Tenkovi u Subotici

Juče po pljusku, naš saradnik je fotografisao transport tenkova na subotičkoj stanici. Bez obeležja, odakle idu, kuda odlaze- to je vojna tajna.

Baš pre deset godina, tu se zaustavio transport koji se na putu za Kosovo, sa oznakama KFOR stigao iz Rusije. Stotinu mladih ruskih vojnika, rastrčalo se po gradu, po prodavnicama, kao onomad 1944. godine kada su njihovi dedovi ovde boravili pripremajući se za front na Dunavu, vidajući rane u bolnicama ili odmarajući uz ruske filmove u bioskopu Jadran. Teško da je tada 2001. godine nekom od njih to bilo na pameti.

 

Naš izvor inače saznaje da su ovi jučerašnji tenkovi iz Prve kasarne i da putuju za luku Bar. Gde će kasnije to se ne zna. Ukupno ih ima 76 komada.



KOMENTARI

  1. Mike kaže:

    samo da rata ne bude, ludila medju ljudima..

  2. ja!!! kaže:

    Ovo su neki antikviteti….

  3. Nikola kaže:

    Novi T-55? Odakle su ih samo izcupali?

  4. nesko kaže:

    postoje dve mogucnosti:

    1) tenkovi se proizvode na palicu, pa da bi dosli do luke bar moraju da prodju kroz suboticu (tako ocigledno).

    2) tenkovi proizvedeni negde juznije (npr. bg) opet moraju proci kroz suboticu zato sto je to najkraci put do iste luke bar.

  5. Kirdžijaš kaže:

    Ovako štogod,kadgod u Titinoj Jugoslaviji se nije smilo ni slikat a kamoli objavit. Ako bi kogod ovako štogod vidio okrenio bi glavu i pravio se da ništa nije vidio ni čuo. Kad bi očo kući kazo bi svojima najbližima, al to nije smilo izać napolje izvan 4 zida.

    Čudna mi ja malo ta pripovitka da je ovo domaća proizvodnja koja iđe za luku Bar. Šta to onda znači? Samo jedno – da su proizvedeni u Subotici? Di??? U Bratstvu jel u propalom Severu? Možel’ Subatica sa svojom propalom privredom napravit tenk? Nisam siguran. Ako je tako onda je to došlo vamo odkalegod i nemož bit domaće. Nek iđe što dalje odaleg….

  6. Kirdžijaš kaže:

    Ko to mož proizvest u propaloj subatičkoj privredi?

  7. Pukovnik kaže:

    Odakle vam uopšte ideja da su to tenkovi???

  8. Fijakerista kaže:

    Znači, spremamo se za otcepljenje!

  9. maja kaže:

    Kirdžijaš:

    Ko to mož proizvest u propaloj subatičkoj privredi?

    Sever

  10. Kirdžijaš kaže:

    Sever? Ta iđite! Sever je opandrknio skroz i mislim da nemož napravit ni jedan točak od tenka.

  11. zip kaže:

    Majo sever je taj vojni program ukinuo jos pre 90, a i u severu su bile samo popravke pojedinih delova, al nikad celih tenkova.Ovo su garant iscupali i vojnih hangara u subotici, a ovi tenkovi su stari preko 50 godina. Ko je bio tenkista zna sta znaci oznaka T-55. Samo pitanje je kome su ovo prodali?

  12. Miki kaže:

    transportovala ih je jedna suboticka firma iz prve kasarne do zeleznicke, a gde idu… Kupljeni su, 6 evra za kilu, tako nesto?!

  13. Kirdžijaš kaže:

    S ovom starudijom od zarđali gvožđušina teško bi se mogli odcipit od bilo koga kako je to ode kogod kazo. Sotim nebi više mogli ratovat ni u Afriki. Bolje da su ji dali bresplatno Ciganima da ne iđu čupat saobraćajne znakove i vadit šahtove. Ja sam ciguran da bi ji Cigani oma prodali u staro gvožđe i oma bi se nastarali kako da ji odvezu o svom trošku.

  14. Limun kaže:

    Moguće je da su obnovili farbu,generalisali…
    Ko zna koliko ima tajnih skladišta oružja i opreme,kad sam bio u vojsci 2001 dobili smo nove puške a proizvedene 80’tih…

  15. Anonimni kaže:

    Ako nisu euro3, nama ne trebaju…

  16. nepostojeci kaže:

    ovo je morala biti velika tajna inace bi ove gvozdjusine (bar veci deo)cigani vec odneli na kilo u otpad

  17. djomla kaže:

    Poslednja rečenica u tekstu je korigovana…

    Dobili smo najsvežiju informaciju.

  18. dasHHa kaže:

    36000*6=216000 EUR ako je tacan podatak od 6 EUR/kg

  19. sudgumi kaže:

    Fijakerista:

    Znači, spremamo se za otcepljenje!

