Zašto pčele nestaju?

Jedna od najneobičnijih misterija koja se, od pre pet godina, događa u svetu je masovno nestajanje pčela. Ova pojava uočena je prvo u Americi, a zatim se vrlo brzo proširila na gotovo celo područje Evrope, zahvativši i Srbiju. Uprkos brojnim naučnim istraživanjima, uzrok masovnog nestanka pčela još nije utvrđen, a neke od teorija dovode taj fenomen u vezu s delovanjem pesticida i raznih virusa, klimatske promene, elektromagnetno zračenje mobilnih telefona i upotrebu genetski modifikovanih biljaka.

 

 

Jedan od uzroka nestajanja pčelinjih društava u Srbiji i u svetu jeste povećana smrtnost u zimskom periodu, zbog neuhranjenosti. Sumnja se i na razne viruse i pesticide, kao i na klimatske promene koje imaju znatan uticaj pre svega na sekreciju nektara, a u određenoj meri i na prinos polena. Stručnjaci ističu da je druga veoma česta bolest nozemoza, u Americi poznata kao „tihi ubica”.

 

Ovi podaci su alarmantni zbog ogromnog značaja pčela za poljoprivredu i oprašivanja koje direktno utiče na prinos useva.  Pošto nestaju pčele radilice nema oprašivanja voćnjaka tako da je prinos useva znatno smanjen.

 

 

Crno tržište

 

U Britaniji se, prema pisanju lista „Tajms”, zbog deficita pojavilo crno tržište kradenih pčela, a tamošnji pčelari sumnjaju da su kradljivci dobro obučeni u načinu gajenja tih insekata i njihovom transportu, što potvrđuje i obim tih krađa.

 

Dakle, naš opstanak, ovisi o opstanku pčela, koliko god ljudi imali visoko mišljenje o sebi kao vrsti, no samo smo deo prirode.

 

Deo naučnika okrivljuje komercijalne poljoprivredne pesticide, poput klotianidina, kojeg povezuju s uginućem miliona pčela u blizini područja uzgoja poljoprivrednih kultura tretiranih tom hemijskom supstancom u različitim zemljama. Iako zabranjen u nekim evropskim zemljama, klotianidin i dalje ima dozvolu američke vladine Agencije za zaštitu okoline EPA-e, a koristi na usevima kao što su kukuruz, pšenica i soja.

 

Svetska privreda siromašnija je za 212 milijardi dolara zbog masovnog odumiranja pčela. Računa se da je već uginulo 30 posto pčelinjih zajednica u SAD-u i više od 20 posto u nekim evropskim zemljama, što pokazuju istraživanja.

 

Gubici su alarmantni ne samo za ljubitelje meda već i za veliki deo poljoprivrednog svetskog tržišta. Čak se 52 od ukupno 112 važnih svetskih poljoprivrednih kultura, od jabuka i soje do kakaa i badema, oslanjaju na oprašivanje. U jednoj studiji iz 2009. ekonomisti su procenili da je vrednost oprašivanja insekata, uglavnom pčela, vredno više od 212 milijardi dolara.

 

Zbog brzog rasta ljudske populacije, strahuje se da će odumiranje pčela još dodatno produbiti svetsku krizu nastalu ograničavanjem poljoprivrednih useva i rastom cena hrane.

 

U borbi protiv takvih virusnih infekcija američko-izraelski biotehnološka kompanija Beeologics proizvela je antivirusni lek koji koristi prirodni mehanizam imuniteta i povišava prag pčelinje ‘tolerancije’ prema bolestima, pokazuje kombinovana studija.

 

Naučnici tvrde da su signali mobilnih telefona odgovorni za naglo smanjenje populacije pčela u svetu. Studija obavljena u Švajcarskoj jasno pokazuje da signali mobilnih telefona zbunjuju pčele, koje reaguju tako što počinju dezorijentisano da lete, a zatim umiru. Ove tvrdnje potvrdio je  i naš sugrađanin, pčelar Andraš Gulaša koji kaže da su od kada je postavljena antena bazne stanice mobilnog operatera  u blizini košnica,  pčele počele da nestaju.

 

Andraš Gulaša dvadeset godina se bavi pčelarstvom. Pre tri godine je postavljena antena mobilnog opetaratera i od tada se smanjuje broj pčela u košnicama. Sličan problem imaju i njegove komšije koje se bave pčelarstvom.

 

Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja, koji je usvojen u okviru seta ekoloških zakona, kao i usvojenim podzakonskim aktima, u Srbiji su propisane granične vrednosti nejonizujućeg zračenja upola manje od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

 

Najnovija istraživanja nisu mogla pouzdano da utvrde povezanost korišćenja mobilnih telefona i malignih bolesti, ali ima i studija koje ukazuju da bi mogla da postoji opasnost po zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija se opredelila za stav da oni nisu bezbedni uređaji i da ih treba oprezno i racionalno upotrebljavati.Često smo svedoci protesta građana tokom postavljanju baznih stanica mobilne telefonije, jer ih niko ne želi u svojoj blizini.Iako se današnja oprema izgrađuje po najvišim svetskim i evropskim standardima, pri postavljnju baznih stanica koristi se oprezan pristup.

