Za zelenim tehnologija Srbija zaostaje 35 godina

Srbija bi trebalo da poveća energetsku efikasnost do 2020.godine, smanji zavisnost od uvoza nafte i gasa, za 20 odsto da poveća koriščenje obnovljivih izvora energije i da za toliko smanji emisije ugljen-dioksida u atmosferu.

 

„Zelena ekonomija“ otvara velike mogućnosti za nova radna mesta, a naročito na polju reciklaže i upravljanja otpadom. Vlada planira da otvori 10.000 novih radnih mesta u “zelenoj ekonomiji”. Primenom obnovljivih izvora energije država bi mogla da uštedi i do 2,5 miliona tona nafte, ukoliko bi se koristilo biogorivo. Neophodno je pronaći balans između profita i zaštite životne sredine. Od 2008. godine u Srbije je doneto 28 zakona i više od 300 podzakonskih akata. Bitno je da se napravi balans između profita i zaštite životne sredine.

 

– Početkom 20-tog veka imali smo je dan period industrijalizacije kada se nije vodilo račina o očuvanju planete i okoline. Mi smo sada na početku “zelene ekonomije” i treba dobro da isplaniramo šta ćemo da radimo. Ekonomski prosperitet, socijalni momenat o očuvanje životne sredine čine “zelenu ekonomiju”. Ona je do sada bila zapostavljana i teško je predviđeti kako će se ona u Srbiji razvijati. Sve države traže mehanizme kako da profit ne bude na prvom mestu. Vlada planira da uloži u 10.000 novih radnih mesta uglavnom za reciklažu i upravljanje otpadom. Tu vididimo da postoje značajni ekonomski interesi. Na tom polju smo i postigli dobre rezultate. Šta je sa obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasnošću videćemo. Kada se ulaže u obnovljive izvore energije treba obratiti pažnji i na cenu struje i energije – objašnjava Miladin Avramov.


Ulaganja u obnovljive izvore energije treba da iznose između 300 i 500 miliona evra u naredne dve godine, a učešće energije treba da bude povećano za 2,2%. U Srbiji što se tiče obnovljivih izvora energije najviše mogućnosti ima u ulaganjima u vetar, hidro elektrane i hidro termo izvore, zatim biomasu i drugo. Ministarstvo energetike do sada je dalo dozvole za gradnju vetroelektrana kapaciteta 1.500 MV, u južnom Banatu i Zlatiboru. Dve mini hidro elektrane se grade na reci Vlasini.

 

Ukupna ulaganja Srbije u oblast žaštite životne sredine od 2000. godine iznosi 0.25 odsto bruto društvenog proizvoda, što je nedovoljno, po rečima stručnjaka. Zemlje koje su se među poslednjima pridružile Evroskoj uniji imale su trošak 1,5 do 2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Procenjuje se da Srbija već 2000. godine 35 godina zaostaje za razvojem novih zelenih tehnologija.

 

Neophodno je da država stane iza “zelene ekonomije” i postavi mehanizme koje građani i privreda mogu da prate. Građani moraju da budu društveno odgovorni i kada kupuju neki proizvod, potreše ga ambalažu odlože na propisan način.

 

– U 2005. počinje sa radom Fond za životnu sredinu, sa ambicijom da finansira programe iz životne sredine (regionalne deponije, upravljanje otpadom iotpadnim vodama, hemijski I medicinski otpad), budžet oko 11 miliona evra. Ukupna ulaganja i troškovi u životnu sredinu iznose oko 4 milijarde evra, a najveća su u energetici (31%), sektor upravljanja otpadom (25%) sektor vodoprivrede (17%) isektor transporta povezan sa unapređenjima životne sredine (13%). Izgradnja sanitarnih deponija (14,5 miliona evra godišnje). Potrebna reforma sistema finansiranja zaštite životne sredine kroz poboljšanje naplate prihoda i proširenje osnovica za naplatu, namenski fondovi, decentralizacija finansiranja, ulaganje privatnog sektora – rekao je savetnik predsednik PKS Siniša Mitrović.



KOMENTARI

  1. dasHHa kaže:

    Treba na prvom mestu napravit kvalitetnu i detaljnu procenu kolike su stvarne rezerve termalnih voda ispod grada subotica.Poznate su busotine na palicu i kelebiji ali ne postoji detaljna analiza i istrazivanje.U gradu se jos uvek veliki deo domacinstava greje na cvrsta goriva(ugalj,drva)i to su,zimi,veliki zagadjivaci grada.

  2. Sanda kaže:

    A zna li neko koja je kombinacija ovde u pitanju: savetnik predsednika PKS Siniša Mitrović i Snježana Mitrović general manager Terras !  Aaa ?

  3. lena kaže:

    Samo nose isto prezime. Ako ne znate Snježana je udato MItrović, a još je i iz Tuzle.Nije to kao u slučaj od pre neki dan kada su muz i žena (Dulići)držali zajedno konferenciju za novinare

  4. Sanda kaže:

    Hvala ! …. Iz Tuzle, a ?  Ko i Goran Bićanin iz Tuzle direktor bolnice, a žena mu Tamara Bićanin direktor hotela Gloria …. a jel zna neko u kojoj su kombinaciji Snežana Pejčić trenutno aktuelna direktorka vodovoda i kanalizacije i Nebojša Pejčić šef službe za investicije u privredno tehnološkim parkovima Subotice, a ?  A navodno je Suzana Dulić u bračnoj kombinaciji sa Vladimirom Dulićem iz JKP Čistoća i zelenilo odgovorno lice za azil za pse i mačke u Ganjo šoru ….

OSTAVITE KOMENTAR