Subotički kutak ispod Alpa

Podno slovenačkog dela Karavnki, u mestašcu Kranjska Gora, predstavnici subotičke opštine kupili su jednu zgradu podignutu u alpskom stilu, za potrebe dečjeg odmarališta.

Arhitekta Karlo De Negri, govoreći jednom prilikom za „Politiku“, prisetio se kako je 1961. godine partijski gradski vrh odlučio kako treba da se kupe zgrade za odmor subotičke dece. Nekoliko lokalnih funkcionera, kojima je i on priključen kao stručnjak, selo je u automobil i krenulo u kupovinu objekata za dečja odmarališta na moru i u planinama.

„Obišli smo nekoliko kuća u Sloveniji. Ova u Kranjskoj Gori, privatno vlasništvo penzionisanog vojnog pilota, odgovarala nam je i po ceni, ali i zbog velikog dvorišta gde je bilo prostora za dogradnju“ – prisećao se De Negri.

Tako je gradska turistička organizacija “Kekec”, koja je bila zadužena za dečji turizam, dobila ovaj kutak u Kranjskoj Gori. Ovo parčence Slovenije je bila glavna planinska destinacija većine Subotičana. Svako je u Subotici znao za Kranjsku Goru. Za najmlađe, ime ovog gradića je bilo toliko opšteprisutno, kao da je reč o delu subotičke opštine. Generacije su odlazile u to mestašce na ekskurzije, letovanja i zimovanja.

Nije preterivanje kada se kaže da je priroda tog kraja za ravničare izgledala kao rajski vrt. Odmah iza odmarališta žuborio je bistri planinski potok, što je bila posebna atrakcija za decu iz ravnice. Za devet sati vožnje stići u šume ispresecane potocima i pune borovnica ako je leto, ili zimi iz sivog grada otići na snežne Alpe…

Godine 1970. urađen idejni projekat za dogradnju još jednog objekta preko puta starog, i on je realizovan dve godine kasnije. Izgradnjom nove, moderne zgrade ovo odmaralište je značajno prošireno.

Cene u tom slovenačkom turističkom centru su uvek bile razumne. Hrana u ekspres restoranu je bila jeftinija nego u Subotici, cene u samousluzi su bile jednake, garderoba povoljnija a piće u najelitnijem hotelu bilo je jeftinije nego u Patriji.

Subotička agencija “Kekec” svoje ime je dobila po dečaku Kekecu, junaku jednog popularnog filma za decu iz 1951. godine koji se odigrava u idiličnoj dolini smeštenoj u podnožju snegom pokrivenih vrhova Alpa. Tri decenije je organizovala putovanja najmlađih Subotičana u svoja odmarališta, a onda su se između nas isprečile dve granice.

Raspad zemlje doveo je u pitanje gazdovanje imovinom u sada samostalnim republikama pa je kuća u Kranjskoj Gori početkom devedesetih godina prošlog veka prodata jednoj slovenačkoj firmi za tadašnjih 150.000 nemačkih maraka. Preciznije, prodato je 81 odsto imovine, dok je ostatak dat pod zakup.

Subotica i Slovenija su pre raspada Jugoslavije bile u istim državnim okvirima 300 godina. Pa čak i za vreme Drugog svetskog rata slovenačko Prekomurje i Subotica bili su pod Hortijevom Mađarskom.

Zato ne čudi što  su privredne veze nekada bile veoma tesne. Za njima su išle i one sentimentalne. Idući za službom, karijerom ili ljubavi, neki su “Janezi” i „Mojce“ svoj zavičaj zamenili Suboticom. Kraj zajedničke države, na severu Bačke je zatekao par stotina Slovenaca i njihovih potomaka koji danas žive ovde.

TO ĆE BITI SLOVENIJA

Kada je te 1978. godine, ispod Gradske kuće otvoren salon nameštaja „Slovenijales“, priređena je velika svečanost. Međutim, zastave sa imenom ove firme koje su okačene na najveće subotičko zdanje, skinute su već sutradan. Verovatno su one bile promotivnog karaktera i postavljene samo za dan otvaranja, ipak, neki kažu da je razlog bio taj što je za mnoge starije Subotičane natpis bio zbunjujući. Naime, na mađarskom jeziku Slovenija les (Szlovenia lesz) znači – To će biti Slovenija.

