Ateisti ne veruju popisivačima

Popisivači odbijaju zahtev građana da budu popisani kao „ateisti” ili „nereligiozni”, tvrde Ateisti Srbije

Pitanje vere ili nevere – jedno je od prvih koje izaziva trzavice između građana i popisivača na terenu, posle tri dana od kada je zvanično počeo popis stanovništva u Srbiji. Udruženje Ateisti Srbije upozorilo je juče da je u toku prva dva dana trajanja popisa više građana prijavilo nepravilnosti u vezi sa popisivanjem njihove veroispovesti. Popisivači su, tvrde Ateisti Srbije, odbili zahtev građana da budu popisani kao „ateisti” ili „nereligiozni”, uz netačno obrazloženje da takva mogućnost nije predviđena pravilima popisa. Ti građani su, na insistiranje popisivača, upisani kao da se nisu izjasnili, iako su se jasno izjasnili kao – ateisti ili nereligiozni – tvrde u udruženju ateista.

– To predstavlja grubo kršenje pravila, kojeg je bilo i na prethodnom popisu 2002. godine, što je rezultovalo podatkom od samo 0,5 odsto ateista u Srbiji – napominju u ovom udruženju.

U Republičkom zavodu za statistiku, međutim, kažu da nisu dobili nijednu prijavu niti primedbu na rad popisivača u vezi s popunjavanjem odgovora na pitanje o veroispovesti.

– U svim našim uputstvima predviđeno je da popisivači moraju da upišu odgovor onako kako lice izjavi i da nemaju prava da sugerišu ili bilo kako menjaju odgovor. To znači da lice može slobodno da se izjasni u vezi s veroispovešću, a pored toga, kao što je i Ustavom predviđeno, građanin nije dužan da se izjasni o ovom pitanju – kaže načelnica odeljenja za popis stanovništva Snežana Lakčević.

Ona obećava da će reagovati na bilo kakve nepravilnosti u radu popisivača, u skladu sa Zakonom o popisu, ali dodaje da su „potrebni konkretni podaci”. Međutim, Ateisti Srbije tvrde da je pomenuto pitanje tako formulisano da očigledno zbunjuje ne samo građane, već i same popisivače. Ovo udruženje je zato pozvalo sve građane koji nisu vernici i koji žele tako da se izjasne, da iskoriste svoje zagarantovano pravo i insistiraju da tako budu i popisani.

Ateisti takođe upozoravaju popisivače da bilo kakvim sugerisanjem odgovora, ili odbijanjem da upišu tačno onako kako se građani izjasne, rizikuju da budu prijavljeni i budu novčano kažnjeni.

Kako se popis odvija, tako se gomilaju i ostale nedoumice građana oko popisivanja lica, domaćinstava i stanova. Interesovalo nas je, kako se popisuju građani koji žive u inostranstvu, a prijavljeni su u Srbiji? Kako, takođe, svoje pravo i obavezu mogu da ostvare građani koji samo u vreme popisa borave na putu, ili su privatno ili službeno u inostranstvu? Recimo, jedna sugrađanka se požalila da joj majka upravo u vreme popisa boravi kod druge ćerke u Londonu. Da li sugrađanka u ime majke može da da podatke, ili postoji neki rok izvan popisa, posle 15. oktobra, dokle građani mogu sami dostaviti podatke?

Lakčevićeva je odgovorila da članovi domaćinstva daju podatke o odsutnim članovima koji žive ili borave u inostranstvu.

– Pored toga, kontingent naših građana na radu ili boravku u inostranstvu biće dopunjen i preko razmene statističkih podataka sa državama njihovog prijema. Naime, u konsultacijama sa međunarodnim ekspertima, usvojili smo njihov predlog da popis nije relevantan izvor informacija o licima koja žive, odnosno rade u inostranstvu. Zato smo odustali od „popisa dijaspore” koji je bio praktikovan u ranijim popisima i prihvatili koncept razmene podataka – napominje Lakčevićeva.

Jedno od čestih pitanja jeste – kako se popisuju vikendice? Naime, „Politiku” je pozvao čitalac i upitao – kako se popisuju vikendice i oni koji u njima žive, bez obzira na to da li su tamo prijavljeni?

Načelnica odeljenja za popis stanovništva ukazuje da se lica popisuju tamo gde zaista žive bez obzira na adresu na kojoj su prijavljeni i koja im piše u ličnoj karti. Ukoliko se neko lice u vreme popisa zatekne u vikendici, tu će se i popisati kao privremeno prisutno lice koje ima svoje mesto stalnog stanovanja na nekoj drugoj opštini u Srbiji.

Politika