Zaštićena prirodna područja

Subotica i njena okolina obiluju prirodom koja je na nacionalnom i međunarodnom nivou zaštićena. Na relativno malom prostoru poseduje četiri zaštićena prirodna dobra i to: dva Specijalna rezervata prirode (SRP) "Ludaško jezero" i "Selevenjske pustare", Park prirode "Palić" i Predeo izuzetnih odlika "Subotičke peščare". Ovim zaštićenim predelima stara se JP "Palić-Ludaš" koje je osnovano, između ostalog i radi čuvanja i zaštite, praćenja stanja staništa i prirodnih retkosti, nadzora na terenu, organizovanja edukativnih programa…
U ovom forumu diskutovaćemo o zaštiti područja, odnosu zaštite i turizma, zaštite i industrije, o održivom korišćenju i održivom turizmu, mogućim oblicima turizma…



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Sviđa mi se to što si pokrenula ovu temu, jer se po mojoj proceni malo vodi računa o tim zaštićenim područijama. Možda sam stekao pogresan utisak, ali Palić-Ludaš koji treba da prestavlja osnov u toj zaštiti kao da je izgubio kompas, zbog čega su ta staništa u stanju u kakvom su.

  2. Dreamgirl kaže:

    SRP "Ludaško jezero" obuhvata jezero i obalu sa naseljima Hajdukovo, Nosa, Šupljak, Ludaš i Bački vinogradi. Nalazi se na površini od 387 ha sa zaštićenom zonom 633 ha. Status SRP dobio je 1994. godine. Veliki broj biljnih i životinsjkih vrsta koje su retke u našoj zemlji i u svetu doveli su do toga da ovaj rezervat postane zaštićen i na nacionalnom nivou. Naša zemlja je od 1977. godine potpisnica Ramsarske konvencije o zaštiti vodenih staništa od međunarodnog značaja, a Ludaško jezero je registrovano kao Močvara od međunarodnog značaja u gnežđenju i seobi ptica močvarica. Od 1989. godine ova oblast se tretira kao područje međunarodnog značaja za ptice (IBA NO – 033). Revizijom programa IBA u 2000. godini Ludaško jezero je ušlo u objedinjeno područje IBA pod nazivom “Subotička jezera i pustare” na ukupnoj površini od 20.000 ha, sa listom od 11 vrsta ptica koje zadovoljavaju međunarodne kriterijume.

    Slika

    Ludaško jezero je od četiri navedena zaštićena područja, možda za sada i najadekvatnije opremljeno za ovaj vid turizma. Nedavno je izgrađen Vizitorski centar sa salama za predavanja i seminare, postoji eko kamp za decu viših razreda osnovne škole, mogućnost posmatranja ptica ("birdwatching"), dve edukativne staze: Čurgo – dužine 2700 m, od Vizitorskog centra ka zapadu i Kireš – dužine 2300 m ka istoku.

    Slika

  3. Dreamgirl kaže:
    djomla napisao:Sviđa mi se to što si pokrenula ovu temu, jer se po mojoj proceni malo vodi računa o tim zaštićenim područijama. Možda sam stekao pogresan utisak, ali Palić-Ludaš koji treba da prestavlja osnov u toj zaštiti kao da je izgubio kompas, zbog čega su ta staništa u stanju u kakvom su.

    Da, iako sam napisala da je cilj ovog preduzeća zaštita i očuvanje predela, to ne znači da oni to i čine na najbolji mogući način, već je to tako određeno njihovim statutom.
    Počnimo samo od promocije ovih staništa: koliko Subotičana zna da se na njihovoj teritoriji nalaze dva SRP, da postoje dve velike međunarodne institucije zaštite, da je na Ludašu registrovano 238 vrsta ptica od kojih su 140 prirodna retkost, 5 na listi ugroženih u svetu, 48 vrsta ugroženih u Evropi? Kada bismo uradili istraživanje broj bi bio jako mali. Kako onda da očekujemo da šira javnost u Srbiji i drugim zemljama bude obaveštena o ovim značajnim staništima i predelima gde se može upražnjavati eko i zeleni turizam?!

  4. mali zastitar kaže:

    Sve je to lepo i dobro ali pitajte ljude koji imaju kuce ili njive u tim zasticenim podrucjima kakve probleme imaju kod poplava od unutrasnjih voda. Kad ne moze mehanizacija uci i odvesti im vodu iz dvorista i njiva jer je zasticeno podrucje,a kuce im plivaju. Onda kad ih se zbog toga napravi steta svi dizu ruke. E taj problem treba da se resi , a ako si preuzeo prava budi frajer pa preuzmi i obaveze. Jer ne treba zaboraviti da su kuce postojale pre odluka o zasticenim podrucjima.

OSTAVITE KOMENTAR