Bać Pajo tičar

Jašo poljar čupo je kosu z’glave, kad bi samo nos promol’jo napolje. Oma su ga slećali sva odkale’ .

Te čija god kokoška raščaprkala čiji god grašak, pa onda Pere Cecera golubovi oped sletili Jovani u bašču, pa ova ispripovidala uveče na klupici posli namirivanja i čitav gri ispo.

Cecerova žena Bara,banila pa se izvikala al svašta nakazivala  Jovani i štoj tribalo al i što nije, tako došlo to i do suda. I kako god okreneš uvik Jašo moro ku svidok na sud.

„Izem ti sriću, bolje da sam osto kombajner na upravi neg što sam ovo posto“ – često bi kazo Jašo, posebno kad bi se našo u mijani kod Mirka. E tu ga svit čeko, pa udri po njemu al kandžijaje ku po volu u kupusu…

„E kad bi Ti da budneš kogod i štogod, vlast nika!-eeeeee rankuše naš nije ovo za Te, bolje se mani ovog posla pa iđi kopaj ripu, biš pametniji.“

Svit ku svit, većma je sve ovo kazano iz zlobe i zavisti neg što je bilo koga bilo briga za Jašu. No jedared leži Jašo u jendeku i gledi z’dvogledom, dvocivka položara nuz njeg, malo dalje ostav’jo biciglu u niki šenflik i gledi…

„Ha!-ezem mu miša! Ta baš tute se našo sakrit izjoga miš is’ Jašom!“

Trgne se Jašo, oma za dvocivku , a ono Pajo tičar iđe š’njegovim vaškama.

Gledi Jašo, ne kaže ništa, odman’jo rukom, al kad je vidijo šta radi jedan od buktarova, e onda je spopo pušku i oštrim ričima zapritijo Paji..

„Slušaj! Oma naredi tvom kerandi da spušti nogu i da pristane zapišavat moju biciglu, jel ako neš, al oma ću i tebe i njega kundakom u glavu.“

„No vid sad čovika nesvaćenog…ta di ja možem keru to zabranit? Neg aj’ Ti da mi sidnemo malo“ – veli Pajo i kad je sijo malo dalje od Jaše izvadi staru plevanu čuturu, odvrne, a iz nje zamrišila zardelija, a joj oma se sva grija zbog kera stišala.

„Koliko je gradi? „

„Ja je uvik ostavim na dvajst gradi, a kad se oladi ona padne malo i zato ima ovaj šmek dobar, a i mož je popit zadosta.“

„Mož, mož Pajo –kako ne bi moglo. Rakija je to, ona veli – samo Ti mene pij i iđi, a ja ću te sastignit.“

Nasmije se Pajo i klamne glavom, složijo se i jon s’otim, ustvari nije jedared ni prošo tako da popije i krene, a ona, vrag je njezin, stigne di se ni ne nada.

Raspripovidali se nji dvojca o svem i svačem. Razvezli jezike obadvojca i Jašo niki steščan veli kako ga svit napada i veli da nije ovaj poso za njeg.

„Ta Jašo moj ..a di to najvećma divane?“

„A kod Mirka u mijani, onaj Albe i onaj Savo što je osto posli branja kuruza kod njega, e nji dvojca najvećma divane ma šta.“

„Eeee moj Jaško! To je divan taki kako je i misto, a Tebi tako ne priliči misto.“

„Neg sad Ti slušaj ovu pripovitku. Ti znaš za onu trišnju kod mene što sam kazo da svako mož uvik doć i ist sa nje, al da se ne smi nosit sa nje, osim ako iđe trudnicama jel bolesnicima?“

„Ta kako ne bi znao moj Pajo!„ Veselo će Jašo pa nadoda još…

„Bar da je sav svit ku Ti.“

„E Jašane moj, ja samo prinosim, to je moja mater Etela od jednog siročeta kupila običan prut, s’malo žila. Torila, zalivala, mećala i lanaca i klinaca okolo i Bog dobri dade da trišnja rađa, al na samrti je kazla da nikom nikad ne smimo prodat po trišnje neg da sve razdilimo, a što padne nek pojidu crvi i mravi.“

„Neg tijo sam ti kast s’otim, da samo ti svoj poso radi. A digod ako vidiš da se pod kime odvali grana posebno akoj dite iđi i pomozi mu da mu ne budne štogod, tako isto i kuruze kad vidiš da beru a za purenje su neka ji, isto ku i za Roku ako kogod malo nabere , ne mari ništa-sve je ljucki samo nek ne budne krmski.“

„Ta Pajo progledam svitu kroz prste , a i nema krađe osim što kogod furtom gazi Šanjikinu ditelnu, pa sad koj’dan izgazili mu i raž.“

Stari što svit veli mator lisac Pajo veli Jaši…

„Iščekaj Ti gazda Albu i njegovu pratnju Savu pa za njima kad krenedu kući, al lagacko da niko ništa nevdi.“

Nije moro ni ić nikud, na po duži pojavila su se ova dvojca  i  prvo su: zapalili suvu travu, pa prošli kroz niku ditelnu , izgazili i upravo vamo na Jašu i na Paju.

„EEEEJ Vas dvojca! Vidće’ Vas subaša!“

„Ahahahaha! I ti Pajo, baš smo se poplašili al od tebe  magare matoro! Šta se dereš? Trgli smo se, a poljar i tako pojma nema ni o čem, samo da ja uturam Savu mojeg dobrog on zna baratat sa svačim, bolji bi poljar bijo zacigurno“

U tom se priko ledine začulo oštro iz petni žila dreknuto….

„LEEZIIIIIIIII !!! Zatim se čulo BOOOOOOOOOOM, jedared pa drugput.“

Poligali su svi, pa i Pajo siroma, a pomogo mu da ustane takim matorim sam Jašo, a Savi i Albi je pomoć pružila milicija, jel je Jašo poslo Paju da javi šta se trevilo.

Tako se eto obistinilo ono što svit veli, onaj bunu pravi čija kuća gori.

Jašo je posli svega bijo puno viđeniji i poštovaniji, al u mijanu više išo nije. Glavna razonoda, kad je imo kada, bila je da se šahuje sa bać Pajom i lagacko odlivaje iz čuture, a lopovluka više nije bilo. Onu dvojcu je kogod ote’ bole izličijo, a kokoškama i golubovima to niko nije mogo stat njim na kraj.

 

Tome



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

36 + = 38

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 8 + 6 ?
Please leave these two fields as-is: