Volela bih da znam čije srce kuca u meni

Ne znam čije srca kuca u meni, a volela bih, jer nečija humanost mi je spasla život, kaže Sandra Svorcan (25) iz Subotice.

669515_sandra-svorcan-u-bolnici-u-becu-posle-operacije170915rasfoto-biljana-vuckovic-001_ff

Petnaest meseci od transplantacije u AKH klinici u Beču hrabra devojka se oseća odlično.
Zahvalna je svima koji su je podržavali u danima neizvesnosti zbog urođene bolesti srca za koju je jedini lek bila transplantacija od 120.000 evra.

 

– Roditelji i sestra Neda su bili stalno uz mene, a ljudi iz cele zemlje organizovali su humanitarne koncerte, sportske turnire, uplaćivali mi novac, slali poruke da izdržim. To je neprocenjivo – kaže Sandra.
Prvo što je pomislila kada se probudila iz anestezije bilo je „Bože, živa sam!“
– Moje novo srce je počelo da kuca, ali su pluća otkazala, prestale su funkcije bubrega i usledile su infekcije. Bila sam priključena na aparate i u postelji sam provela i 24. rođendan. Najteže je bilo izdržati psihički, daleko od svih – kaže Sandra.

 

Proslavila dva rođendana

 

Sandra je ove godine slavila dva rođendana, prvi 28. juna, kada je operisana, a zatim i pravi, 17. avgusta.
– Drugačije gledam na život, uživam u svakom danu. Značaj donora je veliki i neka se i kod nas to zna – kaže Sandra.

 

Blic



KOMENTARI

  1. Daddy kaže:

    Tracak svetlosti, lepote, srece i ljudskosti u grozotama punih vesti!

    Nalepse zelje nasoj hrabroj sugradjanki, uzivaj u zivotu Sandra!

OSTAVITE KOMENTAR