaj ovog kraja, deo svog uspeha duguje ovom bajkovitom prostoru kreiranom pre 65 godina u posve neobično vreme. Početak pedesetih je zapamćen kao vreme oskudice  i zategnutih međunarodnih odnosa.

San letnje noći

Jugoslavija 1949. godine. Teške posleratno vreme dodatno je pogoršala politička kriza sa Sovjetskim savezom i ostalim zemljama socijalizma. Ekonomska blokada i ozbiljna ratna pretnja, nadvili su se nad zemljom. Granica prema Mađarskoj je zatvorena a Subotica i okolina našla se iza same linije koja je pretila da postane ratni front.

U očekivanju invazije sa severa, ovaj kraj nije mogao da očekuje nekakvu izgradnju koja po svojoj prirodi ne spada u vojna utvrđenja. Ipak, na Paliću se sprema nešto što sasvim odudara od grube zbilje.

Dogodilo se nešto zagonetno. Na prekretnici četrdesetih i pedesetih godina došlo je do iznenadnog procvata kulturnih aktivnosti.

Otvoren je Gradski muzej 1948. godine, potom se gradi ZOOloški vrt, otvara Lovački muzej i „Bačka galerija“  Joce Milekića na Paliću, a na koncu, u dubokoj senci palićkog Velikog parka, osvanulo je nešto poseno i romantično. Jedinstven prizor od kamena. Gotovo nestvarno u podnevlju gde gospodari blato i produkti od zemlje.

Projekat (Istorijski arhiv Subotice, F.275. 98. 1.)

Početkom leta 1950. godine, novine pišu : “Na Paliću, prirodno bogatom i uređenom mestu, jednom od najlepših odmarališta i izletišta Vojvodine, na inicijativu Izvršnog odbora Gradskog narodnog odbora Subotice, prošle godine je počela izgradnja letnje pozornice. Projekat i tehničke nadzore pri izvođenju radova vršio je Baltazar Dulić, arhitekt Urbanističkog zavoda Autonomne pokrajine Vojvodine. Pozornica je podignuta u blizini samog jezera, u dnu  guste borove šume.

Pozornica je sagrađena od prirodnog kamena. Sa obe strane visoko su se uzdigle dve kitnjaste kule sa balkonima. U samim kulama kao i u pozadinskoj zgradi, smeštena je scenska rasveta, što omogućuje izvođenje svih, pa i najvećih operskih, operetskih, dramskih, folkolornih, filmskih predstava i koncerata . Ona je arhitektonski tako podešena da joj dekori opšte nisu potrebni. Veliki prostor za orkestar gde može da se smesti stotine izvođača ostavljen je ispred same bine.

Za nepunih dvanaest meseci rada na izgradnji letnje pozornice, ovih dana su i poslednji radovi dovršeni. Prvog jula ove godine ona će na svečan način predati na upotrebu našim pozorištima i kulturnim društvima. Kao prva na letnjoj pozornici pred naše građanstvo nastupiće Vojvođanska opera iz Novog Sada sa komadom “Prodana nevesta” od Bedžih Smetane.”

Kamen i borovina

“Odnos prema prirodnom okruženju, komponovanje živih i već postojećih stabala u ansambl građevina, skladan suživot objekta i prirode kao celine, posve je u skladu sa najsavremenijim ekološkim principima kreativnog dijaloga graditelja i prirode. Arhitekta Baltazar Dulić je u palićkom Velikom parku odabrao najbolju lokaciju sa borovom šumom u zaleđu buduće pozornice. Pozornica je „romantičan prizor“, čemu doprinosi sazvučje zelenila vegetacije i rumena struktura korištenog prirodnog kamena.

Letnja pozornica je u palićkom parku, ali je nevidljiva, potpuno obrasla vegetacijom. Tek iz neposredne blizine, prilazeći centralnom ulazu, vidi se bronzana skulptura Talije , rad poznate skulptorke Ane Bešlić, rodom iz Bajmoka. Pročelje obrađeno kamenom zapravo je zadnji zid nasipa gledališta. Stoga se u teatar ulazi stepeništem sa dve strane. Kada se gledalac popne, odjednom se pogledom obuhvata nezaboravan prizor skladne celine, nad gledalištem izranja  slikovita prostrana pozornica. Tek iz te vizure postaje očigledno da smo pred ostvarenjem autentičnog stvaraoca koji je imao savršen sluh za međusobno došaptavanje materijala, oblika i prirodnog okruženja.”

Blažo Perović, dugogodišnji izvršni producent Palićkog filmskog festivala, seća se da je svim gostima koji su dolazili na Palić, ovaj objekat delovao fantastično. Gotovo uvek su mislili su da on potiče iz nekih davnih vremena. Iznenađeni su kad  im se kaže istina, da on postoji tek pola veka.