A i počelo je da biva. S druge strane Gradske kuće već je bila prodavnica „Slovenijasport“, zatim „Zlatarna Celje“, dok je prema pozorištu svoj prostor imala prodavnica električnih aparata „Iskra“ iz Kranja.

muda od labuda

ZDELANO V SLOVENIJA

Tržište SFRJ je bilo pokriveno većinom solidnim domaćim proizvodima. Uvozni i licencni artikli su bili probrani i kvalitetni, čega Jugosloveni nisu bili svesni u punoj meri. Jugo potrošač nije poznavao bofl robu niti razne obmane proizvođača i trgovaca, da reklamom ili pakovanjem dovedu kupca u zabludu. Razlika je bila samo u ambalaži, a za reklamu i pakovanje, Slovenci su uvek bili svetlosnu godinu ispred, što je sluđivalo ostalu braću kojima to nikako nije išlo od ruke. „Fruktal“ je masovno otkupljivao voće sa subotičkih voćnjka i plantaža, mada je i “Subotičanka” proizvodila voćne sokove, ali su se oni daleko slabije prodavali.

Sve „zdelano v Slovenija“ značilo je zagarantovani kvalitet.

 

Kranjska Gora danas

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Ja sam upao u taj potok pored Kekeca :)))

  2. Aldi kaže:

    Bilo nekad kad je država smatrala da treba da vodi računa o dobrobiti svojih građana, ma koliko trapavo. Mada, izboriti se za letovanje/zimovanje preko Kekeca nije bilo lako. Potrebna je bila ili veza ili neki specijalni socijalni ili zdravstveni status, ako se dobro sećam. Kranjsku Goru sam ipak video sa firmom mojih roditelja.

  3. Suboticanka kaže:

    Tamo sam naucila da skijam!

  4. vasa kaže:

    Дивна стара времена , летовање Кекецом , Крањска Гора или море Сумартин.

  5. Palotay kaže:

    Bio.

  6. B.S. kaže:

    Bio u drugom razredu osnovne škole 🙂
    Takođe sam upao u taj potok iza objekta 🙂
    Naučio sam tamo da skijam, ali i da sam vežem pertle 😀

  7. Jovan kaže:

    @Aldi
    Nije trebala nikakva veza, išao je svako kome su roditelji uplatili troškove koji nisu bili veliki. Ja sam išao svake zime, i u stari i u novi objekat, od nižih osnovne do 4. razreda srednje (2. usmerene), a roditelji mi nisu bili ni članovi partije niti bilo šta u ono vreme značajno.

  8. S kaže:

    Izuzetno lepa sećanja nosim iz Kranjske gore. Kao dete u prvom i trećem razredu osnovne škole sam bila u Kekecovom odmaralištu. Uživala u prelepoj prirodi, druženju i desetodnevnom osamostaljivanju. Zaljubila sam se u sve prirodne lepote Slovenije i neverovatno ih upamtila. Prošle godine sam sa velikom radošću vodila svoju decu upravo na sva ta mesta, počevši od Vintgara, Bledskog jezera, jezera Zelenci, reke Pišnice,….

  9. Tramp kaže:

    Bio sam tamo 1973g. Baš preko KEKECA.Seosko dete treći razred osnovne.Lepota, neopisiva i onda i sad Slovenija je pogotovo po uređenosti i čistoći 100 svetlosnih godina od nas.

  10. Tramp kaže:

    Interesantno je da je To tzv. Subotičko odmaralište prodato 81%prodato. Ostatak je kaže dalje , izdato u zakup?!?.Ko je vlasnik tog dela koje je izdato u zakup???.

  11. Vojislav kaže:

    Postoji li jos uvek to odmaraliste? Moze li se naci na google mapi i gde?

  12. Avet kaže:

    @Vojislav

    Google Maps:
    46°29’20.8″N 13°47’36.3″E
    Ako se ne varam, ovde negde u blizini bi trebalo biti to bivše Kekecovo dečje odmaralište.
    Ukucajte koordinate u Google Maps, ja mislim da je to to.

  13. Tramp kaže:

    @Vojislave može se naći odmaralište na gugl mapi ,sigurno. Ali ko je taj što izdaje onih 19% preostalih od prodaje , eee tog nećeš naći.

OSTAVITE KOMENTAR

9 + 1 =

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 2 + 8 ?
Please leave these two fields as-is: