Voleli smo pingić

Rat je još trajao kada je napisan izveštaj koji se danas čuva u Istorijskom arhivu Subotice. Ovaj list papira otkriva nekoliko detalja koje je istorija sporta zaboravila, namerno ili slučajno. Tog decembra 1944. godine,  subotički Table tenis club izveštava nadlažne o trenutnom stanju u kom se nalazi nakon dramatičnih ratnih događaja koji su ostavili trag u svakoj sferi života grada.

Tako je i stonoteniski klub ove dane dočekao sa svega jednim stolom, jednom mrežicom i jednim ormarićem. Tu stoji da je Table tenis club osnovan 1937. godine i da je do 1941. dva puta bio prvak države. Osvojeni su još brojni turniri u Kraljevini Jugoslaviji a za vreme okupacije Subotičani su dva puta bili prvaci Mađarske (dodaju tome da su im u Miškolcu i Diošđeru dobacivali: Četnici!). Svi ovi uspesi ne čude kada se vidi da su za klub nastupali predratni reprezentativci: Konc i braća Tibor i Vilmoš Harangozo, budući prvak sveta. To je jedan od retkih sportova gde muškarci i žene igraju u istom timu (tada su veoma popularni mešoviti parovi). Najbolje dame su Ana Harmat i Ruža Futo.

Hazatérés bajnokság Szabadka 1941.

stoni tenis 1941

Subotički stoni tenis se odrekao ovih prvih titula ali je nastavio tamo gde je na čas stao 1944.

Posle rata je nastavljeno osvajanje ekipnih i pojedinačnih prvenstava. Dominacija „subotičke škole“ ping ponga je trajala sve do kraja pedesetih a nastavila se 70ih i 80ih dolaskom nove generacije. Kada je na kraju veka podvučena crta, ova Spartakova sportska sekcija je ostala najuspešnija. Ako rvači pojedinačno mogu da se pohvale brojem medalja sa državnih, evropskih i svetskih prvenstava, ekipno su stonoteniseri ubedljivi: 12 titula prvaka države i dva osvojena Evro – kupa !

spartak-1977

 

Kosooki majstori celuloidne loptice iz zemlje izlazećeg sunca

Popularnost nekog sporta kod nas, uvek je u tesnoj vezi sa međunarodnim uspesima naših pojedinaca i timova u određenim disciplinama. Posle svakog velikog prvenstva sa koga bi se vraćali kao šampioni, igrališta i livade bi bile preplavljene decom isto kao i klubovi gde se trenirao sport u kome smo prvaci. Za vreme velikih uspeha naših selekcija u ekipnim sportovima, pisane su čak i knjige teoretišući o tome kako smo mi po mentalitetu skloni igri a da kao pojedinci nemamo ni motivaciju ni uslova. Već usvojena teza raspala se u paramparčad u prvoj deceniji 21. veka kada su iz tih neuslova nastali šampioni u plivanju, tenisu, veslanju, atletici…Jedino olimpijsko zlato iz Londona donela nam je devojka koja se borila u disciplini za koju je malo ko znao kod nas, za koju smo mislili da je u vlasti boraca sa Dalekog istoka.

I stoni tenis je bio igra za koju se verovalo da pripada kosookim majstorima celuloidne loptice. Kada su „kineski carevi“ došli u Suboticu 1970. godine, meč je odigran u pozorištu!

Subotičani su napunili Halu sportova da vide Japance, Šveđane i druge svetske i evropske prvake, na XIX Međunarodnom prvenstvu Jugoslavije. Kao kruna toga vremena, došlo je svetsko prvenstvo 1981. godine u Novom Sadu – SPENS. Svi su tada igrali „pingić“. Deca u školi bi na odmoru stolove podelila na pola peronicama i rukama umesto reketa mlatili lopticu. Na posterima u dečjim sobama, pored AC DC, Debore Hari, Azre, zatim Kevina Kigena, Kiće i Moke, pojavili su se i Kalinić, Šurbek, Gergely…

Kao uspomena na to vreme, ostao je SPENS – građevina koja je u ono vreme bila pravo čudo, sa svim tim halama i prodavnicama. I nedoumica: šta znače slova skraćenice SPENS – pojedinačno.

BUDIMIR-VOJINOVIC-KARIKATURE-SPENS-81

Kalinićev servis zbog koga je svetska stonoteniska federacija promenila pravila 

zoran kalinic (3)

Kalinić i Šurbek (prvaci sveta 1983)

zoran kalinic (2)

zoran kalinic (1)



KOMENTARI

  1. vojko&savle kaže:

    poštovani Lansky,kao i uvek prilog Vam je odličan….jedna informacija koju možete lako proveriti:Kalinića je rasturao u stonom tenisu naj poznatiji subotički klošar Stiven Braun iliti Stevo Vranac,čija je familija imala u Ljutovu mijanu VRANAC,a kasnije su se preselili u Tavankut…..kao dete sam ga gledao kako celu noć igra tenis sam sa sobom.Nasloni polovinu stola na zid,razvuče mrežicu i udri do jutra….

  2. Pravdoljub kaže:

    @Vojko-Savle. Komentar Vam je na mestu jedino bih dodao. Stiven Braun po ocu Antunu(1928) muzičaru nazvan vranac,kršten je kao Stipan Francišković. Rodom jeste iz Ljutova iz „Kobinog sela“ ali je živeo u Donjem Tavankutu u sadašnjoj ulici Mije Mandića. Nedugo posle smrti majke mu Cile(1930), on je krenuo put Jerusalima i to sa Budimpeštanskog aerodroma, što mu nije uspelo. Vratio se i sav novac koji je imao, je potrošio a prodao je i kuću i materinu grobnicu ,pokućstvo. On ima penziju iako je sada oko 60-et godina ,penziju ima jako odavno još dok je bio u Tavankutu.Radio je u Veterinarskom zavodu i bio strastven kockar.

  3. vojko&savle kaže:

    na žalost,sve je to tačno……ali da ne skrećemo sa teme,da se vratimo na stoni tenis a Stevo nek poživi još dugo….

  4. Aleksa kaže:

    Lansky
    Na sajtu Sportski savez Subotice se nalazi kompletna istorija subotickog stonog tenisa nakon 1945.godine. Mene su najvise zadivile stonoteniserke, Roza Futo, Marica Temunovic, Margita Covic i Erzebet Pauk koje su osvojile drzavno prvenstvo 1946.godine, naime sa bratom Marice Temunovic sam isao u skolu pa sam na taj nacin dosao u vezu sa stonim tenisom. U prvoj posleratnoj generaciji muskaraca je bio i moj rodjak Istvan Kovac, a otac brace Markovic mi je bio ucitelj u osnovnoj skoli, tako da sam i njih poznavao. Stariji Markovic je bio manje poznat stonoteniser a mladji,Vojislav je bio dugo godina neprikosnoveni drzavni prvak.

  5. Lansky kaže:

    Da, to na sajtu sportskog saveza je tekst iz monografije Sport u Subotici 1944-1984.
    Nakon toga Spartak je još osvojio titulu ekipnog prvaka 1996.

  6. Anonimni kaže:

    …Autor karikature ,koju ste objavili uz Vas tekst, je karikaturista ,graficar,i slikar Budimir Vojinovic,…moj dragi tata…hvala za objavu…srdacan pozdrav
    Snezana Nensi Vojinovic

OSTAVITE KOMENTAR