Bać Pere i PUNTO

Sad nike godine taka je zdravo bila velika suša da je zdravo bilo ritko da je kogod imo dobri kuruza, no bać Pere je ipak bijo stariji al i kontan za svašta te je isprobo ništa novo i borme njemu i rodili kuruzi, al onako fajinski tu niki 80 meteri po jutru, obaško je bijo zadovoljan a komšije da prolaju ku vaške od bisnoće, al ko njim kriv kad nisu kugud bać Pere.

Bać Pere je oduvik bijo dobar trgovac i gazda, nise š’njime baš bilo vaćat u koštac oko trgovine jel ko se š’njime dovat’jo taj mogo i plakat posli. Imo je Pere svačeg, a i vol’jo je svašta najvećma je vol’jo lipe žene,dobra kola i domaće. Tako se on niki raž’žalostjo kad je vidjo na dnevniku u polak osam da nam Tal’jani uzimadu fabriku da bi je spasli od propasti, nebi njemu žao bilo da nije u toj fabriki , baćo mu kup’jo prvog fiću, tu se Peri steščalo i jesapi on, kupiće on kaka kola otaleg. Red je kupovat domaće a ne kako stranjsko, jesapi Pere.

Sijo on posli dnevnika sa svojom Tereskom i izdivani joj šta će uradit, nije da se nje štogod zdravo pitalo, al red je bijo da kaže i ženi svoje namire.

I tako on u proliće smrvi dva velika čardaka kuruza i oma dob’je novce na ruke. Kako je dob’jo novce tako oma sidne u “stojadina” i upravo kod Šime da se štogod dogovore, i kaže on Šimi da bi išo kupit kola. Gledi Šime da je ovaj ku niki skren’jo s’puta el pofal’jo al ajd uvik su se dobro slagali, pa jeto odnećega Šime svojim „OPEL“-om, tamo di triba da kupi kola.

Sili oni jedan dan u „OPEL“-a i j’upravo prid avto kuću. Čim su ušli unutra oma svrata bać Peri zapelo oko za  „FIAT PUNTA“.

Oma se tu stvorila nika u suknji više kolina al ne lipa, ku lipa ono tilo pravi brdsko- planinski reljef, bać Pere nezna sad di gledat el u motor el u nju, a ona sva nika se uvija ku divenica na vrljiki. Ovom oped srce tuče što vele nezna di ga vuče.

Šime vidi koliko je sati, da je matori očo u klinac i oma se on lat’jo divana i traži šefa salona. Kad je onaj došo, oma rešu i bać Pere uplati kola cijo iznos  te oma dobije i niki poklona nus kola.

I sad kad su kola stigla na salaš, sijo bać Pere u „PUNTA“ i voza se okolo , kugud pava kad rezguje tako je sav’jo vrat i vošti on , pa izašo vamo ,klinac ga nano na put za varoš i davo gasa, al onako momački nagaz’jo i kad on bliže varoši jedared kogod mu ablenduje odastrag, kad on pogledo u retrovizor a ono milic’ja još upalili i plava svitla, bać Pere olakšo i stavo.

Oni ga zaobašli i stali isprid njega , lipo ga pozdravili, on pa će iz kola kad onaj se uva’tjo za pištolj i drekne „ KUDA!?, ko ti je reko da izlaziš!!? Daj dokumenta ! „

Bać pere se niki izdreč’jo i da on oma sva dokumenta, glede oni. I stali i pripovidat sa bać Perom. „Pošto si deda kupio ovo čudo??’ „Kol’ko si platio? „

Sad jesapi Pere da se pokaže ku pametan čovik i ku patrijota, pa veli jeto kako su ova „naša“ kolija naaaaaajbolja u cilom svitu, da ji bolji nema, da ta jeto njima nema para med svim kolijima“

Gledi onaj milicaj u bać Peru i veli „Idi ti bre deda kući“ „ajde okreni se i nazad“, „ nema boljih auta???“ „Pa kako mi onda stigosmo i pretekosmo te sa našim „PEŽO“-om? „

Okrene se bać Pere i sad sa niki tridest na sat iđe kući i misli se da ni u dnevniku u polak osam baš ne divanu uvik onako kako jeste,bolje ću ja odsele gledat ku pravi čovik seljak ono što i moja Tereska glada uveče i cirika se uvik, gledaću ja najbolje „FARMU“,ja mislim da sam onu iz salona i vidijo na „FARMI“. Ta „FARMA“ pa i to je naše domaće, i jeto sišću ku čovik sa svojom ženom i gledat svašta, čak se niki sad mislim, pa možda je i pametnije to gledit bar ima svačeg vidit neg da gledim u dnevnik tamo uvik sve isto.