Godinama već prelazak srpsko-mađarske granice i u putničkom i u teretnom saobraćaju predstavlja test izdržljivosti, jer nema pravila u kom trenutku će se tokom radne sedmice „zaglaviti” u koloni. Takođe nije sigurno ni da su brži prohodni takozvani mali granični prelazi poput međudržavnih prelaza u mestima Rabe i Đala.
Tokom vikenda, kao i u danima pre i posle velikih praznika ili godišnjih odmora čekanje je gotovo zagarantovano. Zato su mnogi putnici sa zebnjom dočekali uvođenje novog EES (Enter/Exit System) načina pregleda na granicama, koji podrazumeva skeniranje lica i uzimanje otisaka prstiju za putnike iz trećih zemalja, odnosno za one koji nemaju državljanstvo neke od zemalja Evropske unije.
Od 11. novembra na svim graničnim prelazima prema Mađarskoj počela je primena EES-a i prvi dani su upravo, kako se i strahovalo, doneli duža čekanja, gotovo zakrčenje graničnog prelaza za sve kategorije putnika: od onih u putničkom saobraćaju, putnika u autobusima do teretnih vozila, jer se vreme čekanja za kamione dodatno produžilo. Prilikom sprovođenja nove procedure, naime, putnik mora izaći iz vozila, a ovakva identifikacija obavlja se prilikom svakog ulaska u EU. Takođe i prilikom izlaska iz zemlje članice EU radi se ili skeniranje prstiju ili lica, ili oba postupka.
Otuda nije čudno da se na društvenim mrežama pojavila i ovakva reakcija jedne građanke: „Za mene je ovo nečuveno poniženje. Neću da prelazim granicu po ovim pravilima. Svaki put se izlazi iz automobila, ne samo kada se kroz sistem prolazi prvi put. Deca za to vreme sede u kolima, plaču, sistem baguje, kolone su ogromne. Svaki put vam uzimaju pasoš i uzima se ili otisak ili skeniraju lice, ili obe stvari.”
Ipak, ovo nije pretežan doživljaj putnika. Čekanja jesu duga, ali za sada ne i značajno veća nego pre uvođenja EES-a. Mađarska je sa novim sistemom uvela i nekoliko mera koje bi trebale da olakšaju prelazak granice za sve, i one sa EU pasošem i one iz trećih zemalja. Tako već od granične linije, dakle negde na polovini puta između srpskog i mađarskog graničnog prelaza, stoje mađarski policajci sa pitanjem koje putne isprave poseduju. Ukoliko imaju dokumente neke od zemalja EU upućuju se običnu na prvu kapiju, za građane Unije. Svi ostali putnici preusmeravaju se odmah na ostale otvorene kapije.
Međutim, ovakva prethodna „trijaža” putnika moguća je samo tamo gde ima dovoljno mesta. Na graničnom prelazu Horgoš 2 nema prostora za ovakvo preusmeravanje jer su policijski punktovi dve države praktično naslonjeni jedan na drugi, bez razmaka. Takođe, situacija je slična i na drugim „malim” graničnim prelazima. Na Horgošu 2 – Reske, koji najčešće koriste prekogranični radnici iz okolnih naselja na severu Srbije, zbog toga je sa mađarske strane napravljen novi režim saobraćaja samo za ove putnike koji, uz putne isprave, moraju biti uvršteni i u Mađarskoj nedavno formiranu bazu prekograničnih radnika.
Ipak, sve to ponekad ne pomaže.
„U EU koloni sam. Desetak vozila. Puževim korakom”, piše u utorak popodne jedan od putnika u komentarima na aplikaciji koja informiše o stanju na granici. Navodi da je na granici već skoro sat vremena iako nije gužva. A u „EU koloni” svakako razlog za zastoj nije EES uređaj.
Problemi nastaju i kada su gužve tolike da putničko vozilo ne može ni da stigne do granične linije iz Srbije ka Mađarskoj i do prve procene policije u koju kolonu da se uputi. Tokom vikenda ume da se dogodi da je kolona kamiona i autobusa tolika da prepreče put putničkim vozilima. Tada strpljenje izgube i vozači kamiona koji su inače već i navikli na gužve na granicama, stvara se dodatna nervoza i zagušenje.
I kada sve funkcioniše odlično, jasno je da primena EES-a podrazumeva bar za nekoliko minuta duže zadržavanje na granici. Ali, šta kada su u vozilu ili u autobusu „mešani” putnici, odnosno oni sa EU i oni sa ispravama trećih zemalja, recimo sa srpskim pasošem.
„Mi smo zamolili baku da pred granicom izađe iz kola i onda peške pređe u traci koja nije za EU putnike. Mi smo prešli u EU traci, a ona se vratila u kola iza granice. Inače bi morali satima da čekamo u redu za ne-EU putnike”, priča nam Subotičanin čija porodica ima dvojno mađarsko-srpsko državljanstvo, ali ne i tašta. Deca do 12 godina ne podležu EES registraciji, a upravo registracija dece izaziva najviše pitanja putnika.
Iskustvo pojedinih građana ipak kaže da na velikim graničnim prelazima poput Horgoš–Reske na auto-putu mađarski policajci ne vole putnike koji „šetaju”, to jest da se peške prelazi ovaj granični prelaz.
EES registracija treba da omogući bolje vođenje evidencije o tome ko ulazi u prostor Evropske unije i koliko dugo se tu zadržava. Mađarski policajci opremljeni posebnim mobilnim uređajem rade EES registraciju, ali kako su objasnili upućeni u ovu tematiku, kao i većini sofisticiranih uređaja – ne prijaju im terenski uslovi. Odnosno, za skeniranje lica potrebno je dovoljno svetlosti, ne sme postojati senka, niti bilo ko u pozadini, jer uređaj onda ne može da se „skoncentriše” na jedan lik. Uređaju ne prijaju ni temperature u minusu. Iskustvo putnika iz kolone je da se dešava da nekoliko lica bude skenirano bez dužeg zadržavanja, a onda se sistem „ukoči” i skeniranje jedne osobe traje i više desetina minuta.
Predstoje uobičajene predbožićne i novogodišnje gužve na granici, kada reka radnika iz zapadne Evrope, ali i turista u oba pravca, nahrupi na granične prelaze. Svima će ponovo trebati beskrajno strpljenje za prelazak granice i nada da se EES uređaji neće uzjoguniti.
