Urbane torbe Smiljke Tice

U želji da što bolje iskoristi svoju kreativnost, šivenje, vreme i ostatke materijala Smiljka Tica je odlučila da pravi torbe. Odvažila se da se oproba kao slobodan umetnik i da svoje radove prestavi i ponudi drugima.


– Pre nekoliko godina sam završila besplatan kurs šivenja u Hemijskoj školi „Lazar Nešić”. Stečeni zanat sam koristila za šivenje stvari za moje bližnje i sebe. Na predlog drugarice da bih mogla da šijem torbe i prodajem ih na sajtu, odlučila sam da puštim mašti na volju i radim nešto interesantno. Torbe koje pravim su uglavnom nastale reciklažom starih i neiskorišćenih materijala, kao što su stari prekrivači, farmerke i ostalo —priča Smiljka.

 

Kako bi torbama udahnula poseban duh, odlučila je da na njih stavlja različite motive koji pričaju neku posebnu priču.

 

– Odlično se snalazim u ručnim radovima, tako da torbe ukrašavam ručnim vezom praveći motive mačaka, sova, drveća, cveća… Svaki motiv kazuje neku svoju priču. Mačke se smatraju čuvarima tajni nekog drugug sveta, dok su sove okarakterisane kao izdajice jer njihov dobar vid i sluh ukazuju da vide i čuju sve što se dešava noću. Drveće uglavnom simbolizuje život, ako se naslika ili ako se sanja sa gustom krišnjom, a sa mladim lišćem ono simbolizuje zdravlje, nadu i živost, dok kod cvetova postoje različita značenja u zavisnosti od toga koji se upotrebljava, ali u suštini cveće simbolizuje nevinost. Inspiraciju nalazim u svemu što je oko mene i što se dešava u muzici, ljudima, knjigama koje čitam.

 

Osim torbi, za svoju dušu šije haljine, suknje i pantalone iz šezdesetih i sedamdesetih sa visokim strukom. Njeni kupci su svi oni koji vole nešto drugačije i zaninmljivije.

 

– Nemam ciljanu grupu jer i dalje smatram da svaka roba ima svog kupca, a zanimljivo je to što torbe uglavnom kupuju stranci koji dolaze na festivale koji se održavaju tu u Subotici. Nisam puno poznata po svojim torbama, a na to utiče i slabija zainteresovanost pogotovo u ovo vreme, a i ja kao slobodni umetnik ne okrećem se današnjem trendu i kiču u kojem živimo. Torbe su mi hobi i jedan vid dodatne zarade, jer je teško naći stalan posao. Ali se i dalje nadam da ću jednog dana imati malo preduzeće u kojem ću se baviti torbama, haljinama i suknjama i da ću stvoriti jednu zanimljivu malu zajednicu u kojoj će se proizvoditi nešto što je vezano za etno-urban stil— kaže Smiljka.

 

Videvši sajmove aksesoara ručne izrade koji se održavaju u Beogradu i Novom Sadu odlučila je da nešto slično organizuje i u Subotici. Tako je nastao sajam „Art na Ex”, a njega je zamenio „ArtKvart” koji se u subotu održao treći put.

 

– U septembru prošle godine sam počela da volontiram u Fondaciji „Danilo Kiš” gde sam sa koleginicom Ivanom Perić pokrenula projekat kvART, u okviru kojeg smo prvi sajam aksesoara ručne izrade održali u januaru u Modernoj galeriji „Likovni susret”, gde smo volontirale šest meseci —ističe Smiljka.



KOMENTARI

  1. bonnie kaže:

    Cestitam Smiljka! obozavam macke, vrlo su simpaticni na torbama, a kimono je super!

  2. tarana kaže:

    Kako se može doći do ovih torba i autora?

  3. Smiljka kaže:

    Možeš me naći na facebook-u ili na kupindu tamo imam neke od slika…. XD

OSTAVITE KOMENTAR