    O cemu ti to separatisto? Sta bi ti cepao? 😀

  20. Fijakerista kaže:

    @sudgumi

    Šta lupetaš? Ko bi šta cepao?

    Samo kažem da smo već videli ove scene i kad god su tenkovi išli kroz naša mesta, bilo je rata i otcepljenja. A, što se ti bojiš otcepljenja?

  21. mesab kaže:

    Razni ljudi, čudni komentari. Radoznali trebaju odmah (ako transport već nije otišao) popet se na kompoziciju i tako pritajeni putovati da vide krajnje odredište, pa da se odmah vrate i izveste svekolike radoznalce, šta se to dogodi i gde tenkovi završiše.

  22. nesvrstan kaže:

    „Kirdžijaš“

    Potpuno se slažem sa Vašim tekstovima, najsimpatičniji su mi s obzirom da od ove priče na kraju mora ispasti neka sprdnja jer niko u subotičkoj upravi grada nije sposoban da ovom gradu obezbedi bilo kakav dobar posao, pa ni remont nekih tenkova ili bilo čega drugog.

    Ali dajte molim vas, jedno je pričati jezikom kojim se Vi služite a drugo je pisati na javnim stranicama pismom koje ne postoji…

    Ako je razlog eventualna nedovoljna pismenost.. izvinjavam se… dajte da onda zajedno  promenimo nešto u ovom sistemu, pa ako treba da se izmisli i prizna neko novo pismo – da ga izmislimo i priznamo! 

    S poštovanjem!

  23. Lansky kaže:

    Meni se dopada taj jezik i ne treba ga se stideti zato što nije književni u ovom trenutku. Nekada (do 1920.g) se njime pisalo, štampale su se novine, oglasi…Taj jezik su zvali bunjevački, racki, dalmatinski…
    Vidim na hrvatskoj TV da se Splićani (oni što naginju Kaštelima), nimalo ne stide svog dijalekta i svuda ga govore, mada se njime koristi manji deo Dalmacije.
    Upravo lokalizmi čine jedan grad posebnim.

  24. DoDo kaže:

    Naravno da se ne stide, jel bi mi sad zbog svakog kome se nas jezik i govor ne svidja tribali sebe minjat!? Stalno se govori kako je Vojvodina multinacionalna, multikonfesionalna, multikulturalna… Pa da se zapitamo o cemu se ode radi!?? Dokle cemo stic ako jedni drugima pribacujemo take stvari kao sto je nacin izrazavanja, jezik i govor?!! Vama, gospon „nesvrstan“, vi ocito niste nesvrstani sto znaci da ste licemirni prema samom sebi, i ako vam se ne svidja dalmatinsko-hecegovacki tj bunjevacki govor, vi jednostavno zaobidjite take postove. A vi, gospon Lansky, ako se mislite pravit pametni na temama o kojim pojma nemate-bolje nemojte! Ispadate g… prid ljudima koji na tu temu ipak nesto znaju i da vam objasnim, ikavica se govori od Senja na severu do Prevlake na jugu, cak je i poneki stari Bokelji koriste, tek toliko od mene i nemojte se srdit. Lip pozdrav

  25. Lansky kaže:

    Bio sam u Dubrovniku, Makarskoj, Hvaru…nisam se baš naslušao ikavice. Npr u Stobreču pored Splita već ne govore ikavicu. Sve pod Hercegovinom naginje na hercegovački. Naravno da ima i ikavice. U Splitu je ona deo gradskog žargona. Ništa to neće biti značajnije ako sad tvrdimo da se ikavica priča do Tokija. Ima je i u Dalmaciji i Hercegovini, ima čak i Srba koji je koriste ali je u manjini.

  26. DoDo kaže:

    Poslidnjim postom ste pobili ono sto ste izjavili u 17.05!!

  27. Lansky kaže:

    Taj post je odgovor „Nesvrstanom“. Da budem jasniji : Treba negovati bunjevački govor i pisati tako kada se može. On nije samo bunjevački već i deo šireg Subotičkog identiteta. Subotički gradski žargon neretko u sebi ima i bunjevačkih i mađarskih reči i kao takav je jedinstven i originalan. Ne treba imitirati ni zagrebački ni beogradski nego biti ponosan na svoje i to isticati i kada smo izvan Subotice.
    Živeo sam dve godine u inostranstvu i u našoj koloniji gde nas je bilo od Zadra do Skadra, terao sam subotički dok i ostali nisu ubacili u svoj rečnik neke njima zanimljive izraze.

  28. Kirdžijaš kaže:

    Vi ste „nesvrstani“ očigledno svršili Titine škule kad sami sebi nadivate tako ime. Znači niste ove novije fajte što pišu samo srpskim slovima. Titini komuništi su bili poznati po tom što bi oma đipili čim bi kogod spomenio nacionalizam, al to njim nije tušta pomoglo, opet ji je vrime odnelo uočin, ko što će i ove sadašnje.