Kada je pozornica izgrađena, ideja o pozorištu na Paliću nije bila nova. U katalogu Trećeg međunarodnog filmskog festivala, Bela Duranci u svom tekstu navodi da je Lajoš Vermeš  imao  letnju pozornicu u zaleđu svojih drugih objekata, koju je kasnije srušio. U Istorijskom arhivu Subotice sačuvan je nacrt za pozorišnu zgradu na Paliću a pre toga, 1881. godine, tadašnji direktor  pozorišta Bokodi Antal predao je molbu Ekonomskom savetu grada da se izgradi letnja pozornica na Paliću “gde bi se izvodile komedije i operete.” U istom dokumentu se navodi da je direktor Bokodi odustao od te ideje. Iako je gradsko pozorište adaptirano 1904. godine, početkom 20. veka su se sve više sa raznih strana čuli zahtevi za izgradnjom novog teatra u Subotici i na Paliću .

Novi zvuk iz stoletnog parka

Život letnje pozornice počeo je operskom predstavom. Te 1950. godine, niko nije mogao da predvidi kakvi će zvuci osvojiti srca dece koja su rođena kada i pozornica, a i kasnije. Preko sveta se valjao kamen, da osvoji naše krajeve a potom krene dalje na istok. Bio je to je rock’n’roll.

Dakle, od kraja  šezdesetih su i “čupavci” opsedali ovu tvrđavu. Nova rok kultura došla je da ostane.

Koncert mađarske rok grupe Omega (septembar 1974)

Tvrdi kamen podnosio je iskušenja koje je donosilo vreme ali su drugi materijali bili podložniji ćudima vremena i ljudi. Blažo Perović kaže da je osamdesetih godina, do početka devedesetih, bio je period potpunog uništenja i  devastacije ovog objekta. “Sve što je moglo da se uništi bilo je uništeno, sve što je moglo da bude odnešeno – odnešeno je, ostalo je samo ono što je bilo od kamena.”

Trajanje letnje pozornice tokom proteklih decenija, više je bilo je ispunjeno tišinom negoli igrom, pesmom i aplauzima. Onaj deo godine koji nije leto, ovo mesto je bilo prepušteno  prirodi i nezvanim gostima. A ni leta nisu uvek onakva kakva očekujemo da budu.

Međutim, i prazna pozornica i njene kule, od prvog dana su privlačile mnoge da ih osvoje.

Tek deset dana po otvaranju, 11. jula 1950. godine, tehnički rukovodilac letnje pozornice Karlo Peić, piše Povereništvu za prosvetu :

– “Pošto noćni čuvar vrši dužnost samo noću, na pozornicu preko dana ulazi ko god  hoće a naročito deca koja prskaju vodu i prave nered. Ja izlazim svaki dan i uvek imam prilike razjurivati decu.”

Problem čuvanja i održavanja ovog mesta, trajno je rešen tek početkom devedesetih godina kada je zaposlen domar.

Palićki filmski festival

Vreme kada je pokrenut Palićki filmski festival, podudara se sa godinama kada su bioskopi redom zatvarani. Početak devedesetih bio je era VHS kaseta i video klubova, kada se činilo da projekcije na velikom platnu više nema ko da gleda.

“ Misao o festivalu je nastala u “laboratoriji ideja” Otvorenog  univerziteta, devedesetih godina, kada postaje izvesno da će nestati jedna država, da će nestati jedan društveni poredak, jedna ideologija…S druge strane Palić je bogomdano mesto za održavanje festivala. On nije odmah zamišljen kao festival Evropskog filma već kao međunarodni festival. S obzirom da je Pula u vreme  Jugoslavije bila mesto gde se promoviše domaći film, naš koncept je bio kombimbinacija domaćeg i internacionalnog filma  . Tek posle 7 – 8 godina se iskristalizovala ideja o festivalu evropskog filma.”

Da li filmski festival duguje deo svog uspeha ovom bajkovitom prostoru, ili Letnja pozornica svoju renesansu može da zahvali filmu ? Kako objasniti da brojnost publike na jednoj projekciji  prevazilazi onu koju imaju bioskopi za nedelju dana? Čak i revije filmova koje su mnogi već gledali, privlače gledaoce da ih vide i na ovom mestu.

I materijal i arhitektura, odudaraju od onoga što smo navikli da srećemo kod nas. Fruškogorski kamen i stoletna šuma tvore jedinstveno mesto na kome su svi doživljaji snažniji nego drugde.

Sve je na palićkoj Letnjoj pozornici drugačije nego na drugom mestu: i film, i pozorište, i koncert, pa i mi sami – napisao je Boško Krstić, jedan od pokretača filmskog festivala.

 

  (Objavljeno i u časopisu Ex Pannonia br 19, 2015. godine)

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR