Zlatne 60te i 70te u Subotici

Poslednjih sto godina u ovom delu Evrope su krize i ratovi u zbiru trajali duže od perioda prosperiteta i to je uticalo na kontinuitet u razvoju grada. Posmatrajući decenije kao godove presečenog drveta, najdeblji godovi bi bili šezdesete i sedamdesete. Dve decenije progresa u jednom veku, to je premalo, pogotovo ako se na jednom mestu sabere koliko je sagrađeno stanova, ustanova i postrojenja u tih dvadesetak leta. Površno bi bilo posmatrati tih 20 godina izvan šireg konteksta. Na ovom mestu samo pokušajmo da zamislimo tadašnjeg čoveka, u čijem je iskustvu da je svaka naredna godina bolja i uspešnija. Sa kakvim je optimizmom, ne bez razloga, tadašnji Subotičanin zamišljao svoj grad u narednom milenijumu. Grad bulevara, robnih kuća i modernih građevina… grad koji se polako ali sigurno širi… Sve je govorilo da će tako biti.

U Subotici

Sedamdesetih godina, najveći investitor u gradu je bio SIZ za stambenu izgradnju. Godišnje je finansirao izgradnju 400 – 700 stanova u društvenom vlasništvu tj u vlasništvu pojedinih radnih organizacija, koje su te stanove delili svojim radnicima. Novac za stambenu izgradnju su obezbeđivali sami radnici, iz čijih ličnih dohodaka je izdvajano 6,5% za stambeni fond. Iz tako prikupljenih sredstava, 3 % su radne organizacije delile kao dugoročne kredite, a 0,5% sredstava je uplaćivano u poseban fond za solidarnu stambenu izgradnju. Radne organizacije su mogle za svoje važne kadrove da posebno kupe tvz „kadrovske stanove“. Izgradnja kuća je pospešivana dugoročnim kreditima, koje su davale banke ili radne organizacije.

Na povećanu graditeljsku aktivnost, uticala je i decentralizacija uprave. Najpre formiranje sreza Subotica a zatim i ustavnim amandmanima, u ovom periodu su gradovi (opštine) dobili široku samoupravu i izvorna sredstva za investiranje.

U samo dve decenije, nikla su čitava naselja: Radijalac, Teslino, Tokio, novi deo Kera, Aleksandrovo  Novo naselje, Mali Radanovac, najveći delovi naselja Kertvaroš, Novi grad… Započeta je Prozivka čiji je cilj bio dobaciti do Štrosmajerove, kao što je Radijalac povezao Dudovu šumu sa centrom.

Neki od izgrađenih objekata

-Ekonomski fakultet

-Građevinski fakultet

-Viša tehnička škola

-Pedagoška akdemija

-OŠ 8. vojvođanske u. brigade

-OŠ Jovan Mikić

-OŠ 10. oktobar

-Studentski dom kod Ekonomskog fakulteta

-Studentski dom Dudova šuma

-Zgrada Opštine

-Zgrada Socijalnog osiguranja

-Računski centar sa upravnom zgradom

-Stanica saobraćajne milicije

-Upravna zgrada Elektrovojvodine

– Radnički dom (Otvoreni univerzitet)

-Bazen u Dudovoj šumi

-Stadion malih sportova

-Hala sportova

-Školske fiskulturne sale

-Dečija ustanova Šumice

-Higijenski zavod

-Centar za majku i decu

-Nova bolnica

-Robne kuća CENTAR, Palić, STANDARDKONFEKCIJA

– Pošta kod FB Partizan

– Samoposluge po kvartovima

-Industrijske zgrade SEVER, FIDELINKA, PIONIR, BIROGRAFIKA, Bratstvo…



KOMENTARI

  1. wanted kaže:

    Bravo Lansky, zanimljivo i super slike.  🙂

  2. stormwatch kaže:

    „Na povećanu graditeljsku aktivnost, uticala je i decentralizacija uprave. Najpre formiranje sreza Subotica a zatim i ustavnim amandmanima, u ovom periodu su gradovi (opštine) dobili široku samoupravu i izvorna sredstva za investiranje.“

     

    E upravo ovo. Kada se totalno oslobodimo centralizacije Beograda a pogotovo Novog Sada sve ce biti lakse.

  3. gost kaže:

    mislim da je na povecanu graditeljsku aktivnost na prvom mestu uticao novac!!!
    bilo ga je nemerljivo vise!!!

  4. Anonimni kaže:

    Nepravedno izostavljeno:

    – uništeno gradsko jezgro

    – upropašten Palić

    – devastirane prirodne vrednosti

    😈

    Zlatne godine: 1894-1914. Izgrađeno: sve što u ovoj palanci danas vredi!

    😛

     

  5. Lansky kaže:

    Da podsetim, ovde je tema izgradnja i razvoj poslednjih sto godina tj moderni grad. Procvat Subotice u vremenu Belle epoque ne ulazi u okvire ove priče.

  6. Anonimni kaže:

    Pa onda nismo imali Kasu Jozefa, Toleta, Cakanja Lajosa, Gezu Kuceru, Olivera Dulica, Sasu Vucinica i ostale Suboticke inovatore!

  7. buba mara kaže:

    molim Vas da ne izostavite i time uvredite DRAGANA TRKLJU I  NEBOJŠU JANJIĆA kao ljude koji su od osnivanja Direkcije uložili izvanredno velike napore na transferisanju novca iz budžeta na lične račune…

  8. JimmyQ kaže:

    Ova dvojica gore imenovana su posebno zanimljiva u celoj priči, pored dragog nam Vučinića, njihovog potrčka…

    Ne razumem čemu spominjanje Lajoša Čakanja u ovom kontekstu?! Po mom mišljenju, da nema njega ne bismo imali niti jedan normalni kafić u celom gradu. Objekti koje je dotični obnovio (bez obzira na vlastite interese) barem liče na nešto, čak su i super i svi gosti koje smo do sada vodili u njih, čak i iz puno naprednijih zemalja bili su njima oduševljeni!! Čovek živi u ovome gradu i pratimo njegov rad već minimum 20 godina, a neki „čobani“ do juče nisu znali gde je Subotica, a danas odlučuju o rušenju pozorišta i svega što im padne na pamet i nama je i dan danas interesantniji Čakanj nego ljudi s pola mozga koji nam upravljaju gradom i koji su u 2 godine „zaradili“ više nego Čakanj u 20. Meni je dovoljno dobar jer nije na sred grada okačio transparent i napisao šiš-ćevapi 150 din, masni odrezak „Kod debelog“ i sl. pa još napravio kontejner pored dečijeg pozorišta i naložio lepu logorsku vatru, na ponos i diku svakog Subotičana!!

     

OSTAVITE KOMENTAR