Celo selo u ekranu televizora

Meštanima sela Pačir, na pola puta između Subotice i Bačke Topole, nijedna informacija i događaj iz naselja ne može da promakne. Ovde su svi dobro informisani o svemu, i to iz prve ruke, a za to im je dovoljno samo da uključe svoje televizore. Ovo je jedino selo u Srbiji koje ima svoj lokalni televizijski program koji se „vrti“ 24 časa dnevno i koji po gledanosti „tuče“ sve velike TV stanice.

 

Na njenom programu moguće je pronaći šta su deca radila u vrtiću, kako su školarci savladali kviz znanja o saobraćaju, kako susedi reformatorske veroispovesti ponedeljkom mese testo koje se prodaje u humanitarne svrhe, kako se seče badnjak, šta je sveštenik govorio na službi ili misi u crkvi, kako se pevaju božićne pesme, šta ima novo u mesnoj zajednici, ko od komšija ima slavu ili imendan.

 

Pošto u selu sa  2.700 duša ipak nema dovoljno događaja za uvek nove vesti, pravi se između 2,5 i tri časa programa koji se onda ponavlja u nizu. Tako svako u nekom trenutku može da „uhvati“ reportažu ili vest koja ga zanima i u kojoj učestvuje on sam, neko iz njegove porodice, ili komšiluk.

 

Ako je ideja da mediji doprinose demokratizaciji društva, televizija u Pačiru taj zadatak ispunjava u potpunosti: ovo je prava narodna televizija koja je u vlasništvu nevladine organizacije pri Mesnoj zajednici, radi bez profita, svoje gledaoce ne zamara političkim vestima i na njoj nema reklama. Za sve korisnike je besplatna jer svaki meštanin može da pošalje poruku, čestita slavu, rođendan, imendan, useljenje, bilo koji srećan događaj u familiji ili komšiluku i sve se objavljuje bez naknade. Čak se ni mali oglasi o kupoprodaji ne naplaćuju.

 

Zoltan Sombati, predsednik Saveta MZ Pačir, na neki način je odgovoran za rad ove TV stanice, u kojoj su još angažovani Igor Požarković, koji radi kao snimatelj i montažer, i Gizela Komaromi, koja je novinar. Sombati za „Politiku“ priča kako ih je inspirisalo jedno selo u Engleskoj i njihova iskustva sa informisanjem u maloj, lokalnoj sredini. Pre toga, Pačir je imao svoj informator, ali su u Mesnoj zajednici procenili da to nije dovoljno.

 

– Onda smo 2006. godine odlučili da napravimo televiziju, potpisali ugovor sa kablovskim operaterom „Sat traktom“ da emituje naš program i on se sada vidi u Pačiru i susednoj Staroj Moravici. Ukupno može da ga vidi osam hiljada ljudi. Nude nam sada da se program emituje i u Bačkoj Topoli, ali nismo za to zainteresovani, mi želimo da ostanemo lokalna televizija. U ovom vremenu globalnih medija, mislimo da treba imati svoju lokalnu stanicu koja će ovde biti najgledanija jer ljudi uvek žele da znaju šta ima novo u njihovoj neposrednoj blizini i šta im radi komšija – kaže Sombati pa je tako Televizija Pačir jedina TV kuća koja ne želi da širi svoj uticaj na veći auditorijum.

 

Sa promenom zakonske regulative i oni su sada registrovani kod RRA i Sombati priča kako ih pozivaju na sastanke televizija, ali oni ne dele ni jedan od problema drugih „velikih“ TV stanica – finansiraju se iz novca mesne zajednice ili pišu projekte i konkurišu kod fondova, njima su sve informacije dostupne, svaki meštanin je na neki način i njihov saradnik.

 

– Mi nemamo priloge od minut-dva kakvi se obično prave na TV stanicama, već puštamo reportaže o čitavom događaju. Ljudi na taj način mogu da prate šta je ono što rade u školi, nekom udruženju, ili u crkvi njihove komšije i prijatelji. I njima je to važno. Oni ne prave razliku da li je prilog o njihovom detetu ili prijatelju emitovan na RTS-u ili lokalnom TV Pačiru. Prilog je emitovan na televiziji, i ljudima to nešto znači. Uostalom, kada bi neki mališa iz Pačira dospeo na televiziju, a ovako, svi imaju šansu – priča nam Sombati i dodaje da bi ipak neka velika TV kuća mogla da pozajmi od njih minut-dva programa da se vidi kako se ovde živi.

 

U selu koje ima i mnogo nevladinih organizacija, od uobičajenih lovačkih, ribolovačkih, golubarskih druženja, do žena slikarki, kamera je uvek prisutna da i to zabeleži. A onda su primetili da ova javnost rada blagotvorno utiče na masovnost članstva, jer kada ljudi primete da im je prijatelj i komšija u nekom udruženju građana, požele i oni da učestvuju. Osim toga, sastanci udruženja se sada pomnije planiraju, jer zbog prisustva kamere bruka neće biti samo među članstvom već pred celim selom, ako skup nije dobro pripremljen.

 

Televizija u Pačiru ima svoj mali studio, rasvetu, tri kamere, sve kupljeno zahvaljujući konkurisanju za novac Pokrajina i EU fondova, a kupili su i jednu kuću gde su smestili TV i internet centar, omladinski klub, teretanu.

 

Neiskorišćena bušotina

 

Pačir je i jedina mesna zajednica kaja u vlasništvu ima bušotinu na 1.400 metara iz koje kulja topla i, kako je balneološka analiza potvrdila, lekovita voda. – U selu ne postoji nijedna firma, raspolažemo samo sa 8.000 hektara oranica, i mi moramo da tražimo načine da zaustavimo odlazak mladih iz sela. Naša ideja je da ovde izgradimo bazen i razvijemo seoski banjski turizam, kaže Zoltan Sombati.

 

Aleksandra Isakov, Politika



KOMENTARI

  1. miki kaže:

    Pricalo se da ce praviti bazen da zameni onaj razruseni u Moravici

  2. Ivan kaže:

    bravo majstori!

  3. slobodan kaže:

    sjajno!

  4. DD kaže:

    pacir je retko lepo selo i ima ogroman potencijal.

    ta zila vrele vode ide kroz madjarsku (moraholom, mako) preko cele backe i nemamo ni jednu banju..

  5. Aleksa kaže:

    Baš me je oraspoložio ovaj novinar Politike, jer do sada nisam bio upoznat da je Pačir selo između Bačke Topole i Subotice. Mogao je bar da pogleda na geografskoj karti gde se Pačir nalazi – između Bačke Topole i Bajmoka.

  6. x kaže:

    sramota,sve je na mađarskom!

  7. x kaže:

    Ideja da se napravi bazen,ostaće samo ideja!!!

OSTAVITE KOMENTAR