„Zemlja živih“

Osobe koje se leče od narkomanije kao bolesti zavisnosti najzastupljenije su u pravoslavanim terapijskim zajednicama „Zemlja živih”, čak više od 70 odsto.

Foto: Dnevnik/ B. Lučić

Povodom današnjeg Svetskog dana borbe protiv droge, štićenici zajednice u Vilovu su s nama otvoreno razgovarali o svom problemu i zavisnosti koja ih je dovela na taj salaš, a sa željom da drugima objasne šta znači biti narkoman i šta je presudno da bi se iz tog problema izašlo.

– Volja je najbitnija u svemu, u celom našem životu, jer bez nje se ništa ne može krenuti i pokrenuti – kaže Ognjen Savić (32) iz Subotice, koji je u Vilovu od oktobra 2016. godine. – Ono što me je uvelo u problem ne bih nazvao voljom, ali, sad kad se svega prisetim, čini mi se kao da sam nekako nesvesno u sve to ušao. Počeo sam da živim život kako nije trebalo, postavio sam sebi nerealne ciljeve, pa sam zato doživljavao nezadovoljstva, iako su mi roditelji sve maksimalno pružali. Vezivao sam se za materijalno, što brzo gubi smisao jer nema kraja.

Kao i mnogi zavisnici, počeo je konzumiranjem marihuane, i to da bi bio deo neke zajednice i izbegao mogućnost da bude ismevan i neprihvaćen u društvu. Tako je bilo s 13 godina. Kasnije je, s polaskom na fakultet, sve kulminiralo u izbiljnije droge, poput ekstazija, spida i kokaina. I to svakodnevno.

– Tada sam živeo u zabludi da sam bitan gde god da se pojavim – iskren je naš sagovornik, čiji su roditelji saznali za njegovo drogiranje tek četiri godine kasnije. – Više nisam mogao da krijem, počeo sam da kradem novac od roditelja. Krenuo sam na lečenje, ugradili su mi blokatore, ali oni nisu uticali na heroin, tako da sam počeo da koristim njega. Tako sam nastavio drogiranje u novom smeru.

Uz nekoliko pokušaja manipulacije, shvatio je da tako dalje više ne može i da je za njega jedini pravi put put permanentnog izlečenja uz volju i veru u „Zemlji živih”.

– Shvatio sam da ne uništavam samo sebe već i porodicu i svog mlađeg brata, koji je sve to gledao, a kome bi trebalo da sam uzor – priseća se Ognjen. – Onda sam odlučio i uspeo da izdržim od prvog dana do sada. Šest meseci od početka rehabilitacije sam imao prvi susret s porodicom. Teško sam to podneo jer me je bilo sramota, kajao sam se zbog svega što sam im uradio. Sad želim da završim ovu priču s blagoslovom i da vratim „dug” svojoj zajednici.

 

Dnevnik

 



KOMENTARI

  1. Snezana kaže:

    Iskrena podrska svima na putu ka izlecenju!

  2. X-MEN kaže:

    Poznajem ga i nešto mu ne verujem baš !

  3. X-MEN kaže:

    Postavio sam još jedan komentar , što ga ne objavite ?

  4. ... kaže:

    Komentar je više nego zanimljiv ali sadrži ozbiljne tvrdnje i kvalifikacije na koje onaj o kome je reč nije u mogućnosti da odgovori.

  5. X-MEN kaže:

    Me može da odgovori , ali to neznači da nije istina , to su činjenice, proverite o hapšenju u policiji , proverite ako će reći itinu ogijevi roditelji , najzad proverite “ baneta rubirozu “ ( sa prozivke ) ( stojšina ) koji je robijao za sve njih ! Ako je u komentaru ne vređam nikoga, komentar može da se objavi ! Ko zna Savića, zna da je istina !

  6. crkva nema monopol nad moralom kaže:

    Zanima me zašto svi izalaz iz narkomanije vide kroz veru?
    Zašto se ne skupi 40 ljudi koji će raditi poljoprivredne poslove i proučavati nauku, socijalne veštine i time sebi otvoriti mnogo veću perspektivu nakon „izlečenja“.
    Ovako iz jednog zla odlaze u drugu ograničenost, u 21. veku…

OSTAVITE KOMENTAR