Vodič kroz skandal

Srpski kulturni centar Sveti Sava i Svetosavska omladina uputili su otvoreno pismo Upravi grada Subotice i sredstvima javnog infomisanja u kojem protestvuju što se u publikaciji pod nazivom "Interkulturalni vodič kroz Suboticu" nije našla niti jedna manifestacija koja predstavlja srpske običaje i kulturu.

Slika

"Srpski kulturni centar oseća moralnu i civilizacijsku obavezu da se obrati Upravi grada i široj javnosti i ukaže na veoma neprijatnu činjenicu za sve građane srpske nacionalnosti ali i sve ljude dobre volje kojima je stalo do bogatstva različitosti po kome je naš grad nadaleko poznat.
Naime grad Subotica je izdao „Interkulturalni vodič Subotica 2010/11“ koji je deo programa Evropske komisije „Inerkulturalni gradovi“. Mi takav projekat svakako podržavamo i ponosimo se raznovrsnošću nacija, kultura i religija u našem gradu. Postoji samo jedan problem, koji nas duboko vređa i ražalošćuje. U tom vodiču, koji prezentuje sve zamislive manifestacije u Subotici, počevši od veoma značajnih kao što je Dužijanca, pa do simpatičnih kao što je Pasuljijada, nema niti jedna manifestacija koja iskazuje srpsku kulturu i tradiciju i njenu prisutnost u Subotici! Dakle trideset procenata građana Subotice, njihova kultura i tradicija u očima urednika i sastavljača ovog vodiča, a time i izdavača grada Subotice, ne postoji!" – piše u pismu SKC Sveti Sava i Svetosavske omladine.

Tragom te vesti pokušali smo da dođemo do Erike Kudlik iz LER-a koja je navedena kao izdavač, ali nismo uspeli, jer je ceo dan bila van kancelarije ili bar u vreme kada smo zvali.
Kako su nam objasnili, ideja je bila da se predstave manifestacije, koje su interkulturalne, a ne koje predstavljaju običaje jednog naroda.

Pitanje je koliko je Subotica interkulturalni grad, kada se u vodič za domaće i strane turiste, koji je stavljen i na sajt Saveta Evrope ne spominje ni jedna manifestacija koja obeležava srpsku kulturu i običaje. Da li je vodič napisan sa posebnom porukom ili je jednostavno "Pasuljijada" manifestacija za koju svi treba da znaju.

U Kancelariji Lokalne demokratije kažu da će ovih dana da napišu pismo sa odgovorom. Inače, ALD-a je i pokrenula projekat Subotica grad interkulturalnosti, a vodič je deo projekta. Devetog maja kada se obeležavao Dan Evrope deljen je vodič svima i predstavljen kao nešto čime Subotica treba da se ponosi.
Ukoliko se grad stvarno ponosi time da se slučajno, ili namerno, zanemaruje većinski narod čak i na polju kulture, a drugim narodima otimaju manifestacije i običaji, pitanje u kakvom gradu živimo?! U tom slučaju, sigurno ne u interkulturalnom.



KOMENTARI

  1. coyotesu kaže:

    I onda posle se pitate zasto se glasa po nacionalnom kljucu?

  2. Multi - kulti kaže:

    Da li mislite da je stvarno Subotica intERkulturalni grad ??? To je jedan stereotip, šablon, mantra koja je politički bogougodna laž koja se kotrlja godinama po tribinama, političkim govorima i nastupima, niko je suštinski ne analizira, ne ulazi u suštinu u biće te interkulturalnosti.
    Zar nije Subotica zapala u duboku intRAkulturalnost. U egoizam kulturnih entiteta?
    Kad je svetkovina neke kulture ovdašnje bila mesto radosti i za one ostale kulture. Kad se okupi htrvatska mladež u sali KTC koliko je bilo Mađara, srba, Bunjevaca, Makedonaca, Slovaka… koji su došli i razdragano bez kompleksa i na jednoj i na drugoj strani, bili deo iskrenog hepeninga. Gde su Srbi, Hrvati, Bunjevci, Romi kod Mađara na Sv Ištvana na Paliću, zašto ih nema tamo da dođu na svetkovinu spontano i radosno kao što se dolazi na velike, na primer sportske događaje jer postoji unutrašnja potreba za prisustvo na takvim događajima. Ima li Mađara, Hrvata, Jevreja, Nemaca koji hrle u Srpski kulturni centar Sv Sava kao mesto koje je epicentar promocije i prezentacije srpskih kulturnih vrednosti.
    Vreme je da pitam : a zašto i Srba tamo jedva da ima ili ajde da preformulišem ovu muku: ko je to uzurpirao i isprivatizovao SKC Sv. Sava pa se ljudima ne mili da tamo kroče i onda kada ih srce vuče da vide neku izložbu, da čuju pametnu reč ili sretnu mudrog čoveka ili kad imaju potrebu da sretnu prijatelja pod tim krovom?
    To nije samo unutrašnje pitanje srpskog entiteta jer nacionalni kulturni centar je pretvoren u porodično obdanište i produženi boravak iako je javna vrednost.
    Možda će se to pitanje kandidovati u skorije vreme da bi se rešavalo na opštu radost.
    Što se interkulturalnosti tiče ona popušta pred egoizmom i hermetičkim zatvaranjem nacionalnih kultura, a za ovu priliku nudim da se otvori rasprava o infrastrukturnoj podlozi na kojoj se razvija interkulturalnost. Šta je stvoreno od institucija, objekata, vrednosti, koliko je novca dato da se razvija multi-kulti park, a koliko je uloženo da se prave ustanove, institucije, organizacije, udruženja, društva, grupe, zajednice , škole, mediji gde se neguje MONOkulturalnost? Nije li napravljen veliki debalans između ova dva koncepta. Kako onda pričamo o interkulturalnosti. Možda možemo o interkulturalnoj tradiciji da govorimo jer su se smenjivali vetrovi, ukrštali putevi, tutnjali ratovi, ubijali i jurili vladari, mešali narodi, taložila nasleđa ali danas ovde niko sistematski ne proizvodi duh interkulturalnosti. To se ponavlja kao mantra ali se greje svaki tabor oko svoje vatre.
    Raspričah se a spremio sam staru šljivovicu i slani sir, dolaze mi Janoš preko puta i ovaj njegov šogor Alojzije, ‘oće da mi pokažu neku traku kad je Angela Merkel švapskoj omladini pričala kao tamo kod njih nije pametna ta politika tuti-fruti, multi-kulti koju su negovali dok su živeli pod senkom griže kolektivne savesti. Lojzina snajka je rodom od remšajda pa će nam prevesti. Idem da me ljudi ne čekaju na verandi iako smo mnogo dobri, ulaze kod mene bez zvonjenja, kao i ja kod njih ali red je red.

OSTAVITE KOMENTAR