    Svedno, tenkove triba dat Ciganima u staro gvožđe jel s njima cigurno ništa bolje nećedu postignit jel ako ji stane NATO peglat odozgor neće od ti tenkova imat hasne ni Cigani. Oćedul’ vraćat Kosovo šnjima jel branit Vojvodinu od Vojvođana? Tako štogod bi moglo past na pamet samo faličnim ljudima koji misle da njim je glava tvrđa neg zid.

    Kažu ovi naši pridnjaci da ćedu zahtivat standardizaciju ovog našeg bunjevačkog divana, a kad to drugi samo načuju onda se išćuđavaju ko da su se skrndavili s tavana. Ponda nek kažu jel da divanimo jel da se više ne paštrimo oko našeg divana neg da počnemo divanit gospocki.

  29. bob kaže:

    prodalo se negde, sta drugo.

  30. sudgumi kaže:

    Ni deca se ne plase bajki… Plasim se neznanja i ljudske gluposti(!)

  31. Kirdžijaš kaže:

    Lanjski, nemoj mi brisat „prdačno“ ime jel to ne znači ono što bi kogod neupućen mogo mislit da znači! Baš sam se zablenduco u svoj post i ne možem virovat da je prdačno izbačeno!

  32. Iby P. kaže:

    Dobro vece svima,

    Citam clanak “Tenkovi u Subotici” i komentare vezane za clanak i prosto je fascinantno kako se neki udaljavaju od teme u pravcu nacionalizma, neki u pravcu naslucivanja rata, a neko u pravcu upotrebe jezika, pisma itd. Mene samo jedno interesuje: Da li suboticani samo gledaju ili i vide pored ociju?! Jer gledati i videti su dve posebne pojma.

    Da malo obradimo par tema Kao prvo vezano za tenkove:

    Nakon promene rezima i raspada u SSSR dugi niz godina (cak i danas) na trzistu “ratne opreme” se pojavljivalo ( i pojavljuje) sve sto se zamisliti moze. Npr. ako ste 2005. bili zainteresovani za podmornicu, nisu Vas pitali tacno koji tip zelite (jer su imali sve) jedino je bilo pitanje da li sa punim naoruzanjem ili bez. Ista je situacija i u Srbiji. Ima svega sto god pozelite – samo se treba obratiti odgovarajucoj osobi i finansirati. Mnogi bi pomislili: Kome treba staro, nzv. zastarelo ratno naoruzanje?! Bili biste iznenadjeni, jer je izuzetno trazeno i placa se sasvim dobra cena – a ne ide u otpad:). Jako se varaju oni koji misle da to ide u tzv “staro gvozdje” a jos vise oni koji misle da nema teske artiljerije i naoruzanja u zemlji. Sve je to bilo a i je veoma lepo orkestrirano i naravno zna se i ko profitira od toga.

    Postavilo se pitanje i toga ko eventualno moze da proizvede naoruzanje i da li ima u Subotici firmi ili fabrika koje bi to mogle izvesti. Ni u mirnodobska vremena se nije pricalo o tome i mnogi nisu ni sumnjali u Subotici ko je sve proizvodio delove za naoruzanje – a sada jos manje, bitno je da se nesto proizvodi, pa makar to nazvali i zupcanikom za traktor. Ne bih zelela navoditi primere za to da u svetu koja poznata fabrika prehrambenih proizvoda stoji iza proizvodnje oruzje.

    Tema tenkova je veoma daleko od teme jezika i, dialekta, ali ako smo vec i kod ove teme, na jedan od mojih proslih komentara, jedan gospodin pod nadimkom “suboticanin” (iz meni nepoznatih razloga – ili nije hteo da razume sto sam napisala na srpskom, ili je samo trazio „dlaku u jajetu“ ) mi je napisao sledece: “iz poštovanja prema zemlji treba znati domicilni jezik i pismo, a još upornije ponavlja pravopisne greške u svakom tekstu koji napiše.”

    Ja uzivam citajuci razne dialekte i nemam nikakvih problema u razumevanju teksta. Mislim da je nas jezik sa mnogim dialektima izuzetno bogat. Ali kao sto sam primetila neki imaju dosta problema sa izrazajnim formama. Posto mi gospodin iz ranijeg posta („suboticanin“) nije odgovorio , mozda neko od Vas moze da mi kaze koji je domicilni jezik Srbije?!

    Sta je domicilno: Stevan ili Stefan – bosanski ili bosnjacki????? Sta treba da koristimo: ikavicu, ekavicu, ijekavicu ??? Da li je definisano koji je domicilni jezik Srbije?? Taj koji se koristi u Crnoj Gori , i smatra izvornim, koji se razlikuje samo po dijalektu ili srpski jezik koji se koristi u Srbiji. Mozda srpski jezik koji se koristi u Vojvodini, Krajini ili ???

    Sta se smatra domicilnim jezikom u Vojvodini – jer to je takodjer tema od 2009. godine? U Vojvoini zivi 25 razlicitih etnickih zajednica i 6 jezika u zvanicnoj upotrebi. Svaka od njih ima uticaj jedan na drugi – ne samo u svakodnevnom govoru nego i u pismu tj. tekstu .

    Ali evo da malo udjemo u zakonske odredbe sto se upotrebe jezika i pisma tice: “ U clanu 10 vazeceg Ustava u sluzbenoj upotrebi u Republici Srbiji su srpski jezik i cirilicko pismo”. Međutim, latinica ubedljivo dominira na svim vidnim mestima.– Onda koje je pismo domicilno???? (hmmmm) Svako krsi „domicilna“ pravila u „domicilnoj“ zemlji?

    Veoma je zalosno sto nekom bode oci druga izrazajna forma od one koju on ili ona licno koristi. Bitno je da se razumemo – ramuzevajuci razne dijalekte samo smo bogatiji. Pomislite na to koliko se nas jezik promenio (u svakom pogledu ) u odnosu na onaj koji se koristio krajem 1800 i pocetkom 1900-ih.

    Zalosno je to, da neko u pozadini polako “provlaci niti” otcepljenja, kod nekih gajeci nazovimo laznu nadu da ce se to desiti, da ce to imati benefita – umesto da se trudi da ljude priblizi jedne drugima. Kao “outsider” je zalosno gledati kako se neko igra koreografijom naroda, eksperimetisuci, dok se obicni ljudi gube u labirintu prljave politike i bore za svakodnevni opstanak.

    Zelim Vam prijatno vece

    Iby

  33. djomla kaže:

    U Vojvoini zivi 25 razlicitih etnickih zajednica i 6 jezika u zvanicnoj upotrebi. Svaka od njih ima uticaj jedan na drugi – ne samo u svakodnevnom govoru nego i u pismu tj. tekstu. 

    Zato se u Subotici pitanje postavlja u izjavnom obliku.

    Ides u prodavnicu?

    To je nesto sto je izludjivalo mog cimera iz Valjeva.  🙂

  34. sudgumi kaže:

    Fijakerista:

    @sudgumi

    Šta lupetaš? Ko bi šta cepao?

    Samo kažem da smo već videli ove scene i kad god su tenkovi išli kroz naša mesta, bilo je rata i otcepljenja. A, što se ti bojiš otcepljenja?

    Ni deca se ne plase bajki… Plasim se neznanja i ljudske gluposti(!)

  35. Iby P. kaže:

    Djomla: Kod mene je sve zamislivo 🙂 Govoreci vise jezika, ziveci u mnogo zemalja (trenuto sam u 6. zemlji – i ko zna koliko ce jos biti) cesto red reci u recenici nije po „gramatickim pravilima“ 🙁 I moja mama ponekad kaze da kad-kad ne zna da li nesto „pitam ili kazem“ – hehe, ako je konfuzno, izvinjavam se 🙂

  36. nesvrstan kaže:

    Uff!

    Eto sukoba za „BLIC“ i vesti na B92!

    Da ne bude zabune, nemam ništa protiv Bunjevačkog jezika, naprotiv!

    Ali, ono što sam želeo da kažem, a mislim da sam tako i napisao, je činjenica da Bunjevačko PISMO – ne postoji!  Bar su mene u školi, koja u to vreme već nije bila „Titina“,  učili kako da pišem. Tačno je da je neko vreme to bio srpsko-hrvatski, ali sada je u zvaničnoj upotrebi srpski.

    Stvarno ne želim da me neko pogrešno razume, pa ću reći i nešto o tom odvajanju Vojvodine.

    Ja ću prvi da potpišem peticiju za odvajanje Vojvodine o ostatka države – ali samo u finansijskom smislu! Znam koliko plaćamo u republički budžet prilikokm registracije automobila, pa opet moram da platim putarinu do Beograda za nešto što već 20 godina nazivaju „Autoput“ a ni dan-danas se ne može 100% reći da je postalo autoput!

    Znam koliko zbog naših plata izdvajamo za republički budžet – a od toga koristi nemamo ponovo!

    Ne znam da li smo prestali slati novac od zakupa u republički budžet od lokala u NAŠOJ (subotičkoj) gradskoj kući  ?

    To su moji razlozi za „otcepljenje“ Vojvodine. (ponavljam, samo finansijski, da svako plaća i naplaćuje za svoj džep)

    Što se tiče Hercegovine, Splita… Zadra…. koje god oblasti želite – ja nigde nisam čuo ovakav jezik, kakvim se služi gdin Kirdžijaš?!

    Tokom poslednjih 10 godina, u svim tim pomenutim gradovima sam stekao dosta prijatelja, niko ne govori takvim jezikom…?

