Uvek stremi ka najvišem

Aleksandar Leontijević, član karate kluba „Tao”, karateu se posvetio u potpunosti. Titula prvaka sveta u pojedinačnoj kategoriji koju je osvojio pre tri godine u WKC asocijaciji je njegov najveći uspeh. Nedavno je učestvovao na Svetskom prvenstvu Šotokan saveza u Milanu gde je osvojio tri medalje, dve srebrne i jednu bronzanu.

 

Kada si počeo da treniraš karate?

 

Karate sam počeo da treniram sa 6 godina. Moj otac vodi Karate Klub “TAO”, kao dete me je vodio u salu, pa sam tako i ja počeo da treniram i zavoleo karate.

 

Kako se sećaš prvih takmičenja i nastupa na turnirima?

 

Sećam se prvog takmičenja. Tada nisam uzeo medalju, dok je moj rođeni brat bio prvi u dogovorenom sparingu i treći u katama. Kako bih lakše podneo taj neuspeh brat mi je poklonio jednu od svoje dve medalje, tako da mogu da kažem da mi je i to prvo takmičenje, na neki način bilo uspešno.

 

Nedavno si se vratio sa SP u Milanu, kakav si rezultat tamo ostvario i da li si zadovoljan postignutim?

 

Pojedinačno sam bio drugi i osvojio srebrnu medalju, a ekipno muškarci (ekipa 5+2 seniora) drugi, i mix tim (3+2, 3 seniora i 2 seniorke) treći. Što se tiče pitanja da li sam zadovoljan, mogu reći da jednom kada osvojite zlato nijednim drugim uspehom ne možete biti u potpunosti zadovoljni, a što se tiče konkurencije na ovom takmičenju bila je solidna iako je Šotokan asocijacija relativno nova asocijacija i siguran sam da će kvalitet ovog takmičenja u narednim godinama biti sve bolji i bolji.

Koji su tvoji najveći uspesi do sada? Koja medalja ti je najdraža?

 

Imam puno uspeha, kako pojedinačno, tako i ekipno sa reprezentacijom. Ekipno sam bio vicešampion sveta i prvak Evrope, vicešampion Evrope, a pojedinačno najveći uspesi sam ostvario 2009. godine u Fort Loderdajlu u Majamiju kada sam bio prvak sveta u kategoriji do 78 kg u WKC asocijaciji. Zatim, 2010. godine u Beogradu bio sam prvak Evrope u WKC asocijaciji. Najdraža medalja i najveći uspeh smatram da sam ostvario 2009. godine na prvenstvu sveta u Americi, kada sam postao prvak sveta. Pevati himnu i pretvoriti dečački sportski san u stvarnost jednostavno je sjajan osećaj koji se ne može opisati rečima.

 

Koliko si do sada osvojio medalja?

Kada ste dete, onda svaku medalju čuvate i brojite, međutim, vremenom oduševljenje splasne i prestao sam da ih brojim, tako da ne bih znao tačan, a ni približan broj osvojenih medalja, jer ih ima zaista puno.

 

Čime se još baviš, imaš li neki hobi?

 

Studiram Građevinski fakultet u Beogradu, odsek konstrukcije. Spektar mojih interesovanja je dosta širok, volim sport i pored karatea, rekreativno se bavim malim fudbalom, basketom i drugim sportovima. Osim sporta volim da pročitam dobru knjigu, i s vremena na vreme odem u pozorište. Kada je hobi u pitanju, izvojio bih pecanje na reci sa bratom.

 

Kakvi su ti planovi u karateu?

 

Moj klub, Karate Klub „TAO”, tradicionalno svake godine održava karate seminar na planini Gučevo, gde sam i ja jedan od trenera, tako da sam se isprobao u trenerskim vodama i prenošenja znanja i veština mlađim dečacima i devojčicama mi pricinjava zadovoljstvo. U budućnosti sebe vidim kao trenera karatea i uspešnog inženjera građevine.



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Svaka cast!

OSTAVITE KOMENTAR