Bartul i Pirika – Složno i po volji Božjoj

Neprigledna polja kuruza, cincokreta, žita, ditelne… sve je to opasalo jedan širok pojas oko sela, nedaleko od varoši u ušorenim kućama, stali su pretežno zemljoradnici.

Bartula i njegova žena Pirika uzeli su se po smrti Bartuline prve žene Bare, dok je Pirika ostala isto udovica, njezin je čovik poginijo kad se jedne godine gradijo silos. Pao je sa visine i na mistu osto mrtav.

S obadve strane ostala su mala dica, a pošto su stali dosta blizo jedno drugom, malo po malo i pala je rič da se sastanu, da njim dica rastu zajedno, a i da oni ne budnu sami i da ne budnu istovrimeno tako sami sa dicom i otac i mater.

Posebno je to Piriki bilo teško, jel, imala je tri sina i ćer. Sinovi su rasli, i da se nije udala nanovo, ne bi mogla izdržat. Kajase bi joj ispale iz rukivi, jel tri mlada derana, to je tribalo ukolenčit da ne ispadnu od nji bandalole kojkake.

Doduše ni Bartuli nije bilo lako, al ni malo. Kod njeg oped četri sina i tri ćeri. Ne, nikako nije mogo sam sve.

Jedanajst dice z’dvi strane odjedared za jednim astalom…dovedeni, zatečeni i posli kratkog vrimena i stečena dica nji dvoje, blizanci Andrija i Luka, tribalo je sva ova gladna usta i naranit i škulovat al i izvest na pravi put.

Od jutra do sutra je Bartula radijo: njiva, košara, svinjak… o svemu je moro vodit računa, a Pirika, ona se ‘rvala sa dicom, jel to se  morlo i učit sa njima, al i vodit računa o svemu, jel uvatijo je već i pubertet digdi koje, i nije bilo sigre, vrlo se morlo pazit na sve.

Polako su dica učena poslovima tako da je svakim danom bilo lakše, i Piriki i Bartuli, radili su al i pazili kako veća starija dica rade sve većma i većma, dalo se naslutit i ko će šta biti i kome će se šta u životu dopasti da radi.

Nedilja je bila rezervisana za odlazak u Crkvu, tako da su dica i duhovno bila jaka. Dvi cure i jedan deran su čak bili i u crkvenom koru i zdravo su lipo pivali a Stipan je čak i sviro na vorguljama.

Malo po malo, došlo je tute i do udaje cura koje su očle u druge kuće i rađale dicu. Sve do jedne su iz kuće ispraćene kako je to običaj nalago, svatovi su svima popravljani čestito i brez ikakog divana – Ovo je moje, ono je Tvoje, sva dica su bila jednaka.

Božjom milošću nagrada je stizala u ruke Bartuline i Pirikine čeljadi, tako da je imanja bilo zadosta , tako se sve namistilo da su čak i kupovali zemlje, al i radili u arendu kojkome. Sad već poodrasla dica brez po riči su slušali kako triba radit i sve većma su priuzimali poslove, od sad već iskreno kazano, umorni roditelja.

Jedne nedilje posli mise, užnali su, i kad su se odmaknili od astala počelo se divanit o tom ko je koliko uradijo, dovatila su se dva derana al oma se tute umišalo i još dvoje.

Pirika se umišala, al niji je mogla umirit. Sve dok Bartula nije usto i dreknijo, svi su stali i po komandi posidali natrag za astal.

Tute je Bartula održo befel, ne sa vikom i drekom neg sa lipim ričima i jasno je metnijo do znanja svakom od čeljadi za astalom da je njemu jasno da je ova svađa ispala oko tog ko je koliko uradijo i time doprino cilokupnom imanju, samim tim i blagostanju.

Pa je onda jasno pito svu dicu:

-Jel kome god bilo teško?

-Nije baćo – redom su se izjašnjavala dica.

-Jel kogod kome štogod dužan, jel se kogod kome zamirijo?

-Ne, baćo.

-Jestel bilo kad bili gladni?

-Ne baćo.

-Jel smo mama i ja ikad pravili razlike med Vama?

-NEEEEEEEE – izrogačeni očivi su dica gledala u Bartulu.

-E onda odsele , pa nadalje, dok ste ode pod ovim krovom ima da slušate mene i mater. Ukoliko Vam budne kome na pamet palo da Vam nije dobro vrata su onamo i mošte ji otvorit izać i za na vike vikova zatvorit, al sa one strane, i na nji nikad više nemorate uć, osim ku gosti. Vaš tal će Te oma dobit ako se koje od Vas odluči za tako štogod ku i cure što su dobile kad su odlazile za udaj. I ako ima koga nek oma kaže da raščistimo, jel ode svađe bit ne smi i ne mož, ja nedam.

Nije bilo nikog da odgovori, svi su bili sagnute glave, i onda, ku pod kakom dirigenckom palicom, odignili su glave svi i počeli se miriti, grliti i ljubiti.

Tokom godina svi su se poudavali i poženili, al sam Bog je uredijo tako da su svi bili tu jedno oko drugi i svi su radili zajedno, sticalo se i baćo i mater su se slušali dok oči nisu sklopili.

A kad su napuštili ovaj svit, njeva dica su se sastajala kod najstarijeg Pere i uvik su sve rešavali lipo, nikad nisu dali da budne nesloge.

I što je bit svega, svako od nji je stico sa svojim bračnim drugovima i morlo se znati na kraju koje je čije, al svađe nije bilo.

Šta više, ostalo je ono najbitnije, da se nisu viđali ku kojkoji samo po saranama, nego su bar jedared misečno bili svi zajedno tako da su i njeva dica naučila šta je to sloga i zajedništvo.

A Pere, najstariji od svi, jedared je kazo kad su svi bili zajedno za Badnje veče.

-Eto vidite, fala našim roditeljima da su nas ovako vaspitavali  da nisu, mi bi sad drugom išli služit i radit. Ovako, Bogu dragom imamo svi svoje a kad kogod od nas posrne, eto svi nas u pomoć, zato samo složno i po volji Božjoj.

 

Tome



KOMENTARI

  1. Otpisan kaže:

    Lepa prica:)

  2. jasso kaže:

    Još jedna bajka iz Tominog pera,al samo bajka,jel kad dođe do diobe,onda više nema ni braće ni sestara,svako oće više…..

OSTAVITE KOMENTAR

2 + 6 =

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 13 + 3 ?
Please leave these two fields as-is: