Podno slovenačkog dela Karavnki, u mestašcu Kranjska Gora, predstavnici subotičke opštine kupili su jednu zgradu podignutu u alpskom stilu, za potrebe dečjeg odmarališta.
Arhitekta Karlo De Negri, govoreći jednom prilikom za „Politiku“, prisetio se kako je 1961. godine partijski gradski vrh odlučio kako treba da se kupe zgrade za odmor subotičke dece. Nekoliko lokalnih funkcionera, kojima je i on priključen kao stručnjak, selo je u automobil i krenulo u kupovinu objekata za dečja odmarališta na moru i u planinama.
„Obišli smo nekoliko kuća u Sloveniji. Ova u Kranjskoj Gori, privatno vlasništvo penzionisanog vojnog pilota, odgovarala nam je i po ceni, ali i zbog velikog dvorišta gde je bilo prostora za dogradnju“ – prisećao se De Negri.
Tako je gradska turistička organizacija “Kekec”, koja je bila zadužena za dečji turizam, dobila ovaj kutak u Kranjskoj Gori. Ovo parčence Slovenije je bila glavna planinska destinacija većine Subotičana. Svako je u Subotici znao za Kranjsku Goru. Za najmlađe, ime ovog gradića je bilo toliko opšteprisutno, kao da je reč o delu subotičke opštine. Generacije su odlazile u to mestašce na ekskurzije, letovanja i zimovanja.
Nije preterivanje kada se kaže da je priroda tog kraja za ravničare izgledala kao rajski vrt. Odmah iza odmarališta žuborio je bistri planinski potok, što je bila posebna atrakcija za decu iz ravnice. Za devet sati vožnje stići u šume ispresecane potocima i pune borovnica ako je leto, ili zimi iz sivog grada otići na snežne Alpe…
Godine 1970. urađen idejni projekat za dogradnju još jednog objekta preko puta starog, i on je realizovan dve godine kasnije. Izgradnjom nove, moderne zgrade ovo odmaralište je značajno prošireno.
Cene u tom slovenačkom turističkom centru su uvek bile razumne. Hrana u ekspres restoranu je bila jeftinija nego u Subotici, cene u samousluzi su bile jednake, garderoba povoljnija a piće u najelitnijem hotelu bilo je jeftinije nego u Patriji.
Subotička agencija “Kekec”svoje ime je dobila po dečaku Kekecu, junaku jednog popularnog filma za decu iz 1951. godine koji se odigrava u idiličnoj dolini smeštenoj u podnožju snegom pokrivenih vrhova Alpa. Tri decenije je organizovala putovanja najmlađih Subotičana u svoja odmarališta, a onda su se između nas isprečile dve granice.
Raspad zemlje doveo je u pitanje gazdovanje imovinom u sada samostalnim republikama pa je kuća u Kranjskoj Gori početkom devedesetih godina prošlog veka prodata jednoj slovenačkoj firmi za tadašnjih 150.000 nemačkih maraka. Preciznije, prodato je 81 odsto imovine, dok je ostatak dat pod zakup.
Subotica i Slovenija su pre raspada Jugoslavije bile u istim državnim okvirima 300 godina. Pa čak i za vreme Drugog svetskog rata slovenačko Prekomurje i Subotica bili su pod Hortijevom Mađarskom.
Zato ne čudi što su privredne veze nekada bile veoma tesne. Za njima su išle i one sentimentalne. Idući za službom, karijerom ili ljubavi, neki su “Janezi” svoj zavičaj zamenili Suboticom. Kraj zajedničke države je na severu Bačke zatekao par stotina Slovenaca i njihovih potomaka koji danas žive ovde.
TO ĆE BITI SLOVENIJA
Kada je te 1978. godine, ispod Gradske kuće otvoren salon nameštaja „Slovenijales“, priređena je velika svečanost. Međutim, zastave sa imenom ove firme koje su okačene na najveće subotičko zdanje, skinute su već sutradan. Verovatno su one bile promotivnog karaktera i postavljene samo za dan otvaranja, ipak, neki kažu da je razlog bio to što je za mnoge starije Subotičane natpis bio zbunjujući. Naime, na mađarskom jeziku Slovenija les (Szlovenia lesz) znači – To će biti Slovenija.
A i počelo je da biva. S druge strane Gradske kuće već je bila prodavnica „Slovenijasport“, zatim „Zlatarna Celje“, dok je prema pozorištu svoj prostor imala prodavnica električnih aparata „Iskra“ iz Kranja.
ZDELANO V SLOVENIJA
Tržište SFRJ je bilo pokriveno većinom solidnim domaćim proizvodima. Uvozni i licencni artikli su bili probrani i kvalitetni, čega Jugosloveni nisu bili svesni u punoj meri. Jugo potrošač nije poznavao bofl robu niti razne obmane proizvođača i trgovaca, da reklamom ili pakovanjem dovedu kupca u zabludu. Razlika je bila samo u ambalaži, a za reklamu i pakovanje, Slovenci su uvek bili svetlosnu godinu ispred, što je sluđivalo ostalu braću kojima to nikako nije išlo od ruke. „Fruktal“ je masovno otkupljivao voće sa subotičkih voćnjka i plantaža, mada je i “Subotičanka” proizvodila voćne sokove ali su se oni daleko slabije prodavali.
Sve „zdelano v Slovenija“ značilo je zagarantovani kvalitet.
Kranjska Gora danas
Lansky
Bravo Lansky! Podsetio si me na detinjstvo! Stari je dimio 57 dok sam se ja sepurio po Kranjskoj Gori i jos uvek cuvam prvu perjanu jaknu Toper koju sam dobio od roditelja dok smo bili u Sloveniji… a tek mirisi i ukusi Fructala, ko da sam juce popio casu ovog ne zaboravnog soka (bio je rame uz rame sa Pago sokovima, ako ne i bolji)! Cockta original ukus kakvog vise nema (ovo danas nije ni blizu), pa Coca-Cola iz Podruma palic, Iskrine antene i pojacala po krovovima, Union alati, Iskra busilice i brusilice, Gorenje za domacice…
sta smo imali nismo znali a sta imamo sad tek neznamo
Iz nekog razloga gotovo niko više ne pravi žvake u originalnoj formi, kao „trakice“.
Koloys Kolinska su čak imali foru da u svakom pakovanju bude sličica za album.
Sedamdesetih je bio mali album POZNATE DENAR TUJIH DRŽAV (Poznajete li novac tuđih država). U paklici žvaka, jedna je bila umotana u sličicu.
Ne znam kako bi to danas izgledalo ali tada je bilo baš uzbudljivo.
Već smo onomad imali maniju gonjenja. Šteta što nismo postali Slovenija. Umesto Juge velika Dežela.
FLAVOR AID!
ja sam stvarno krstario po Sloveniji 70ih godina zao mi je sto nam se nije dalo da i mi budemo deo Slovenije imali smo sve uslove! Mislim na Vojvodinu,i danas bi smo bili DIKA!
Duša me zaboli kad se prisetim te divne JUGOSLAVIJE ! E da mogu da se vratim u ta stara lepa vremena ! Sve smo imali ! Najbolja i najlepša zemlja bila na zemaljskoj kugli !
da da sve smo imali ali ipak . . . . . Slobe nije bilo !!!
Mora da je bilo previse lepo da bi trajalo vecno.
U odmaralištu Kekec najčešće je moja mama bila upravnica (tetka Terika) – baš sam se naskijao. Skije obavezno Elan, skijaške cipele Alpina.
Ajte da sad ne prevodim šta znači Alpina na mađarskom. Nisam ja onomad toga ni bio svestan, za mene ta reč nije bila mađarska, i začudo nisam asocirao sve dok me neki turisti iz Mađarske nisu pitali na mađarskom, eufemizirajući prećutkivanjem zadnjeg samoglasnika: „Hol lehet itt Alpin sícipőt vásárolni?“ A ja još zbunjeno pitam: „Úgy érti Alpina cipőt?“ a oni još zbunjenije odvrate pogled, pokušavajući da otkriju, da li se ja to zezam sa njima, hahaha
Za sve jugonostalgičare evo jednog linka:
http://leksikon-yu-mitologije.net/
Uživajte!
Bila bi ovo Slovenija da Slobo nije curiknio istoriju unatrag.
Biće ovo Slovenija? Oće ****! Biće ovo balkanski brlog ko što i jeste. Slobo odlučio.
Ah taj „Kekec“….milion puta u Kranjskoj gori na zimovanje,a valjda tri miliona puta u Svetom Martinu na letovanje…lepe uspomene, bezbrižno detinjstvo, mnogo prijatelja i dan danas iz tih dana
Jednom u Kranjskoj Gori na zimovanju, i puno puta u Svetom Martinu na letovanju (tu i tamo i na Čiovu i u Novom Vinodolskom). Samo me zanima šta bi sa tim odmaralištima, čije je to bilo vlasništvo, kako je otuđeno itd.? Inače ovde mnogi spominju da je „Slobo odlučio da mi ne budemo kao Slovenija“, ali zaboravljaju da i od nas samih je zavisilo i zavisi koja će politička opcija pobediti na izborima i kakva će nam biti sudbina.
Ja sam majka od jednog osmogodišnjaka vreme eskurzija u školama cene boli glava a mesto ništa pa mu ja kažem e sine moj da si moga biti dete onda kada ja i da proputuješ čitavu Jugu pa da vidiš nešto a šta sad i danas se oni raduju ali nemaunjima onog elana ko kada smo mi imali naše eskurzije.Ako neko isto ima mišljenje ko ja nek napiše mišljenje
filter 57 u to vreme kupovali su policajci, mislili su da u kutiji ima 57 cigara.
Kada smo se vec vratili da i ja nesto dodam.Za njih smo uvek bili prokleti hudic i nikad sem za vreme okupacije nas nisu voleli.Lanski jeste bilo tako ali to su sve M DA OD LABUDA>.