TOKIO

Prostor iza Pozorišta, između ulica Cara Dušana i Patrie, početkom dvadesetih godina, bio je potpuno urbanistički neuređen.

Tada su izgrađeni nizovi najamnih zgrada u Nušićevoj, celoj Nazorovoj i u ulici Maksima Gorkog, tada Vilsonovoj. Blokovi su zaokruženi izgradnjom hotela Patrija (početkom šezdesetih) i Maksi marketa (početkom sedamdesetih). Konačno, kao tačka na i, polovinom osamdesetih je postavljen spomenik sportisti, avijatičaru i inovatoru – Ivanu Sariću , po kome je okolina ušla u kolektivno pamćenje („kod Sarića“).

Slika

Vašova kafana u Cara Dušana

Šenoina ulica koja se nakad pružala do Senćanskog puta ali je prvo prekinuta izgradnjom zgrade zvane Kifla a potom je nestala izgradnjom Tokia.

Slika
„Ruffova zgrada“ gledana iz Nazorove, izgrađena dvadesetih a oštećena prilikom bombardovanja 1944. godine. Iako se sa ulice videla samo jedna pukotina i stanari su ostali u njoj, u posleratnim godinama je srušena jer je verovatno statika bila ozbiljnije ugrožena nego što se to činilo na prvi pogled.

Posle toga, na tom mestu je nikao parkić sa nekoliko klupa,
a tridesetak godina kasnije i naselje Tokio. Malo ko se seća
Ruffove zgrade čiji je vek bio jedva dvadesetak godina.


Slika
U pozadini se vidi stara zgrada Pionira (pre rata Ruff) i prazan plac na mestu srušene zgrade.
Slika

Ovako je izgledao prostor budućeg naselja Tokio početkom dvadesetih…


početkom šezdesetih (levo se vidi zgrada Opštine u izgradnji)…

i danas.

Krajem sedamdesetih je raščišćen ceo blok i počela je izgradnja naselja. Tokio je je dobilo ime po projektu poslovnog objekta koji je nikao na mestu Ruffove zgrade.

Stilski, objekat na savremen način podražava japansku tradicionalnu arhitekturu.

 




KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Iako mnogi ne vole zgrade u Tokiu jer su betonske i ne uklapaju se u ambijent centra grada pre svega gabaritima a potom i izgledom, mora se priznati da je ovaj kraj ovom izgradnjom postao mnogo urbanizavaniji. Kada bi se skinule reklame koje trenutno "krase" ove zgrade, i kada bi se njihove fasade doterale, naselje bi postalo sasvim pristojno.

  2. Lansky kaže:

    Iako mnogi smatraju da je to naselje preblizu centru,neki ga čak zovu trg žrtava urbanizma,u pravu si kad kažeš da tu nije bilo bog zna šta pre i da ništa i niko nije žrtva.Treba podsetiti da je Tokio izvan zaštićenog centra koji je omeđen ulicama M.Gorkog,Đ.Đakovića,Zmaj Jovinom i Zagrebačkom.A upravo u tom omeđenom centru su ceo vek uspele da opstanu neke kuće i ulice koje nisu dostojne ove bačke metropole.
    Dugo se i o Prozivci govorilo kao o previsokom i betonskom naselju,zabarovljajući da je pre tu bila močvara i uboge kuće od naboja.Ako bi neko bio žrtva urbanizma,to bi bili stanari tih kućica da je taj prostor ostavljen da čeka,da budemo dovoljno bogati da tamo gradimo vile i luksuzne zgrade na tri sprata.

  3. Ivica kaže:

    Prvi put vidim Tokio i E-5 put iz perspektive sa poslednje fotografije. Mnogo mi moćno tamo deluje, da ne kažem urbano. Uopšte mi ne smetaju tamo te zgrade, čak šta više, spoj samog centra preko prizemljuša u B. Radić npr. mi je baš fino osmišljen. Kada kreneš niz uličicu, tek što možda pomisliš da si u nekoj palanci, a onda odjednom ove zgradurine. Što je Lansky rekao, tu je linija koja razdvaja zaštićeno jerzgro tako da ni sa te strane nije ništa narušeno. Ono što mene zabrinjava jesu one nadogradnje, neke kućice i terase na njihovim krovovima, ne znam ko je dao dozvolu za postavljanje tih objekata, užas. Reklame su mi manji problem, dok se ne desi neko prefarbavanje, možda je i bolje da tamo stoje.

    Jedino, ako pričamo o visini objekata, možda je samo pokvaren pogled sa vidikovca gradske kuće…Ako uporedimo fotku iz šezdesetih i ovu sadašnju, zgrade zaista deluju kao da su pale sa Marsa, eto jedina moja zamerka (pored potrebne hitne rekonstrukcije naravno).

  4. Lansky kaže:

    Završni radovi na stambeno poslovnoj zgradi "ADAM VAŠ", dugo znanoj kao Maksi market, po prvoj samousluzi koja se zvala market. Maksi je sad nešto drugo a sve samousluge su postale marketi. Krajem osamdesetih su počeli da daju sebi imena DISKONT ali kad su svi postali diskonti, to je izgubilo smisao (eng. discount-popust). Diskont ali i stari dobri popusti, sniženja i rasprodaje, otišli su u istoriju i sad se sve to zove AKCIJA .Do tad je ta reč u našem jeziku značila nešto sasvim drugo.
    Slika

  5. tracy200 kaže:

    Zasto u Subotici ne izgrade zgradu koja bi po visini bila simbol Subotice. Uglavnom se grade zgrade do desetak spratova. Verujem da bi svako zeleo da zivi u zgradi od pedesetak spratova, odakle bi imao prelep pogled na pola vojvodine, madjarske,…. Jasno mi je da to ne moze da se realizuje u centru, ali na nekoj malo udaljenijoj lokaciji verujem da bi to bio pravi pogodak. Ne znam da li je to tehnicki izvodljivo, ali bi bilo prelepo.

  6. Gost kaže:
    Ivica napisao:Prvi put vidim Tokio i E-5 put iz perspektive sa poslednje fotografije. Mnogo mi moćno tamo deluje, da ne kažem urbano. Uopšte mi ne smetaju tamo te zgrade, čak šta više, spoj samog centra preko prizemljuša u B. Radić npr. mi je baš fino osmišljen. Kada kreneš niz uličicu, tek što možda pomisliš da si u nekoj palanci, a onda odjednom ove zgradurine. Što je Lansky rekao, tu je linija koja razdvaja zaštićeno jerzgro tako da ni sa te strane nije ništa narušeno. Ono što mene zabrinjava jesu one nadogradnje, neke kućice i terase na njihovim krovovima, ne znam ko je dao dozvolu za postavljanje tih objekata, užas. Reklame su mi manji problem, dok se ne desi neko prefarbavanje, možda je i bolje da tamo stoje.

    Jedino, ako pričamo o visini objekata, možda je samo pokvaren pogled sa vidikovca gradske kuće…Ako uporedimo fotku iz šezdesetih i ovu sadašnju, zgrade zaista deluju kao da su pale sa Marsa, eto jedina moja zamerka (pored potrebne hitne rekonstrukcije naravno).

    U Tokiju je sve dobro sem visine i izgleda zgrada. Da su par spratova nize i da nisu betonske sve bi bilo idealno. Ovako je prelaz drastican.

OSTAVITE KOMENTAR