Voćar na Kelebiji doskočio lopovima – dronom

Poljoprivreda je proizvodnja pod vedrim nebom, tako da veliki problem za početnike ili manje posednike predstavlja kako da obezbede svoje zasade i plodove, jer krađe nisu retkost. Jedan subotički voćar bezbednost voćnjaka podigao je – dronovma.

Više od decenije Tihomir Zoraje na Kelebiji uzgaja voće na oko hektar i po i tokom celog tog perioda bio je suočen sa krađom njegovih plodova mukotrpnog rada. Prve godine su mu čak krali i tek zasađene mladice. Tokom tih godina u dane berbe pretvarao se u noćnog čuvara svog imanja. Kada je već tako, svoj silom prilika odabrani „poziv“ učinio je komfornijim, tako što je nabavio dron kojim u više navrata „patrolira“ u svom voćnjaku.

RTV

Ove godine čak nije ni bilo nešto puno roda, ali smo uspeli u tri – četiri navrata da presretnemo krađu, tako da generalno se već isplatio”, kaže on.

Ovim se izbegava fizički kontakt s ljudima koji imaju loše namere, a da li će pozvati policiju procenjuje na osnovu vrednosti potencijalne krađe. Međutim, i letenje dronom zahteva budnost, pa ovaj mladi voćar razmišlja i o postavljanju senzora.

„To bi nam pomoglo u tome da mi ne moramo dronom stalno da letimo ili češće da letimo, nego samo u slučaju da dobijemo preko senzora ili pozivom mobilnim telefonom. Može da se desi da to neki pas ili mačka poremeti, ali generalno opet je manja potreba za tim letom jer jako je naporno da mi na smenu noću letimo. Da bi mogli da se naspavamo, moramo usput i da radimo, tako da… Dosta je žalosno da, eto, ljudi se trude da rade, da napreduju i onda neko dođe i jednostavno samo odnese i zaradu, nekada te uteraju i u minus, recimo u godinama kada je rod problematičan i kada manje rodi. Jednostavno, to je velika muka“,  dodaje on.

Video nadzor je nešto što je odavno praksa i u ovoj branši, ali se isplati samo na velikim plantažama. Senzori, dronovi, polja su i za IT stručnjake, koji ovde mogu da ponude rešenja kako da se mlad poljoprivrednik obezbedi, ali i naspava.

RTV



KOMENTARI

  1. Flora kaže:

    Steta sto tih dronova nije bilo i ranije. Neki nas covek na radu u Hollandiji, zaposlen kod jednog uzgajivaca cveca, pricao je svome sefu kako on eto mora da radi u inostranstvu a nekoliko hektara zemlje mu kod kuce stoji neobradjeno. Sef mu je izneo sledeci predlog – On ce unajmiti njegovo zemljiste, placace me odgovarajucu rentu, a nas covek ce i dalje ostati zaposlen kod njega, stim da se vrati kuci i sadi cvece po uputstvima iz Holandske firme. Cilj je bio da se zbog dobre klime zasadjeno cvece ostavi da precveta i onda da se sakupi seme za novi zasad. Plan je bio odlican. nazalost nije ukalkulisana ljubav stanovnistva prema cvecu. Ne samo pojedni lopovi, nego cak i citave porodice su dolazille automobilima iz daleka da „beru“ cvece. Jednom prilikom je zatekao celu jednu porodicu na delu i pitao ih sta to rade. Odgovorili su mu da se ne pravi blesav i da oni rade isto ono zbog cega je i on sam dosao. Suvisno je reci da je taj posao neslavno popao.

  2. avet kaže:

    Ja sam nešto čuo, a nečega se i sam sećam kao dete, da su 50-ih, 60-ih godina prošlog veka postojali poljočuvari, koji su na biciklama sa puškom na leđima obilazili subotički atar.
    Vozili su se poljskim prašnjavim i peskovitim putevima i čuvali polja, vinograde i voćnjake od lopova.
    Čak sam čuo i za slučaj (možda je bilo i više slučajeva) da je jedan poljočuvar stvarno koristio pušku, da je lopov upucan i da je na kraju lopov izgubio život.
    Sad dalje šta se dešavalo sa poljočuvarom, ne znam, dete sam bio, ali su govorili da su poljočuvari imali prilično velika ovlašćenja.
    A lopov koji je upucan je bio otac jednog mog drugara, o tome kako i zašto je poginuo se nije pričalo javno, samo se šaputalo tiho, onako iza zida.
    Velika je sramota bilo u to vreme krasti, ukaljan je ugled čitave porodice, ostali su svi u porodici žigosani, bez neke svoje krivice.

  3. Metuzalem kaže:

    Poznajem porodicu,

    Veoma pošteni i radni,
    Ovim putem pozdravljam oca Živka i nadam se da je u dobrom zdravlju.
    Da upotpunim priču:
    Pokojni deda je imao ribnjak u doljači rečice Krivaje.
    Kuća i ekonomsko dvorište su bili na nekih tridesetak metara nadmorske visine iznad ribnjaka, tako da se sve moglo videti naniže kao na dlanu.
    Dovoljno je bilo da pas, koji je između ostalog, bio dresiran da javi gazdi, a ne da laje kao blesav, lane nekoliko puta, pa da se zna da su lopovi došli u žetvu.
    Tada je deda punio lovačku pušku unapred pripremljenim patronama napunjenim sa minimalno baruta i krupnom kamenom solju.
    Verujte mi da je vrlo retko promašivao, a mi njegovi unuci smo se krivili od smeha kada nam je to pričao kakve plesne figure su izvodili podprašeni nezvani gosti.

  4. Kalimero kaže:

    Da je nepravde u našem pravosuđu i zakonodavstvu navešću vam primer mog Paše(šogora). Ima čovek ribnjak, neko mu unazad krade ribu, ne bi ni primetio da lopov ne lomi, oštećuje ogradu. Odluči on da ga navata pa postavi zasedu. Lopov naiđe, on ga zaskoči, u rvanju nekako upadoše u rečicu(ribnjak), savlada on momka od 24 godine, veže ga žicom za drvo, zovne svoju ženu da javi piliciji, dade joj pištolj da pričuva lopova dok on ode da se presvuče… Dođe policija, poznat im lopov, svaka čast domaćine(šogi mi inženjer, porodičan čovek, 3 dece…) EPILOG NA SUDU:Zbog prekomerne upotrebe sile, Šogi mi je osuđen na 18 meseci zatvora (odslužio kaznu u celosti) i 5000 eura da plati oštećenom(po privatnoj tužbi za nanesen duševni i telesni bol što je lopov pretrpio. Lopov sitni diler droge i tatin sin a ali je ispao čovek pa je pristao da mu moj šogi plati na dve rate. Platio! NARAVOUČENIJE: Ako pavdu uzimate u svoje ruke ne zovite policiju! Sam pao sam se ubio i kraj!

OSTAVITE KOMENTAR