Vila Konen ("Četnički vezir" Vilim Konen)

Jedino arhitektonsko ostvarenje Ferenca Rajhla na Paliću je Konen vila. Na rubu velikog parka, drugačija od ostalih. Urađena po narudžbi Vilima Konena seniora, koji se u Suboticu doselio iz Nemačke 1885. godine, vođen poslovima i investicijom u Hartmanovo preduzeće, veliki izvozni koncern, jedno od značajnih obeležja grada i njegovog razvoja narednih decenija. Preduzeće „Hartman i Konen“, posle rata ćemo znati kao mesna industrija „29. Novembar“.

Slika

Bočne strane
Slika

Te 1903. godine, kada je sagrađena vila, rođen je Vilim Konen mlađi „sa srebrnom kašikom u ustima“. Vrlo rano su počele njegove pripreme da preuzme poslovnu imperiju Konen. Sa 7 godina, dobio je učitelja engleskog jezika iz Londona, sa 14 ide u Cirih i Lozanu na školovanje. Naučio je šest jezika. Sa 24 godine, postao je predsednik upravnog odbora firme a do 1941.g. imperija je značila : trećina akcija u firmi Hartman i Konen, klanica Eskimo, „Gornjebački“ skladište, rasadnik na Palićkom putu, Avala bioskop, „Mirko Kon“ izvoz perja, preduzeće za izvozne poslove, staklarija i mnoštvo nekretnina.

Slika

A onda je došao rat i propast na koju nije mogao da utiče. Kako je završio oficirsku školu i bio rezervni kapetan I klase, kada je počeo rat 1941. godine, bio je komandant 125. vozarskog bataljona. Zarobljen je od Nemaca i po povratku u Suboticu, hapsi ga mađarska policija pod optužbom da je „vezir četničkih bandi“.

Slika

Godinu dana kasnije, interniraju ga u Budimpeštu.
Kraj rata, doneo je nastavak nevolja za Vilima Konena. Iako je pomagao narodnooslobodilački pokret, skrivajući pojedince i pomažući ih materijalno, iako ubeđeni antifašista, optužen je da je četnik, izdajica i izrabljivač radničke klase. Osuđen je na godinu dana robije i naravno, oduzeta mu je imovina, među kojom i vila Konen.

 

Ulaz iz Velikog parka
Slika

Dvorišna strana
Slika

Posle izlaska sa robije, Vilim dobija posao upravnika Državnog tovilišta svinja. Od zatečenih 200 svinja, za tri godine je taj broj podigao na 10 000, zaposlio 485 radnika, otvorio 32 poslovne jedinice… Jednostavno previše za bivšeg reakcionara i kapitalistu. Sve se završilo njegovim iseljenjem 1961. godine, u Nemačku, gde je doživeo duboku starost, u siromaštvu.

 

Danas
Slika



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Isuvise napreda za sredinu u kojoj je ziveo. Takvima se ne oprasta.

  2. boro kaže:

    Hvala autoru ovoga teksta na istini koju je obelodanio, a koja je dugo bila skrivana od subotičana i čitave države.
    Gospodin kraljev kapetan, veliki patriota i pravi domaćin. Nadam se ako Bog da, da će sve to njegovo, biti vraćeno njegovim potomcima. U to se nadaju subotički Četnici kao i gotovo svi Subotičani.

  3. ivanSU kaže:

    Jos jedan dokaz kako drustvo,vlast itd mogu da sputaju sposobne i radne ljude,sramota!

  4. zmaj kaže:

    sramota me je nekad kakav smo narod.

  5. risticvujadin@gmail.com kaže:

    Pa normalno bi bilo da se vrati bez obzira da li je četnik lil ne ali to je Srbija

  6. Anonimni kaže:

    Vazno da su svicobani dobili stanove za dzabe fuj

OSTAVITE KOMENTAR