    Moram Vam reći još jednu stvar, vrlo zanimljivu, a Vas bih sve zamolio da mi je objasnite, svako prema svom shvatanju – u Subotici postoji „Hrvatska riječ“, ako ne grešim, glavna urednica je bila , možda je i sada, gospođa Dulić. Po svemu što znamo, trebalo bi da se neguje hrvatska tradicija, kultura, jezik… Ali ja takav jezik, takve izraze, takve reči – nikada, nigde u Hrvatskoj nisam čuo!?

    Hrvatski jezik, prema mom mišljenju, ima mnogo „gospodskiji“ ton od našeg srpskog jezika. „TO“ čime se služi gospođa Dulić, ne znam gde da svrstam? 

    Zašto je to tako? Možda neko zna odgovor…?

    A tenkovi… osnovna tema … svakako se slažem , u potpunosti, sa g Kirdžijašem – tenkove triba dat Ciganima u staro gvožđe jel s njima cigurno ništa bolje nećedu postignit jel ako ji stane NATO peglat odozgor neće od ti tenkova imat hasne ni Cigani“

  37. MARKO GABRIC kaže:

    samo da se neko nije setio danas opet oslobadja nedaj Boze

  38. Frančeska kaže:

    U Hrvatskoj postoji jedan službeni jezik (štokavski) i postoje dijalekti (čakavski i kajkavski). Svi koji govore dijalektima pišu isključivo službenim jezikom jer bi se u suprotnom smatrali nepismenima, a pisanje na dijalektu se koristi samo u književnim djelima. Osim toga, npr. samo u čakavskom dijalektu koji se govori uz hrvatsko priobalje imate i ikavicu i ekavicu (zanimljivo nema ijekavice). Govor na čakavskom se razlikuje od sela do sela i nema nikakve sličnosti sa bunjevačkom ikavicom.

    „Šinjor Kirdžijaš, nemojte se ofendit, ma ja vas niš nisan razumela. Kakov van je to zajik s ken povedate?“ 😳

  39. Iby P. kaže:

    Da se ne uplicem vise u temu upotrebe jezika, dijalekta, nedijalekta, samo bih jedno zelela da naglasim:

    Ima par zemalja u svetu gde je multikultura i multinacionalnost deo svakodnevnice – zbog stalnog priliva emigranata iz svih krajeva sveta. Svi oni koji su tzv. „staroseceoci“ sa postovanjem gledaju na one koji se trude nauciti i koristiti zvanicni jezik zemlje – bez obzira koliko ga lose govore.

    Daleko je od  teme tenkova, ali  je vezano za jezik  sredine, dozvolite mi da ukratko „ispricam“ jedan primer suboticke  „surove malogradjanstine“:

    Ozenivsi suboticanku, krajem 70-ih godina u Suboticu je dosao jedan lekar iz madjarske.(Kasnije je postao jedan od najpoznatijih hirurga u Subotici). Covek  rodjen u Madjarskoj, nikada ranije nije ucio srpsko-hrvatski, ali je smatrao da je od znacaja i  najosnovnije da nauci jezik sredine u kojoj zivi tj. srpsko-hrvatski.  Poceo je raditi u subotickoj bolnici i  koristio svaku priliku da uci jezik. Zamolio je kolege  a i medicinske sestre da mu pomognu u tome, i ako gresi neka ga isprave.  Neki su bili spremni da pomognu, ali vecina njih manje. Pri kraju  jednog dugog  dezurstva, dosao je pacijent koji nije govorio madjarski. Naravno dr. ,kao i svi oni koji su nekada ucili strani jezik, u pocetku  mnogo je mnogo  vise razumeno od onog sto je korektno znao da kaze. Iz postovanja prema pacijentu  Dr. se trudio da sve pita na srpskom. Tokom pregleda mu je rekao  „njitvorite i cukvorite oci“ – tj. hteo je da kaze da pacijent otvori i zatvori oci  (pomesao je madjarski i srpski). Umesto da ga  je prisutno  osoblje   dobronamerno ispravilo i pomoglo –  ismejali su ga.(Mislim da nikom ne treba opisivati kako se dr. osecao!) Mnogi su pricali i prepricavali njegove lapsuse i imali su puno zlobnih opaski na njegov racun. (Ovo nije „prica“ nego dogadjaj koji  sam cula svojim usima i videla svojim ocima.)
    Nasuport cestog izsmejavanja dr. nije odustajao  i za pohvalu i postovanje je da je naucio srpski.(Bilo bi bolje da su neki uzeli primer od njega i naucili madjarski!!!)  Dr. se izvanredno asimilovao, naucio jezik, dokazao se kao izvanredan hirurg,  ali usled politickih i ratnih vihora veoma brzo se nasao na listi „nepozeljnih“ i napustio zemlju. 

