Ko je god mlađi od 40 leta i stare palićke pejzaže zna sa starih razglednica, teško može shvatiti odakle ovaj objekat ovde. Na obali, malo istočnije od ženskog štranda, na poziciji današnjeg parkinga i travnjaka ispred Male gostione, nalazi se i nekakav industrijski dimnjak.
To je mašinska kuća banjskih postrojenja i stari hotel Nadaš.
Nadaš (Trščara) ovde stoji od 1852. godine i sve promene koje su se oko njega događale, pogotovo one na početku 20. veka, ostavile su ga neuklopljenog u novi poredak.
Banjsko kupatilo
Trščara – Nadaš
Nemajući zajednički estetski imenitelj sa novim okruženjem, izostao je sa većine razglednica koje su štampane tokom 20. veka.
Prizeman objekat dug 70 metara, sa 20 soba, sa izgledom sirotinjskih biroških stanova na posedima nekadašnjih veleposednika, nije smatran atraktivnim. Ipak, za vreme velikih radova na Paliću 1909. „Bacskai hirlap“ piše da će Nadaš biti sačuvan zbog „pitoreskne i karakteristične spoljašnosti“. Smatra se da će „niska duga kuća kao zanimljiv primer panonskog graditeljskog stila, dobro delovati u grupi kitnjastih građevina modernog izgleda“. Porušena je Donja Trščara koja se našla ispred novosagrađene Velike terase.
Iza nje je bila ova ljupka poslastičarnica.
Taj hotel nije bio neomiljen ni kasnije. Izgoreo je 1928. godine ali je restauriran u prvobitnom izgledu.
Vidi o tome na temi: Prva raketa koja je pala na Palić
požar
Tako je nastavila život Trščara koja je imala raskošan portal ali i ambetuš i trščani krov poput seoskih kuća.
Gosti su je voleli baš takvu : poniklu iz graditeljske tradicije ovih prostora, okruženu zelenilom, prozora okrenutih izlazećem suncu, sa pletenim stolicama na tremu. Hotel Trščara srušen je 1970. godine.
Lansky
Na donjoj slici se vidi poluostrvo zaljubljenih a iza Nadas. Danas bi se ovoj slici mogao dodati onaj jedini splav na Palicu koji uzgred rečeno nije nista lepsi i privlacniji od najobicnijeg industrijskog dimnjaka.
Elem, ova slika nosi zanimljiv detalj u vidu kandelabra na Palicu, a ova priča zanimljivu činjenicu da je jedan obejkat poput Nadasa izbacivan sa razglednica zbog svog izgleda koji se nije bas uklapao u izgled tada savremene arhitekture popularno zvanoj kao secesije. Da da, Nasad izgrađen cak 60 godina pre Velike terase i Vodotornja odjedanput biva potisnut od strane moderne arhitekture koja se javljala u gradu koji doživljava veliki razvoj.
Šta želim reći. Grad je kao i jezik, živa stvar koja se menja iz prostog razloga što ga je stvorio čovek, društvo. U jeziku se javljaju nove reči, žargoni, menja se pravopis itd… a u gradu se menjaju stilovi gradnje koji su korigovani načinom života i potrebama u tom trenutku. Kandelabar je ostao isti iz prostog razloga što on i danas ima istu funkciju koja je nastala kao potreba osvetljenja, međutim Nadas je srušen iz prostog razloga što su njegova funkcija a i izgled izgubili smisao, i jednostavno se nije uklopio. Nisu svi objekti nastali pre dolaska secesije uklonjeni, ali jedan deo jeste. Isto tako neće svi objekti secesije, moderne, baroka biti uklonjeni pod pritiskom savremene arhitekture, ali jedan deo opet jeste i biće. Samo dovoljno monumentalni objekti jednog stila uspevaju da se suprostave vremenu i onome što to vreme nosi u režiji čoveka.
Zanima me da li je u vreme rušenja Nadasa postojala inicijativa da se objekat tada star 120 godina sačuva i preuredi. Ako neko od starijih zna neka nam ispriča.
I toranj Bagolyvár (Bagojvar) i vodotoranj su izgubili funkcije ali se neće porušiti, barem se nadam.
Vodotoranj je dovoljno monumentalan i postao je prepoznatljiv tako da će se on održavati u životu čisto iz estetskih razloga. Da li će imati neku funkiju u budućnosti videće se.
Jednom prilikom sam razgovarao sa direktorom Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture gospodinom Gezom, koji je između ostalog izneo i problem Bagojvara. Naime, tamo postoji problem baš funkcije objekta. Prostor je izuzetno mali da bi se mogao iskoristiti za bilo šta što bi nekome (zakupcu) donelo dovoljno sredstava da on ima rezona da uloži sredstva. Jedino kada bi se nadogradio i proširio (za potrebe kafića ili restorana) ali to je već na neki način skrnavljenje. Treba biti oprezan. I tako, godine prolaze, jedino što su uspeli je da je zazidaju i spreče dalje propadanje ali efikasnog rešenja koje će oživeti prostor i vratiti mu stari sjaj još uvek nema.
Stari Ženski štrand i hotel Trščara
Zanima me u kom je preiodu direktor TUP Palić bio Konstantin Medaković pošto taj podataka, verovali ili ne nemaju ni u SO, Istorijskom arhivu, ni u TUP Palić Ludoš, Elitama Palić
Konstantina Medakovića znam kao osnivača i direktora ZOO vrta do negde polovine sedamdesetih.