Ovaj ćošak pamti samo loše i još gore dane. Vlasnika prodavnice na uglu su streljali partizani 1944. godine, zbog saradnje sa okupatorom a posleratni Trgopromet u tom lokalu, stradao je u požaru. Pre par godina je sve to porušeno, napravljen je projekat za novu zgradu, prilagođenu okolini ali je tada naišla SEKA i sad sve stoji i zarasta u korov.
Tek po Milicijskom automobilu, vidi se da je slika od pre možda 25 godina, a po tramvaju da je od pre 40.
U klinačkom društvu sam često osporavao mogućnosti Fiće u trci za beguncima ali su me vršnjaci sa podsmehom poklapali: To nije običan Fića – ON JE FRIZIRAN! To je bilo doba Stiva Mekvina i filmskih jurnjava ulicama San Franciska. Ako bi pitao nekog kakav je neki film, neretko bi dobio odgovor : Odličan je, ima dobre jurnjave. Vrhunac te epohe je bio 1979. godine i film Blues Brothers gde je potučen apsolutni rekord u broju slupanih automobila.
| 12. januara 2010.
Moram prvo da te pohvalim: članici su ti vrlo zanimljivi, svaka čast!
Ma Fića je legenda Jugo istorije. Postoji ideja da se okupimo za Exit, pokupujemo Fiće i taksiramo kampere od kampa do grada. Cene bi bile izražene u pivu i bureku (npr. povratna karta teži 2 bureka sa mesom + 2l jelana). Nakon exita sledi trka "Nacionalna klasa"! Svi zainteresovani su dobrodošli
I ja pohvaljujem postove! Mnogo zanimljivih stvari o Subotici očigledno ne znam
Samo napred
tridesetih
danas
Ulazak 8. Vojvođanske u Suboticu , oktobra 1944.
dve decenije posle
Slike su odlične, jedinstvene. Baksuzno ćoše bio je dućan nekog Nojčeka i pod njegovim imenom je taj ćošak pre rata bio poznat. Kažu da je i pre njega tu bila neka prodavnica i da je to bio dućan sa najstarijom tradicijom u Subotici. Ili jedan od. Nojček je zaista streljan 1944. a na dušu su mu stavili što su ga za vreme rata posećivali (privatno) neki okupatorski oficiri. Sad možda je i sarađivao, možda i ne, možda je postao nedužna žrtva zbog imovine, ali na spisku nevino streljanih na Ptici slomljenih krila ima zaista "nedužnih", kojima su ruke bile krvave do lakata. No, vratimo se Nojčeku. Interesantno je da se on 30-tih godina, negde sam našao u tadašnjim novinama, kao ugledni trgovac priključio, odnosno podržao neku inicijativu srpskih dućandžija u gradu, nešto oko radnog vremena ili slično, nije bitno, što pokazuje da nije bio nacionalno obojen. Mislim da je šteta, svaki put kada prođem pored te tarabe padne mi na pamet, što je ta zgrada srušena, kao i mnoge druge u gradu, i da uništavamo sistematski svoju istoriju. Pravdaju se, kao i za "Zvezda" bioskop, da to nije (bila) arhitektonski vredna građevina, ali postoji i ambijentalna vrednost, i ako nju upropastimo, grad više neće imati ni svoj identitet ni svoju dušu.
"Nojcek", to mi dodje nesto poznato. Nisam znao sa ovim cosetom. Zanimljivo
Stvarno, pored toliko trgovina i dućana , Nojčekova je jedna od retkih predratnih koja je zapamćena , kao i sudbina vlasnika.
U meniju se vidi taj naslov "Subotica u II svetskom ratu", ali tu nema nista. Kada cete u okviru te rubrike pisati nesto?
Biće aktivirana uskoro.
Iskreno, malo se bojimo.
Jedva cekam te vesti.