Da mesto starih kuća niknu petospratnice, svuda gde je to nacrtano u urbanističkom planu, u Subotici bi bilo mesta za nekoliko stotina hiljada stanovnika.
Kako je Subotičana sve manje, jasno je da su novosagrađene spratnice razbacane po prostranstvu naselja prizemnih kuća, osuđene da ostanu usamljene, u svakoj ulici po jedna, dve. U nekim gradovima usamljene zgrade zovu „udovice“. Kako li je raspevana bila Prozivka kada su soliteri kršteni sa Danijel i Lepa Brena, po ljutim rivalima u izboru za našeg predstavnika na Evroviziji, te 1983. godine.
Ono što je objektivno moguće, to je da stare kuće i placevi nastave da žive novim životom, gradnjom novih, savremenih individualnih kuća na tom mestu ili obnavljanjem solidnih starih objekata. Naravno, ne u centru varoši gde spratnice daju ozbiljnost i autoritet jednoj gradu, već u stambenim naseljima u koja zalaze samo stanari.
Ovih dana na Palićkom putu, lepe dane pozne jeseni iskoristili su zidari. Na adresi stare porodične livnice, uspešno je podignut sprat, dok se u susedstvu odvija neobičan građevinski poduhvat. Stara kuća se našla iza novih zidova.
Iako tu stranu bulevara čine pretežno privatne kuće, ona ima potencijal i podseća na neke slične, u velikim metropolama, gde se iza zelenila naziru vile i rezidencije.
Za ovaj naš treba malo mašte…Ipak smo mi mala metropola.
Na ovom delu palićkog puta su izuzetno živopisne stare kuće! Prelepa arhitektura!
Ja se ne bih bunio da je ceo grad ovakav…bulevar, zeleni pojas, biciklistička i pešačka staza, uzemljene instalacije, moderna rasveta i pojedinačni porodični objekti, prizemni ili spratni, raskošnog izgleda i veličine… Ne patim za višespratnicama, mada bih voleo da vidim koji stakleni neboder u centru grada 🙂 (ne mislim u starom delu)…
U razvijenijim zemljama je to normalan prizor i u gradovima 5-6 puta manjim, pa samim tim deluju daleko ozbiljnije i urbanije od našeg…Meni smetaju kućerci u Zmaj Jovinoj, delu BG puta, Senćanskom putu, Karađorđevom itd….grad deluje pomalo smešno, koliko god mi bili ponosni…Somborski bi se već mogao jako lepo srediti jer ne manjka velikim raskošnim kućama….Inače ovaj problem imaju svi gradovi u Srbiji…Možda su Subotica i Sombor čak i u boljoj situaciji…
Da, upravo te ulice Zmaj Jovina i Maksima Gorkog imaju neshvatljivih „rupa“. Onog momenta kada su izgrađene današnja Hemijska škola i Politehnička (kraj 19. veka), one su postale obrazac kako treba da izgleda ta ulica. Prošao je ceo 20. vek i kusur a preko Hemijske škole su još malene prizemljuše.
Kada mi mogli da preslažemo građevine u Subotici, imali bi dosta objekata za sjajan grad. Ovako dosta toga deluje da nije na svom mestu.
Kad čovek živi tu ,vremenom sve manje gleda lepe delove a sve više ga nerviraju oni zapušteni.
A kazi mi molim te kome smetaju ove adaptacije na kucama???
Ja tu cesto prolazim i bolje je izgledao ispred ove gradjevine onaj kiosk koji je urastao brsljan mozda???…to nije kvarilo sliku ulicnog dela te kuce??
To je i normalno… Ja na lepotu našeg grada obratim pažnju samo kada vodim nekoga sa strane u obilazak…To su oni retki trenutci kada se podsetim koliko je naš grad „lep“…Zašto „lep“? Imamo lep centar i pojedine ulice, ali generalno gledamo, ulice su nam jako neprijatne za oko, a to je ono što gledamo svakodnevno…Moja dnevna ruta je Zagrebačka-BG put-Senćanski put, ili kroz ker Ivana Antunovića, ili Matije Gupca – Somborski…. Sve lepše od lepšeg…. Ne kažem da sve mora biti pod konac, ali barem glavne ulice da liče na nešto…no, sada je sigurno kasno za to…Ono što može da se poboljša, to su infrastruktura i javne površine…to je samo 30% posla, same kućice su nam verovatno ostavile pečat za sva vremena…Treba insistirati da se barem u samom centru popune rupe, ali je gotovo i to nemoguće…sve je to privatna imovina, vlasnici pohlepni, a opet grad nemoćan da kupuje, ukrupnjava i prepropadaje investirorima….
Na osnovu čega si zaključila da neko ima nešto protiv i da nešto smeta ?
Ocigledno je da nekome smeta…jer da ne smeta ne bi ni se obratila paznja na ove adaptacije…
Jedan broj građana Suboticu doživljava kao deo svog bića. Takav čovek primećuje sve promene i njima se veseli ili zbog njih tuguje, nikad nije ravnodušan i ima neki stav prema tome. Gotovo uvek se raduje adaptacijama, popravkama, izgradnji…
Pitanja : šta ti smeta, zašto obraćaš pažnju ili sl. bila bi mi jasnija da glase : šta gledaš? Šta slikaš ? Gledaj svoja posla …itd.
Mislim sam naslov…Bulevar sumraka….bas je veseo naslov…i dalje no comment…
Tu sam dužan malo pojašnjenje. Bulevar sumraka je naš ustaljeni prevod čuvenog Hollywoodskog – Sunset bulevard (zalaska sunca).
Naš Palićki put stoji na osi zapad – istok, tako da u sunčano jutro sunce nisko obasjava ulicu a u smiraj dana, kada se dolazi iz pravca Palića, gleda se pravo u zalazak sunca iza grada.
Tada je prilično romantično pa čoveku padne na um i takvo poređenje – subotički sunset bulevard.
Lansky, fantastično si dočarao !