    Sa ovim sam htela da ukazem na to, da bez obzira da li su „mirnodobska“ ili „burna“ vremena – suboticanima tesko da ce ma ko ugoditi 🙁   

    U Vojvodini, kao multikultularnoj i multinacionalnoj sredini  vaznost, postojanje ili nepostojanje raznih dialekata ne bi smeo da bude predmet nesuglasica. Sa podjednakom vaznoscu, treba teziti negovanju istih iz klturno istorijskog znacaja i aspekta.

    Franceska, molim Vas nemojte mi zameriti, ali meni je prosto neshvatljivo kako mozete reci: „Šinjor Kirdžijaš, nemojte se ofendit, ma ja vas niš nisan razumela. Kakov van je to zajik s ken povedate?“

    Zelim Vam prijatan dan
    Iby

  40. Pukovnik kaže:

    Za DasHHa i Miki , vrlo dobar (4+ ) za one postove koji se drže teme( cene, poreklo tenkova itd . . . )

    Zamislite da se kompozicija pojavila sa ovim tovarom negde kasnih devedesetih godina, ili ranih devedesetih, ili septembra-oktobra 2000. godine.Šta kažete, kako u tom kontekstu izgledaju tenkovi? Niko ne bi imao asocijaciju na staro gvožđe. Danas to gledamo drugačije.

    Ipak ovaj prizor je jaka inicijalna kapisla za analizu političke kulture u ovoj državi. država je pronela kroz subotički atar nuklearno gorivo, čak ga je tranzitno i skladištila u našoj optini. Nikada niko nije dao zvanično saopštenje, obaveštenje i IZVINJENJE građanima zbog tog veoma rizičnog poduhvata! Niko, ništa. Još važnije je da je izostala ZAHVALNOST građanima i ZAHVALNOST ŠTAMPI što nje udarila u talambase kada je atomska sirovina bila  na našoj teritoriji. Razvijena politička kultura podrazumeva takve gestove kao obavezne. Ne znam da li je Sonja Liht svojim kursistima u svojoj školici političke izuzetnosti imala  valjane predavače na tu temu.

    Sada su se pojavili tgenkovi  na subotičkom putu. Da, dobro kažem: Na putu! To što je to „gvozdeni put“ kako su nekadašnji hroničari nazivali prugu ništa ne menja jer vrlo lako tim putem tenkovi su mogli da se rasporede oko Subotice.

    Šta mislite, „pukovnik“ lupeta gluposti. Da, ali šta biva kada „majmun uđe u tenak“? Treba li o tome da piše pukovnik ili svaki redov zna ili svako dete koje je gledalo bar jedan Dnevnik bilo koje televizije bilo kada od Uskrsa 1991. do Sv. Arhangela Mihaila 1995. godine (Dejton).

    Naravno, mene interesuje aspekt političke kulture u vom slučaju jer ljudi iz lokalne (samo)uprave ne mrdaju ušima da se oglase tim povodom.Kao da su tenkovi na žel. stanici u Kečkemetu. Nači će se pozvanima da ovih dana razglabaju u svim medijima o tome ko će za Novu godinu da tambura u gradu, pisaće saopštenja o petardama, improvizovani buvljak su proglasili za festival , (nešto Winter fest trte mrte) ali niko da se seti da kaže : da li se to prazne tajni magacini, bunkeri iz subotičke kasarne, prisilno se povlače teški kalibri dalje od NATO granice ili tako nešto.

    Politička kultura razvijenog demokratskog društva ili društva sa demokratskom perspektivom podrazumeva obaveštavanje građana o ovakovim događajima.

    Već sam preterao razvlačeći  široki front pitanja, ali nisam hteo da se koncentrišem na jednu ili dve osobe i da im „izvadim po jedno oko“ zbog političke neodgovornosti jer je za njih uvek čovekomrzaac i neprijatelj onaj ko im kaže da im je šlic otkopčan.

    Vratićemo se njima , a sada da razmotrimo neka pitanja oko transporta pa ko zna neka doda  na ovu našu gomilu svoj komentar Možda je neko imao uvid u tovarni list ili putni list, zavisi kako to željezničari danas zovu. Uzgred mnogo je bolje da vodimo istragu o tome nego da se preganjamo oko   etnogeneze i anamneze nacionalnog lludila. Dakle:

    – da li je međunarodnom monitoringu bio priavljen tenkovski kontigent koji nije bio dislociran po tajmingu kada se iz granične zone izmešteni svi vojni efektivi.

    – da li su nas sada u’vatili da krijemo oruđe u kasarni koje je na tim koordinatama zabranjeno držati po međunarodnim obavezama koje je prihvatila SR Jugoslavija , a Srbija kao njen sledbenik preuzela.

    – šta je sa municijom za predmetna oruđa

    – Da li su tenkovi kompletni odnosno da li je iz njih demontiran, reći ću običnim jezikom, uređaj za okidanje i opaljivanje ?

