Brazilka u Subotici

Isadora Mello je učenica iz Brazila koja je u okviru razmene učenika boravila u Subotici. O svojoj domovini, o Srbiji i Subotici, razgovarala je sa učenikom Nikolom Ilankovićem za portal PET PLUS.

 

Zašto si se prijavila za razmenu učenika?

 

-Moj otac je bio na razmeni. Takođe, njegova majka, moja baka je bila na razmeni učenika. Jedva sam čekala da napunim 17 godina i da mogu da krenem njihovim stopama, posebno zato što znam da je njima to bilo odlično iskustvo i da im je pomoglo da izgrade svoju linčnost.

 

Reci nam nešto o sebi, odakle dolaziš…

 

-Rođena sam u prelepom gradu zvanom Foz do Iguaču, na jugu Brazila. Grad je poznat po ogromnim vodopadima i na granici je sa Paragvajem i Argentinom. Od ranog detinjstva, često sam se selila zbog tatinog posla i zbog toga mogu da kažem da poznajem mnogo gradova u Brazilu. Živela sam u Sao Paulu, Rio de Ženeiru, Kuritibi, Manausu i Porto Alegru. Tata me je uvek učio da izvučem najbolje iz mesta gde se trenutno nalazimo, da upoznam grad, da posetim muzeje, parkove, plaže… Selidbe su bile dobro iskustvo za mene zato što se u samom Brazilu priroda, način života veoma razlikuju od grada do grada. Ljubav prema putovanju i upoznavanju novih mesta, novih ljudi i različite istorije je bila veoma važna za moju odluku da dođem u, za Brazilce neobičnu zemlju, kao što je Srbija.

Da li se škola razlikuje u Brazilu od škole u Srbiji?

 

– Moja škola je drugačija. Prvo, to je privatna škola zato što državne škole jedva da rade. Vlada nema novca da investira u školstvo i zbog toga ne brine o profesorima, zgradama i načinu školovanja. U privatnoj školi imamo mnogo pravila i pored toga što se mnogo plaća, moramo da nosimo propisanu odeću. Smatram da je to pogrešno, jer u Srbiji učenici mogu da nose šta hoće i na taj način pokazuju kakve su osobe, kakvi su im ukusi. Takođe, nemamo odmore posle časova. Na primer, imamo tri časa, pa odmor od 20 minuta, pa onda četiri časa zaredom bez odmora. To znači da ostajemo u istoj učionici mnogo vremena i lako se učenik umori, iznervira i lako ogladni. Zbog toga, učenici počinju sa pričom, smetaju profesorima ili spavaju. Smatram da su odmori u Srbiji odlični zbog toga što imamo vreme za sebe, da se ispričamo i pojedemo nešto. U Brazilu ne možemo da napustimo školsku zgradu pre poslednjeg zvona. Ako želimo ranije to da učinimo, moramo imati posebne papire potpisane od strane naših roditelja. Ovo pravilo čini učenike da se osećaju kao da su u zatvoru. Sviđa mi se to što u Srbiji mogu da odem do parka, pekare ili radnje.

 

Kako ti se svidela Srbija?

 

-Srbija mi se svidela od prvog dana. Sviđa mi se arhitektura, priroda, gradovi i činjenica da imate mnogo reka. Ljudi su posebni, topli, prijatni, prihvataju te sa osmesima i zagrljajima. Hrana je, takođe, odlična. Sviđa mi se srpska kultura, videla sam srpske plesove i slušala sam srpsku muziku, kao što su trubači i tamburaši. Način života je inspirušući, kako se Srbi s poštovanjem ponašaju pre starijima, kako radije idu pešice i koriste biciklo. U Brazilu je veoma opasno da se izađe van kuće i ljudi su po kućama i koriste automobile. Zdrava navika koju Srbi imaju što se tiče šetnje je za ponos. Cenim to što Srbi slušaju srpsku muziku. To je veoma važno za identitet ljudi, uživaju dok slušaju svoju muziku.

 

Kako ti se sviđa Subotica?

 

-Prvo, izabrala sam da provedem Novu godinu u Subotici sa mojim prijateljima Javierom Mendezom, Dušicom i Jelenom Salopek. Trebalo je da provedem svega dva dana, ali sam pitala moju mamu domaćina iz Bečeja da ostanem duže jer mi se Subotica veoma svidela. Porodica Salopek je neverovatna i vodili su me na Palić, u „Music Caffe“, „Caffe Priča“ itd. Kada su mi ljudi iz AFS Interkulture rekli da dolazim u Suboticu ponovo, bila sam veoma srećna i uzbuđena jer sam jedva čekala sa ponovo dođem! Upoznala sam još ljudi i upoznala se sa njihovim školskim rutinama. Ovo je učinilo da još više zavolim Suboticu. Moja nova sestra domaćin Tamara Jovanović čini sve da mi bude prijatno. Vodi me na lepa mesta i preporučuje mi stvari koje moram da probam dok sam ovde: palačinke u „Darabošu“, kafu i pitu sa višnjama u „Bossu“. Bili smo na probi hora profesora Veselina Jevtića u SKC „Sveti Sava“. Planiramo da odemo na bazen na Prozivci, u pozorište i Zološki vrt na Paliću do kraja nedelje. Ove nedelje su me svi pitali šta mi se toliko svidelo u Subotici i svima sam rekla da je to što sve izgleda kao da radi, zgrade, parkovi i ulice su prelepe i dobro očuvane. Nema otpadaka po ulicama i ima mnogo drveća što čini ambijent u gradu odličnim.

 

Kakvi su ti planovi kada se vratiš u Brazil?

 

-Kada se vratim u Brazil, završiću poslednju godinu srednje škole i spremiću se za fakultet. Provešću mnogo vremena sa porodicom da nadoknadim propušteno. Želim da naučim sambu, jer su, kada sam bila u Gimnaziji, tražili da odigram tradicionalni brazilski ples, ali nisam znala. Kada sledeći put dođem u Srbiju i Suboticu, nadam se da ću moći da ih naučim kako da igraju sambu!

 

PET PLUS     http://www.petplus.rs/



KOMENTARI

  1. razum kaže:

    Eto, koliko nam treba da osvežimo ljubav prema svom gradu… malo…

OSTAVITE KOMENTAR