U Africi su i cipele luksuz

Šesnaest dana na točkovima, 8.350 kilometara i pasoške kontrole u deset evropskih i afričkih država – to je rezime putešestvija Gabora Čontija i Čabe Šomoraija, koji su u „renou“ starom četvrt veka učestvovali u najvećem humanitarnom reliju na svetu, kako bi u prestonici Gvineje Bisao afričkim školarcima delili humanitarnu pomoć.
Čonti i Šomorai vratili su se u Srbiju puni utisaka, ali i bez „renoa“, koji su ostavili kao poklon. Kako kažu, tek u Africi videli su šta je istinsko siromaštvo.

foto: Press

Norvežani na vespi

.

– Tek kad smo se vratili iz ove avanture, shvatili smo koliko smo bogati. Tamo ljudi mole za cipele, majicu, nemaju ništa, a i najmanja sitnica im je ogroman dar. Kod njih ne zalaze ni turisti, praznik je kada im neko nešto donese, pa smo mi sa humanitarnom pomoći koju smo odneli bili primljeni kao najveći državni gosti. Primila nas je ministarka, a država Bisao priredila nam je večeru uz orkestar – priča Čaba Šomorai.

.
Za razliku od prethodnih godina, kada su učesnici na cilj stizali u taksiju ili kolima hitne pomoći, ove godine su najveća atrakcija, pored trojice Norvežana koji su sa severa Evrope u srce Afrike došli na vespi, bili upravo Čonti i Šomorai.

.
– Čini se već od Budimpešte, gde je bio start, „reno četvorka“ bila je prava senzacija sve do krajnje destinacije. Posebno su se za naše vozilo zainteresovali neki turisti iz Teksasa koji se nisu mogli načuditi kako smo sa 34 konja uopšte zašli u Afriku. Naravno, oni su bili u nabudženom džipu – priča Šomorai, napominjući da je i njihov „reno“ bio deo humanitarne pomoći koju su ostavili na Crnom kontinentu.

foto: Press

Najteže u Mauritaniji

.

Gabor Čonti ističe da u putu nisu imali većih problema, ali da su rute po Africi izuzetno naporne, pa se dešavalo da 300 kilometara pređu tek posle 15 časova vožnje.

.
– Najteže je bilo u Mauritaniji, gde smo išli pod pratnjom vojske, dok smo u Zapadnoj Sahari imali policijske kontrole na svakih sto kilometara. To područje je u ratnom stanju već 30 godina, pa nismo smeli da skrećemo s puta jer je sve minirano. U celom Senegalu nema benzina, pa smo ga nabavljali na crno – kaže Čonti i dodaje da nisu platili nijednu kaznu usput, ali su se istrošili dok su „namirili“ ljude u uniformama.

.
– Carinike smo podmićivali hemijskom ili samo upaljačem, ali to u Africi dođe ko „dobar dan“, jer oni ni to nemaju. Iako smo, recimo, imali sva potrebna dokumenta, za ulazak u Senegal smo morali da na crno doplatimo 50 evra. Doduše, tražili su carinici više, ali cenkanjem smo dogovorili prihvatljivu sumu – priča Šomorai.

.

Izvor: Press

.

Povezane vesti:

Reno četvorkom u srce Afrike



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    😳 😆

OSTAVITE KOMENTAR