Za ubistvo muža 13 godina zatvora

Medicinska sestra Irena Šarkanj (55) proglašena je krivom za ubistvo supruga Ištvana Šarkanja (63) ubrizgavši mu injekciju cijanida i veće Višeg suda u Subotici osudilo ju je na zatvorsku kaznu od 13 godina.

Gordana Kojić, sudija Višeg suda u Subotici u kratkom obrazloženju presude rekla je da sud smatra da su potvrđeni navodi optužnice i da je na odeljenju urgentnog prijema, dok su mu lekari pružali pomoć, svom suprugu Ištvanu koji se žalio na bolove u stomaku, ubrizgala smrtonosnu dozu jedinjenja cijanida.

„Tačno je da nije obavljen uviđaj, da nisu izuzeti svi korišćeni preparati, ali su veštaci potvrdili da nijedan medikament ne sadrži cijanid”, kazala je sudija Kojić. Ona je dodala da zbog mehanizma delovanja cijanida, posle koga smrt nastupa gotovo trenutno, nije verovatno da je bio u infuziji jer bi morao da ispolji dejstvo u toku njenog davanja, a ne nakon toga.

Ištvanu Šarkanju je prvi put pozlilo dok je pripreman za otpust, kada su se pored njega nalazili Irena Šarkanj i muž njene ćerke Jožef Benko, dok je doktorka Gizela Palinkaš bila leđima okrenuta jer je radila na kompjuteru.

„Nespecifična klinička slika koja se tada javlja nije u vezi sa njegovim prethodnim stanjem, ali odgovara trovanju cijanidom koji je tom prilikom dat ali u dozi manjoj od letalne, jer da nije tako on ne bi izdržao proceduru reanimacije.”

Sudija je dalje navela da, nakon što je Irena u sobi za reanimaciju ubrizgala injekciju cijanida sa višestrukom letalnom dozom, dolazi do pada svih životnih funkcija. Sud je uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti da Irena do sada nije kažnjavana, da je u trenutku izvršenja dela bila smanjeno uračunljiva ali ne bitno, a kao otežavajuću činjenicu da je ona medicinski radnik kome humanost treba da bude osnov postupanja.

U završnoj reči Branislav Rankov, zamenik Višeg javnog tužioca podsetio je na hronologiju događaja u Opštoj bolnici Subotica od 19. februara 2018. godine od 16.22 časa kada je Ištvan Šarkanj primljen na urgentno odeljenje.

Naveo je i po oceni tužilaštva nelogične delove iskaza Irene Šarkanj u policiji da je vraćala ključeve u Ištvanov džep i možda tada zamenila špric i umesto „akve” koju je htela da mu ubrizga kako bi sprečila začepljenje kanile, uzela njegov špric sa otrovom koji je koristio u povrtarstvu.

Branilac Irene Šarkanj advokat Biserka Krpić kazala je da nije utvrđeno odakle je cijanid dospeo, da nije veštačena infuzija, da se ne zna ko je vadio krv Ištvanu, niti koja krv je data na analizu. Krpićeva je postavila pitanje zašto je špric tek nakon tri dana poslat na analizu i ukazala da je policija dokaze slikala u policijskoj upravi, a ne u bolnici.

Slučaj ubistva cijanidom pred očima lekara, usred urgentnog odeljenja Opšte bolnice, i da to učini još medicinska sestra, predstavlja pravi presedan i u analima ovdašnje kriminalistike, ali i medicine.

Dolaženje do pravde otežalo je to što državni organi, bolnica i policija, ipak nisu poštovali proceduru iz svoje struke. Svi svedoci iz Opšte bolnice naveli su da je kritične večeri bila velika gužva. To, uz činjenicu da troje članova porodice Šarkanj rade u bolnici, pored Irene i njena ćerka i zet, dovela je do toga da se ne može pouzdano tvrditi ko je Ištvanu vadio krv.

Ćerka je poslata da sa svog odeljenja uzme ključ od RTG sale da bi Ištvana vodili na snimanja, a dežurna doktorka, iako je reč o urgentnom odeljenju, gubi pacijenta iz vida jer radi na kompjuteru. Jasna procedura postupanja u hitnim slučajevima ovde nije postojala, već se uz pacijenta komešala masa poznanika i rodbine.

Policija je u Opštu bolnicu došla po pozivu sa odeljenja reanimacije da su izgubili bolesnika nakon što mu je supruga ubrizgala injekciju tada nepoznatog sadržaja. Ipak, uviđaj nije obavljen, niti su urađene fotografije i pokupljen medicinski materijal koji je korišćen.

Sud je utvrdio da je dokaznim postupkom izuzeta infuzija kao mogući krivac za smrtni ishod, međutim, u svesti Subotičana još je živo sećanje na 1993. godinu kada je u kratkom vremenskom periodu na odeljenju hirurgije preminulo 17 pacijenata, i mada tačan uzrok ovih iznenadnih smrti nikada nije utvrđen, upravo je infuzija bila sumnjiva. Otuda su ovakvi propusti u postupanju državnih organa teško shvatljivi.

 

Politika

 



KOMENTARI

  1. mala fide kaže:

    Zena je dobila 13 godina robije za ubistvo muza. Ja nemam nameru da licitiram kaznu zatvora, ali mene jako interesuje na osnovu cega je osudjena. Na osnovu rekla – kazala kolega iz bolnice? Da li je priznala ubistvo, i da li postoji cvrsti motiv kojim se je rukovodila? Postavlja se pitanje da li je to bio proces koji je vodjen na osnovu maglovitih indicija ili je osudjena na osnovu cvrstih i nepobitnih dokaza. Ako je ta zena ubica, onda je imala i motiv. Kakav i koji motiv. U braku je imala vise nego dovoljno vremena i dovoljno sansi da likvidira muza. Zasto je cekala sa likvidacijom tek kada se muz razboleo i dospeo u bolnicu? Ako je izvrsila ubistvo supruga, zasto onda tako diletantski i tako reci otvoreno i pred svima iz bolnickog okruzenja? Na ideju da se mozda radi o eutanaziji, zelji bolesnog coveka da mu se prekrate muke izgleda niko od relevantnih faktora nije dosao. Da je izvrsila ratni zlocin, bolje bi prosla.

  2. Zoran kaže:

    Bisa oslobodila kao i sve druge 🙂

  3. Punisher kaže:

    E da je pretila sa betonskim cizmama ne bi dobila nista.
    Il mozda neku fotelju u opstini

  4. ludom radovanje kaže:

    Mi imamo informacije samo iz ovih izveštaja. A na osnovu njih, ponavljam, na osnovu ovde napisanih nemoguće je nekoga osuditi jer nema čak ni dokaza za to. A nelogičnosti bezbroj. Bogu hvala nisam sudija a ni osuđenik.

OSTAVITE KOMENTAR