Čajo za sve svadbe

BILO da ga zovu stari svat, čajo, vufej ili mastalundžija, Subotičanin Janoš Đemant jedan je od najviđenijih svatova srpskih, mađarskih, hrvatskih i bunjevačkih venčanja od Budimpešte do Novog Sada.

Kao ceremonijal majstor svadbenih veselja, vitalni elektromehaničar u penziji, radi već dve i po decenije i do sada je organizovao više od 700 proslava.

Tu je da najavi sve delove svadbe – od prosidbe, venčanja, prvog plesa, okretanja mlade, pa do sečenja torte i fotografisanja. Ono što ga razlikuje od drugih su duhoviti dvojezični srpsko-mađarski recitali i zdravice, a prosio je mladu i na engleskom i švedskom jeziku.

– Sve je počelo kada me je kolega zamolio da budem vufej na svadbi njegove ćerke, a kako nisam znao šta treba da radim poslušao sam stare recitale, skratio ih i modernizovao, učinio ih zabavnijim – počinje priču Janoš. – Svatovi su bili prijatno iznenađeni, te mi se potom javilo još dvoje ljudi, zatim sve više i tako je počelo.

Kako će izgledati na svadbi i šta će govoriti zavisi od vere i nacije mladenaca. Često se desi, kako kaže, da na jednoj svadbi bude čak pet nacionalnosti i svi sa jednakim uživanjem slušaju i prate njegove instrukcije. Prosio je mladu na konju, kupovao ih, odvodio lažne i dovodio prave neveste… Jednom mladiću je bio mastalundžija čak dva puta u jednoj godini.

– Običaji se razlikuju, česte su i svadbe gde su mladenci dve različite nacije pa se trudimo da se sve ispoštuje. Naravno, sve se unapred dogovorimo sa roditeljima i zaljubljenim parom – nastavlja veseli Subotičanin. – Ljudi sa strane zaneme od iznenađenja kada vide kako se različiti običaji, muzika, hrana stapaju na jednom mestu i svi budu zadovoljni. To je zaista prelep prizor, bogatstvo koje imamo i moramo da negujemo.

Ono što nevoljno ukazuje jeste da je sve manje svadbenih veselja, što zbog besparice i ekonomske nesigurnosti, što zbog straha mladih od vezivanja i bračne zajednice.

– Primera radi, u ratnim godinama sam radio više od 40 svadbi godišnje, kod nas ove godine samo 15 – sleže ramenima. – I na samom veselju izbačeno je dosta običaja, prvenstveno onih koji se odnose na darivanje, što je i razumljivo jer ljudi gledaju na svaki dinar.

Svatove predvodi po preporuci i za simboličnu svotu od koje se, kaže „teško može obogatiti, ali dobro dođe uz penziju“.

– U ukupnim troškovima jedne svadbe to je zaista malo, a skinem svu muku sa roditelja i kumova, koji umesto da brinu o ceremoniji mogu lepo da se zabavljaju – šeretski će najpopulaniji čajo u Vojvodini.

NOVOSTI