 

Po rečima stručnjaka, zračenje sa baznih stanica može biti opasno samo par desetina metara u pravcu emitovanja zračenja dok u ostalim pravcima nema štetnog efekta. Bazne stanice ne mogu biti postavljene bez saglasnosti vlasnika prostora a važna informacija je da građani uvek mogu da zatraže merenje i na taj način se uvere u svoju bezbednost.

 

Španski naučnici su izveli 83 eksperimenta i pratili kako pčele reaguju kada je mobilni telefon isključen, u stendbaj modusu i modusu za pozivanje. Ispostavilo se da su pčele proizvodile deset puta veću buku kada je telefon birao broj ili primao poziv nego kada je bio isključen ili na stendbaju. Mobilni telefoni imaju pogubno dejstvo na pčele – ova studija to definitivno pokazuje, tvrde naučnici.

 

Pad u broju gajenih kolonija, koji je zabeležen u Evropi i SAD tokom protekle decenije, sada se primećuje i u Kini i Japanu. Pčele su značajna karika u poljoprivrednom i ekološkom lancu, jer proizvode med i, što je još važnije, oprašuju useve.



KOMENTARI

  1. artwork kaže:

    Odličan članak. Naša civilizacija je odavno zašla u sfere gde ne postoji zdrav razum, od politike, ekonomije kao nosilaca pa sve do poljoprivrede na koju se odnosi vaš članak. Celo naše društvo (i svaki pojedinac u njemu) treba da sagleda moguće posledice svakog svog dela pa i najmanjeg kao što je npr. pranje ruku industrijskim sapunom koji nepovratno prlja čistu vodu za piće koje nema u neograničenim količinama ili na vašem primeru upotreba mobilnog telefona u  situacijama kada to nije neophodno. Ćaskanje preko telefona satima, slanje nevažnih sms poruka ne samo da zbunjuje i ubija pčele nego i sam ljudski mozak (primetite koliko vam se uši zagreju posle samo 5 minuta). Ovakvim tempom ljudsko društvo će samo sebe uništiti, priroda je mnogo jača od nas i samo 100 tinak godina posle poslednjeg ljudskog bića na zemlji ona će biti kao nova. Zato naglašavam svaki pojedinac neka pođe od samog sebe i svog ponašanja.
    P.S. Zbunjuju me ove ocene. Šta znači palac dole, negativna za komentar pisca ili ua za sadržaj ?(neki put je jedno a neki put drugo).

  2. Anonimni kaže:

    da nam ne trebaju ne bi prstom mrdnuli ovako. koliko je vrsta izumrelo jer covek nema koristi od njih.

  3. dasHHa kaže:

    artwork:
    Odličan članak. Naša civilizacija je odavno zašla u sfere gde ne postoji zdrav razum, od politike, ekonomije kao nosilaca pa sve do poljoprivrede na koju se odnosi vaš članak. Celo naše društvo (i svaki pojedinac u njemu) treba da sagleda moguće posledice svakog svog dela pa i najmanjeg kao što je npr. pranje ruku industrijskim sapunom koji nepovratno prlja čistu vodu za piće koje nema u neograničenim količinama ili na vašem primeru upotreba mobilnog telefona u  situacijama kada to nije neophodno. Ćaskanje preko telefona satima, slanje nevažnih sms poruka ne samo da zbunjuje i ubija pčele nego i sam ljudski mozak (primetite koliko vam se uši zagreju posle samo 5 minuta). Ovakvim tempom ljudsko društvo će samo sebe uništiti, priroda je mnogo jača od nas i samo 100 tinak godina posle poslednjeg ljudskog bića na zemlji ona će biti kao nova. Zato naglašavam svaki pojedinac neka pođe od samog sebe i svog ponašanja.
    P.S. Zbunjuju me ove ocene. Šta znači palac dole, negativna za komentar pisca ili ua za sadržaj ?(neki put je jedno a neki put drugo).
     

    za palac gore ili dole pise na engleskom:vote this post up/vote this post down. Citaoci glasaju za kvalitet posta(clanka), stil pisanja, nacin izrazavanja u kratko koliko je kvalitetno i smisleno napisan post. To nije glasanje za sadrzaj posta(clanka). Tako bi trebalo biti ali najveci problem jesu losi prevodi i prilagodjavanje termina i izraza sa engleskog na srpski pa se ljudi dovode u situaciju da pogresno shvate znacenje nekih izraza u engleskom.

  4. artwork kaže:

    Svaka vrsta i svaka jedinka ima svoju ulogu u ekosistemu i ni jedno živo biće ma koliko malo bilo i kakva god da je njegova uloga (da gradi ili razgađuje) nije beskorisno. Kada dovoljan broj ljudi shvati to i svoja dela uskladi sa tim svet će biti lepši.

OSTAVITE KOMENTAR