U svetu postoji jedno carstvo

Zima 1996/97. godine. Već nedeljama traju demonstracije građana nakon nameštanja rezultata izbora. U Beogradu paralelno traje i studentski protest. Pred studentima se smenjuju govornici, umetnici i svi oni koji hoće da im pomognu da izdrže zimu i istraju sa buntom.

 

Najzad, na binu izlazi i Branko Kockica. Započinje svima znanu pesmu ali ne mora da je nastavi jer već iz hiljada grla grmi:

 

U SVETU POSTOJI JEDNO CARSTVO
U NJEMU CARUJE DRUGARSTVO
U NJEMU JE SVE LEPO, U NJEMU JE SVE NEŽNO
U NJEMU SE SVE RADUJE…

 

Tamo su kuće od čokolade

Godina za godinom, stasavali su Brankovi Tatatatirci, postajali ljudi, zavoleli su razne druge pesme, ali je ta jedna ostala zajednička. Najpre pesma njihovog detinjstva, potom himna jedne mladosti i na kraju himna prijateljstva.

 

Pevaju je i deca i odrasli, a kada su je na balkonu zapevali naši slavni teniseri nakon što su osvojili DAVIS cup, ponovo je neko pokušao da sazna više o toj pesmi.

 

Četiri duge decenije se nije znalo da je taj tekst napisala jedna devetogodišnja devojčica iz Lovćenca. Odrasla uz komšije, bačvanske Crnogorce i njihove gusle, mala Tatjana Budisavljević je i sama stekla pesničkog dara kada je te 1971. godine kao članica literarne sekcije napisala pesmu, koja je nakon toga ušla u knjižicu „Najlepše pesme o drugarstvu“, koju su izdale Ujedinjene nacije povodom nekakve godišnjice.

 

Kada je ubrzo odabrana za špicu dečije emisije koja se pripremala, pesmica je započela svoj život za sebe. Sve te godine, Tatjana u svojoj skromnosti nije ni pomišljala da se hvali svojim delom. U međuvremenu je završila farmaciju, udala se, iselila u Kanadu i vratila se, da bi njen identitet otkrio njen muž tek nakon što je u Jutarnjem programu RTSa , Branko pozvao zaboravljenog autora da se javi. Bilo je to za vreme euforije oko osvajanja Dejvis kupa i horskog pevanja tenisera i hiljada navijača – U svetu postoji jedno carstvo…

Tatjana Maravić (rođ. Budisavljević) danas živi u Beogradu i ima četvoro dece.

 

– “Još sam pod utiskom prvog susreta s Brankom, koji se toliko potrudio da mi ukaže svu počast da mi je bilo neprijatno. Bili smo njegovi gosti u Pozorištancetu „Puž“, najavio me je kao najveću zvezdu i izveo na binu da otpevamo pesmu. Bila sam presrećna kada sam videla da je i dečica od tek nekoliko godina znaju i da horski pevaju sa nama. Još jedanput kažem, on je takva ljudina i zaista mu veliko hvala na svemu i zbog svega” rekla je Tatjana.



KOMENTARI

  1. Zoran Vejić kaže:

    🙂 hvala lepo za ovaj tekst …

  2. SRPKINJA kaže:

    Prelep tekst 

OSTAVITE KOMENTAR