    – Da li su tenkovi propisno postavljeni na platformama ha transport,  odnosno da li je bilo obavezno njihovo pokrivanje i još važnije pitanje: da li je cev trebalo da bude okrenuta u suprotnom smeru od kretanja kompozicije.

    – iz odgovora na poslednje potpitanje može se zaključiti da li tenkovi putuju na jug kao oružje ili na sever u mađarske ili ukrajinske topionice kao gvožđe pa zato pitam : u kojem smeru je kompozicija odvezla „materijal“.

    – Koliko ljudi je sada ostalo na rasporedu dežurstva u tzv.Prvoj kasarni?

    – Da li je moguće: u današnjoj moralno-političkoj atmosferi i  društvenom okruženju na teritoriji na kojoj se nalazi „ispražnjena“ kasarna sačuvati tajnu o vojnim efektivama koje nisu povučene u unutrašnjost zemlje.

    – Šta mislite, ako su nas „u’vatili“  da nismo održali reč i izvršili međunarodnu ugovornu obavezu, da li su na marginama velike  briselske debate pre neki dan, našem ministru inostranih dela, dok je sedeo u kafiću preko puta i čekao belim dim iz crnog odžaka evropske palate, rekli, onako uzgred: bilo bi korisno i nnaišlo bi na naše razumevanje ako biste pre 9. decembra povukli onaj tenkovski bataljon koji držite na 14 minuta od granice koja je pod kontrolom NATO-a.

    Na ovo poslednje pitanje nije neophodno davati dxecidni odgovor, to je prilika za izražavanje mišljenja.

  41. pravi bunjevac kaže:

    e ovi satro bunjevci me nerviraju alo bre kakav je to pravopis ja sam bunjevac i znam normalno da pisem!

  42. Dr.Dre kaže:

    pravi bunjevac:

    e ovi satro bunjevci me nerviraju alo bre kakav je to pravopis ja sam bunjevac i znam normalno da pisem

    E, ti si im pravi izvor, al u ku..u!

  43. Anonimni kaže:

    u kongo radi prodaje prodaje ih neki general

  44. Vrića znanja kaže:

    Lansky:

    Meni se dopada taj jezik i ne treba ga se stideti zato što nije književni u ovom trenutku. Nekada (do 1920.g) se njime pisalo, štampale su se novine, oglasi…Taj jezik su zvali bunjevački, racki, dalmatinski…

     

    Vidim na hrvatskoj TV da se Splićani (oni što naginju Kaštelima), nimalo ne stide svog dijalekta i svuda ga govore, mada se njime koristi manji deo Dalmacije.

    Upravo lokalizmi čine jedan grad posebnim.

    Lansky:

    Bio sam u Dubrovniku, Makarskoj, Hvaru…nisam se baš naslušao ikavice. Npr u Stobreču pored Splita već ne govore ikavicu. Sve pod Hercegovinom naginje na hercegovački. Naravno da ima i ikavice. U Splitu je ona deo gradskog žargona. Ništa to neće biti značajnije ako sad tvrdimo da se ikavica priča do Tokija. Ima je i u Dalmaciji i Hercegovini, ima čak i Srba koji je koriste ali je u manjini.

    Frančeska:

    U Hrvatskoj postoji jedan službeni jezik (štokavski) i postoje dijalekti (čakavski i kajkavski). Svi koji govore dijalektima pišu isključivo službenim jezikom jer bi se u suprotnom smatrali nepismenima, a pisanje na dijalektu se koristi samo u književnim djelima. Osim toga, npr. samo u čakavskom dijalektu koji se govori uz hrvatsko priobalje imate i ikavicu i ekavicu (zanimljivo nema ijekavice). Govor na čakavskom se razlikuje od sela do sela i nema nikakve sličnosti sa bunjevačkom ikavicom.

    „Šinjor Kirdžijaš, nemojte se ofendit, ma ja vas niš nisan razumela. Kakov van je to zajik s ken povedate?“

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Pozdrav Lanskome. Uzivan citat Vase tekstove.

    Evo pišen Vam govoron kako govoridu u Dalmaciji, osim što „Van“, pišen „Vam“, jer bi Vas moglo zbunit. Vidin da nike stvari Vam nisu baš poznate u svezi s hrvatskin jugon.

    Najveći dil Dalmacije rabi ikavicu. Postoje jekavski čakavci – na Lastovu.

    Bunjevačka ikavica je vrlo vrlo slična ikavici iz Zagore. Razlika je u naglasku, nikin hungarizmima i sl. O tome je bia pisa pokojni Miljenko Smoje u jednon svon putopisu kad je bia iša u Suboticu pa je obiša okolicu.

    Idemo dalje (u Zagori ka i u Bačkoj, iđemo, na otocima gremo). U Dubrovniku ne govoridu ikavicon. Oni su ijekavci.

