Dadaizam se kao pokret javio u Evropi 1916. godine i ubrzo proširio čitavim svetom, nastajući na kulturnim i stvarnim ruševinama Prvog svetskog rata. Dada je stvorio uslove za mnoštvo novih početaka u umetnosti 20. veka. Specifičnim jezikom provokativnih, multimedijalnih i otvorenih formi/dešavanja, Dada je inaugurisao svojevrstan tip parateatarskog nastupa – kabaretske parodije – preteču današnjeg hepeninga. Karakteriše ga internacionalnost ili bolje nadnacionalnost. To je jedan od prvih modernih globalnih umetničkih pokreta 20. veka, koji prenosi umetnički izraz u provokativno delovanje. Dadaisti su otvoreno antiburžujski nastrojeni, daju prednost neracionalnom nad racionalnom i deklarišu se kao anarhisti. Izražavaju se u više različitih umetničkih disciplina negirajući u isto vreme sam koncept umetnosti.
Dadaistički plakat
Subotički avangardisti oglasili su se prvi put 21. oktobra 1922. u listu Hirlap, gde su obznanili svoju aktivnost. Bi ili trilingvalnost većine žitelja ovih krajeva, intelektualnih krugova koji su se suvereno kretali u nekoliko kultura, učinila je skoro irelevantnim na kojem se jeziku objavljuje pojedino glasilo. Godine 1921 – 22. u Subotici izlazi osamnaest listova na 5 jezika. Žudnja za poštovanjem među umetnicima koji su pripadali različitim tradicijama, kulturama i govorili različitim jezicima, nailazila je na iskreno međusobno uvažavanje, uprkos dnevnopolitičkim okolnostima. Dela avangardnih umetnika, prevode se sa drugih evropskih jezika, organizuju se seminari tokom kojih se, uz diskusiju, objašnjavaju svi revolucionarni pravci u umetnosti, organizuju se „Matineje“, propagandne ili dramske, na kojima bi došlo do izražaja najbolje u domaćoj i stranoj književnosti, muzici, plesu i scenskoj umetnosti.
Subotička „Matineja“ odigrava se 1922. godine u vreme obnavljanja pozorišta (izgorelo 1915.) i velike likovne izložbe ekspresioniste Arpada G. Balaža u Loydu. Za odigravanje Matineje, odabrana je sala bioskopa „Korzo“. Taj dan su deljeni leci a u gradu je postavljen jedan broj šarenih plakata „sa preteranim škrabotinama“. Tri okvirna dela programa, činili su ARHITEKTURA ZVUKA (postignuta raznim zvučnim efektima tokom scenskog izvođenja pojedinih dela), ARHITEKTURA SVETLA (dijapozitivi za projekciju boja pri izvođenju „Antracenske pobune“ Andora Šugara) i KONCERT MIRISA. Posetioci koji su kupili ulaznicu, mogli su da na kraju programa kažu „šta misle o Dadaizmu.“ Zahvaljujući Dadaistima, Subotica se pridružila nizu gradova koji su postali utočište i žarište avangardnih pokreta.
Dadaistički kolaž
Omaž subotičkih umetnika (grupa BOSCH + BOSCH) Dadaizmu, početkom sedamdesetih
Idi Amin DADA, afrički diktator, nema veze sa Dadaizmom
