Buvljak vraćaju gradu

Од 1. априла, суботичка „Тржница“ а.д, познатија као бувљак у Mалом Бајмоку, требало би да буде враћена Граду Суботици на управљање. То је редак пример у Србији да се удружују приватни и јавни сектор, јер су, како тврде, браком из рачуна задовољни сви, пошто успешно раде и закупци и управа „Тржнице“, а то је у општем интересу.

 

Дејан Звекић, председник УО „Тржница“, каже да је јавно-приватно партнерство редак пример сарадње на основу заједничког власништва.

 

– Такав однос значи да би град преузео 70 одсто власништва у „Тржници“, док 30 одсто остаје малим акционарима. Верујемо да то може да буде успешно у читавој Србији – каже Звекић.

Преко 1.200 трговаца, који хране своје породице од закупа тезги у „Тржници“, кажу да живе од суботичких купаца, али да су странци ипак спас. Странцима овде није скупо, па потроше више током једне куповине него наши који купују неколико пута месечно, потврдило је 70 одсто закупаца тезги од  150 анкетираних продаваца. Они највише робе доносе из Турске, Италије, Кине и Мађарске, а директор „Тржнице“ Зоран Марковић каже да је 23 одсто робе произведено у Србији, а тек седам одсто у малим радионицама продаваца.

 

Бувљак добија фонтане

 

– Скоро половина робе је конфекција, а 20 одсто су прехрамбени производи. Град ће по преузимању бувљака наставити да улаже у његов даљи развој, изградиће чесме или мале фонтане за освежење. То је предлог трговаца са бувљака, а најуспешније од њих наградило је предузеће пре десетак дана за успешан рад – каже Марковић, и додаје да има захтева да се обезбеди и дежурство лекара на бувљаку.

 

Закупци истичу да су задовољни условима и да успешно раде, јер купци воле да нађу све на једном месту, а роба је јефтинија него у маркетима.

 

По угледу на пијачаре, у Суботици се удружују и хотелски приватни и јавни сектор, а рачунају да ће им тај брак донети добар „мираз“ у виду донација Владе од 30 милиона и туристичке девизе.

 

Н. Х.

Pravda



KOMENTARI

  1. normalno, da zavimio kao svaki drugi svet kaže:

    Pa lepo, gradska upravo, iselite taj buvljak negde tamo pored METRO-a, ja verujem da tamo ima jos nekoga ko je zainteresovan da vam proda zemlju, izdvojite ga iz grada, jer ce od srede do nedelje nemoze redovno u normalno ziveti i prolazizi pored buvljaka. Pa ga vi lepo pre izbora iselite, da svi budemo zadovoljni, i tamo negde ulazite u cesme i ambulantu na buvljaku SAMO GA MAKNITE ODAVDE.

  2. Nepravda kaže:

    Kako to: Buvljak vraćaju gradu. Taj naslov gore nije tačan jer Buvljak nikada i nije bio gradski pa ne mogu ni da ga vrate nego grad otima buvljak bez para ali ima tamo još stvari koje normalan stomak ne može da svari.

    „To je redak primer u Srbiji da se udružuju privatni i javni sektor, jer su, kako tvrde, brakom iz računa zadovoljni svi, pošto uspešno rade i zakupci i uprava „Tržnice“, a to je u opštem interesu.“

    Šta ovo znači, kako to može biti da su svi zadovoljni a pod tim SVI navode se: ZAKUPCI i UPRAVA.

    Pre svega nije tačno da su zadovoljni zakupci !!! Oni su nezadovoljni i nezadovoljkstvo se širi, a ono je očigledno svakome ko je prošao pijacom od četvrtka zaključno sa nedeljom do 14 sati. Ne uzimam prva tri dana u sedmici kada je katastrofa. Mnoge tezge su napuštene u danima kada i ima nešto posete na pijaci ! Da se potpisnik N.H. potrudio mogao je da pita naše ljude za tezgama.

    Nezadovoljni su i kupci ! Roba je skoro uniformisana, cene su fiksne, pijačni duh se izgubio, a vrlo, vrlo često roba je skuplja nego u prodavnicama.