    Makarska i Hvar su ikavci. Makarska je štokavačko misto, a misto Hvar je cakavsko misto (ne čakavsko). Hvarani znadu bit malo nakompleksirani zbog toga, jer im se rugadu, pa onda u govoru s nečakavcima znadu govorit dobrim standardnin hrvatskin.

    Stobreč je izvorno čakavsko misto, ka’ i Split, no njihova je čakavica štokavizirana. No ka i Split, sadržidu čakavske osobine, jer nimadu melodiju zagorskih govora, nego primorskih.

    Ne znam na koga ste to naletili u tin mistima. Možda na školovane koji zbog česte komunikacije s ostatkom Hrvatske imadu više uvučeneg standarda u svakodnevni govor.

    Ako sumnjaš da je sve ovo šta san reka točno, prođiraj po forumiman, poslušaj kakve pisme pišedu i pivadu splitski glazbenici. I mladi i sridnje dobi i stariji. Čuješ li kako govoridu Blanka Vlašić, Goran Ivanišević, TBF, Marijan Ban, Gibonni, Stanko Poklepović, Oliver, Kuzma i Shaka Zulu, mladi splitski filmaši? Jesi li kad pogleda koju emisiju spli’skih televizij na YouTubeu, kad govoridu s gostom? Znaš li za emisiju „Dica sritnih lica“ koju vodi Hrepić iz Daleke obale (bili su u Novom Sadu)?

     

  45. Vrića znanja kaže:

    Stranice su Van izvrsne, ali imate li koji alat za naknadno formatirat poruku? Kad sam pisa gornju poruku, nije izgledala ovako priširoka. Ispričavan se moderatorima zbog tega. Nadan se da ćedu uvažit moju ispriku.

  46. Vrića znanja kaže:

    nesvrstan:

    Što se tiče Hercegovine, Splita… Zadra…. koje god oblasti želite – ja nigde nisam čuo ovakav jezik, kakvim se služi gdin Kirdžijaš?!

    Tokom poslednjih 10 godina, u svim tim pomenutim gradovima sam stekao dosta prijatelja, niko ne govori takvim jezikom…?

    Moram Vam reći još jednu stvar, vrlo zanimljivu, a Vas bih sve zamolio da mi je objasnite, svako prema svom shvatanju – u Subotici postoji „Hrvatska riječ“, ako ne grešim, glavna urednica je bila , možda je i sada, gospođa Dulić. Po svemu što znamo, trebalo bi da se neguje hrvatska tradicija, kultura, jezik… Ali ja takav jezik, takve izraze, takve reči – nikada, nigde u Hrvatskoj nisam čuo!?

    Hrvatski jezik, prema mom mišljenju, ima mnogo „gospodskiji“ ton od našeg srpskog jezika. „TO“ čime se služi gospođa Dulić, ne znam gde da svrstam? 

    Zašto je to tako? Možda neko zna odgovor…?

    A tenkovi… osnovna tema … svakako se slažem , u potpunosti, sa g Kirdžijašem – tenkove triba dat Ciganima u staro gvožđe jel s njima cigurno ništa bolje nećedu postignit jel ako ji stane NATO peglat odozgor neće od ti tenkova imat hasne ni Cigani“

    Pozdravljan nesvrstanog i Kiridžijaša. 

    Nesvrstani moj, a di si ti to bia tih deset godin? S kin si ti to bia razgovara?

    A da obiđeš navijačke forume pa ćeš vidit stvarnu sliku 🙂

    Da ne ispadne reklama, evo kako mlađarija goviri: pogledaj spot od Dječaka, zove se „Dalmacija“ (milijunsko gledateljstvo, iz Hrvatske, iz Srbije).

    Ono pivadu odrasla dica :), ne tamo niki „stari ribari“. Ikavica je žiiiiiva.

    Nemoj krivit gospođu Dulić za izraze kojiman se služi. Njen je hrvatski iskrivia srpski kojin je okružen u svakodnevnen životu. To je realnost. 

    Dragi prijateji, sve Vas pozdravja jedan čovik kojemu su njegovi stari stigli pri kojih više od pola stolića, pošli drugim pravcen, iz ravne Bačke vlakom prima jugu na hrvatsko more.

  47. Nermin kaže:

    Pozdrav svima.Zovem se Nermin i živim u Sarajevu.Služio sam bivšu JNA u Subotici u gornjoj kasarni prema Paliću tako da volim pogledati često na internetu šta se dešava u Subotici jer me vežu lijepe uspomene za taj grad koji najviše liči na Sarajevo.Pitate se odakle ovaj tenk?Pa da vam kažem da sam na tom tenku T-55 19918 završio obuku kao nišandžija i sa tim tenkom otišao na ratište u okolinu Osijeka gdje sam ranjen a tenk je bio oštećen kasnije služio na tenku 19326.Puno pozdrava za sve Subotičane jer ste dobri ljudi prije svega.L.pozdrav

OSTAVITE KOMENTAR