    Uprava je zadovoljna, odnosno rukovodstvo a zašto i ne bi bilo kada sedi na tuđoj imovini, nema nikakav rizik, ima zagarantovan prihod koji čak i ako padne biće dovoljan da rukovodstvu bude dobro.

    „Dejan Zvekić, predsednik UO „Tržnica“, kaže da je javno-privatno partnerstvo redak primer saradnje na osnovu zajedničkog vlasništva.“

    U iole ozbiljnim pravno-ekonomskim sistemima uz ovakvu izjavu se piše i ostavka ili se daje otkaz osobi koja je na čelu uprave a na ovaj način obmanjuje i javnost i vlasnike. Pre svega ta kombinacija mešovitog vlasništva danas nije redak primer. Naprotiv imamo kamaru takvih slučajeva a da ne nabrajam pojedinačne primere sam institut akcionarskog vlasništva je pravno-ekonomski ambijent u kojem je taj imovinski miks svakodnevna i univerzalna pojava. Od kada je država preuzela 70 % vlasništva od nesolidnog aukcijskog kupca ona je partner sa ostalih 30 % privatnih vlasnika ( fizičkih i pravnih lica ). Partnerstvo javnog sa privatnim sektorom ne nastaje onog trenutka kada država bude vlasnička prava prenela na Grad, taj javno-privatni partnerski odnos postoji i danas jer je 70% u vlasništvu države ( iako privremeno) a država je javna stvar – tu bar nije još bilo spora.

    Najstrašnije je to da „Tržnica “ propada od kada je država po sili zakona dobila u vlasništvo tih 70% kapitala, imenovala tzv. zaštitnika društvenog kapitala i prepustila gradskim strukturama da presudno utiču na izbor upravljačke strukture i rukovodstva u Tržnici. Treba li da crtamo čiji su kadrovi čelnici u upravi i rukovodstvu ?

    Još strašnije od najstrašnijeg je to što je ta nova upravljačko-rukovodna struktura eliminisala male akcionare odnosno vlasnike 30% kapitala u tom preduzeću. To je na žalost praksa novih vlasnika – siledžija koja se ustalila u srpskoj pravno-ekonomskoj praksi ali da staratelji nad državnim kapitalom na ovako grub način potpuno ignorišu privatne vlasnike, njihov interes i njihova prava, e – to je skandal. U svemu tome mnogo su veći respekt imali privatni vlasnici od strane bivšeg kupca sa kojim je raskinut posao nego sa sadašnjom upravom i direktoratom.

    Šta se dobija time što će se 70% kapitala „prepisati“ na Grad ? Izgubiće se država kao mogući tutor iako ni do sada država nije pitala: a šta vi to tamo radite i zašto ste tako drastično zanemarili male akcionare ? Znači kada država izađe i iz papira onda će u Tržnici da bude isto kao na mlečnoj pijaci, kao u toplani, kao u vodovodu, kao u gasnoj kompaniji što bi nekad naši stari rekli „Kuku meni, Nane drž’ mi glavu“.

    A možemo i ovako da pitamo : kako to Grad objašnjava da je u Srbiji proces privatizacije, a Subotica ide u kontra smeru od društvenog kapitala baj-pasom preko države pravi javno preduzeće ali ne daje pare. Bez para hoće da uzme firmu u kojoj bi trebalo da bude para.

    Bilo bi lepo da se, braneći svoju „akciju“ , predstavnici grada i tržnice ne pozivaju na Sartid jer to je sasvim druga sfera ekonomije i interesa kao i što je kupovina (a to je stvarna kupovina) grčkih akcija u Telekomu.

    Možda su citati koje je dao N.H nisu istiniti ili nisu potpuno preneti ili istrgnuti i to je moguće jer u tekstu koji je stigao na ovaj sajt ima dosta nebuloza koje se ne dodiruju sa stvarnošću i koje lebde i zemlju ne dotiču.

     

OSTAVITE KOMENTAR